Seminarski rad
2
Uvodno izlaganje
Radno pravo je samostalna naučna disciplina. Ono je po svojim
načelima, i institutima samostalna grana prava. Ona je nastala iz
grañanskog
prava.
Predmet radnog
prava
su
individualni i kolektivni radni odnosi. Vrste radnog odnosa kao tema
ovog
diplomskog
rada
je veoma značajna,
jer se bavi
predmetom radnog prava.
Radni odnos se, po pravilu, zasniva na neodreñeno vreme. To je osnovni
oblik radnog odnosa, ali, ne i jedini. Posebni oblici radnog odnosa su: radni
odnos na odreñeno vreme, radni odnos uz
probni
rad,
pripravnički
radni
odnos, radni
odnos
za
obavljanje
poslova sa povećanim
rizikom,
radni
odnos
sa
skraćenim radnim vremenom, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija
poslodavca i radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem.
Zakon o radu zaposlenima garantuje brojna prava, kao što su pravo na
odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu,
zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti,
smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno
obezbeñenje
za
vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo
na druge oblike zaštite u skladu sa zakonom i opštim aktom. Predviñena je
i posebna zaštita žene za vreme trudnoće i poroñaja i nege deteta i posebna
zaštita
zaposlenih
mlañih od
18 godina
života i zaposlenih
invalida.
Zaposleni neposredno ili preko svojih predstavnika imaju pravo na
udruživanje, učešće u pregovorima za zaključivanje kolektivnih ugovora,
mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova, konsultovanje,
informisanje i izražavanje svojih stavova o bitnim pitanjima u oblasti rada.
Sindikat organizovan u skladu sa Zakonom o radu i drugim propisima,
deluje
kao samostalna
i nezavisna organizacija
zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja,
unapreñenja
i
zaštite
svojih
profesionalnih,
radnih, ekonomskih, socijalnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.
1
Paravina, Dušan, Radno pravo, Službeni glasnik, 2000. god., str.29.
Seminarski rad
3
Prema Zakonu o radu zaposleni kod poslodavca koji ima više od pedesetzaposlenih,
mogu
obrazovati
savet zaposlenih
u skladu sa zakonom. Savet zaposlenih daje
mišljenje i učestvuje u odlučivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih, na način i pod
uslovima utvrñenim zakonom i opštim aktom.1
Posebna
zaštita zaposlenih
predviñena
je
kod
otkaza ugovora o
radu. Naime, poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu,
niti
na
drugi način da
stavi u
nepovoljan
položaj predstavnika zaposlenih za
vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u
skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ova zaštita se odnosi na: 1) na člana saveta
zaposlenih i predstavnika zaposlenih
u
upravnom
i
nadzornom
odboru poslodavca,
2) predsednika
sindikata
kod
poslodavca,
3)
imenovanog
ili izabranog sindikalnog predstavnika.
Zakon o radu utvrñuje i posebne i zajedničke obaveze za poslodavca i zaposlene koji su dužni da se
pridržavaju prava i obaveza utvrñenih Zakonom o radu, drugim zakonima, opštim aktima i ugovorom
o radu.
Utvrñene
su
i
posebne
obaveze
poslodavca
prema zaposlenom: 1) da zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu
u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, 2) da zaposlenom obezbedi uslove
rada i organizuje rad u uslovima potpune bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, u skladu sa
zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, 3) da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad
koji obezbeñuje bezbednost i zdravlje na radu, 4) da pruži obaveštenje o uslovima rada,
organizaciji rada, o obavezama poštovanja organizacije rada i poslovanja
i
o
uslovima
i
pravilima
poslodavca
u
vezi
sa
ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, o pravima i obavezama koje proizlaze iz
propisa o radu i propisa o bezbednosti
i
zdravlju
na
radu, 5)
da
zaposlenom
obezbedi obavljanje
poslova
utvrñenih
ugovorom
o
radu, da
zatraži mišljenjesindikata
u
svim
slučajevima
utvrñenim
zakonom, odnosno od
predstavnika koga odrede zaposleni kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat.
