SADRŽAJ:

UVOD..............................................................................................................................1

I. ORGANI EVROPSKE ZAJEDNICE – UNIJE.........................................................3

1. EVROPSKI PARLAMENT....................................................................................4

2. SAVET EVROPSKE UNIJE...................................................................................7

3. EVROPSKA KOMISIJA.......................................................................................10

ZAKLJUČAK................................................................................................................13

LITERATURA:...........................................................................................14

UVOD

Još u srednjem veku nastale su ideje ujedinjenja evropskih država. Države,

koje su ušle u EEZ su za vreme Karla Velikog, Napoleona, a zatim i Hitlera nasilno
objedinjene.

Evropska unija , kao oblik ujedinjenja evropskih država se prvi put pominje u

jednom zvaničnom dokumentu iz 1930. godine - memorandumu, koga je francuski
ministar spoljnih poslova Aristid Brijan uputio Društvu naroda. U memorandumu je bilo
predloženo osnivanje Evropske unije, kao federalnog saveza naroda Evrope. To je
podržao i ministar spoljnih poslova Gustav Stresman, ali se te ideje nisu ostvarile zbog
promena u Nemačkoj.

Određeni oblici udruživanja država stvarali su povoljnu klimu koja je, malo

po malo, uticala na stvarenje većih asocijacija država u Evropi.

Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji počinje

1952

. godine

osnivanjem prve

evropske

nadnacionalne

ekonomske

zajednice —

Evropske zajednice za

ugalj i čelik

. U Evropi su

1958

. godine osnovane još dve nadnacionalne zajednice —

Evropska ekonomska zajednica

Evropska zajednica za atomsku energiju

, koje su se

1967

. zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik ujedinile u

Evropsku zajednicu

Kao samostalna nadnacionalna zajednica, Evropska zajednica je prestala da postoji

1993

godine kada je, postavši jedan od tri stuba

Evropske unije

, ušla u njen sastav.

Od svog nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se.

Ono što je počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu

industrijskim

sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar čijih 27 članica je omogućeno slobodno
kretanje

. Njeni

se služe zajedničkom

, a

članice ostvaruju jako blisku saradnju u

pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon

Drugog svetskog rata

, prerasla je u uniju sa preko 494 miliona stanovnika, sa najvišim

bruto društvenim proizvodom

na svetu.

Evropska unija stvara jedinstveno tržište putem sistema zakona koji se primenjuje

u svim državama članica, što garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona
zadržava zajedničku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti
ribarstva i regionalnog razvoja. Evropska unija je 1999. uvela zajedničku valutu

evro

koju je do sada usvojilo 13 država članica.

Evropska zajednica je zadržala postojanje i pravni kontinuitet. Ugovor iz

Amsterdama je ukinuo odredbe Fuzionog ugovora od 8. aprila 1965. kojim su
objedinjena rešenja triju zajednica i najbolja rešenja preuzeo za sebe. Ključne organe EZ
preuzima Evropska unija ili ih EU samo "posuđuje", koristeći se subjektivitetom organa
EZ. Ovi organi, ponovo definisani ugovorom iz Amsterdama, zadržavaju puni kontinuitet
prava, obaveza i nadležnosti kao organi Evropske unije.

1. EVROPSKI PARLAMENT

Evropski parlament (

European Parliament

)

je institucija koja reprezentuje

492 miliona građana, I u okvirima kompetencija EU, sa Savetom ko-zakonodavno telo
Evropske unije. Jedino je telo na nivou Unije koje se bira neposredno od strane građana.
Evropski parlament ima 785 poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima na mandat
od pet godina.

To je najveći multinacionalni parlament na svetu i formiran na demokratskim

osnovama. EP je jedini neposredno izabrani i neposredno legitiman organ Evropske
unije. Sedište Evropskog parlamenta je u Strazburu. Generalni sekretarijat se nalazi u
Luksemburgu, ali se sve veći broj službi sekretarijata premešta u Brisel. Većina zasedanja
odbora održava se u Briselu.

Ako Ugovorom o EU nije drugačije predviđeno Evropski parlament odlučuje

prostom većinom glasova prisutnih poslanika. Najmoćnije pravo Evropskog parlamenta
je izglasavanje nepoverenja Komisiji za što je potrebno dve trećine glasova prisutnih
članova Evropskog parlamenta.

Osnovna ovlašćenaja Evropskog parlamenta su politička, kontrolna, zakonodavna,

budžetska i savetodavna.

Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska

zajednica za atomsku energiju imale su Parlamentarnu skupštinu u koju su bili delegirani
predstavnici nacionalnih parlamenata. Skupština je zajedno sa Savetom EZ postojala kao
budžetska služba triju zajednica. Ona je 1958. godine sama sebe nazvala Parlamentom.
Taj naziv je, međutim, potvrđen tek u Jedinstvenom evropskom aktu koji je stupio na
snagu   1.   jula   1987.   Ovlašćenja   EP   su   Ugovorom   iz   Mastihta   (1993),   Ugovorom   iz
Amsterdama (1999) i Ugovorom iz Nice (2000) stalno proširivana. Ovlašćenja EP su,
ipak,   u   oblastima   zajedničke   spoljne   i   bezbednosne   politike,   policijske   i   pravosudne
saradnje   u   krivičnim   predmetima,   socijalne   politike,   politike   zapošljavanja   kao   i   u
privrednim odnosima sa inostranstvom EU, ograničena.

Parlament se bira na neposrednim izborima sa univerzalnim biračkim pravom,

svakih pet godina od 1979.

Državama članicama EU Osnivačkim ugovorom je dodeljen broj predstavničkih

mesta u Europskom parlamentu. Taj broj donekle odražava veličinu stanovništva država
članica.

Bitne funkcije Europskoga parlamenta: zakonodavna; kontrolna; nadzor nad

Evropskom komisijom; te usvajanje budžeta EU.

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-parlament

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

www.sr.wikipedia.org/sr-el

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-parlament

Zakonodavna funkcija

- Zajedno sa Evropskim savetom Evropski parlament

predstavja zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament i Savet sudeluju u
zakonodavnoj vlasti sprovodeći je kroz četiri osnovna postupka:



postupak konsultacije



postupak saradnje



postupak odobravanja



postupak saodlučivanja.

Kroz zakonodavnu ulogu Parlamenta najbolje se može pratiti jačanje uloge tog

tela kroz različite etape razvoja evropske integracije. Dok je u njenim začecima Savet
ministara bio obvezan pre donošenja konačnog akta zatražiti jedino mišljenje Parlamenta,
koje ga nije obvezivalo, danas u mnogim područjima, Parlament odlučuje ravnopravno sa
Savetom.

Kontrolna funkcija

- Imajući u vidu specifičan institucionalni karakter i podelu

vlasti unutar EU, na osnovu usaglašenosti i efikasnosti kontrolnih funkcija centralnih
organa   Unije   se   najbolje   ogleda   stepen   demokratičnost   i   otklanjanje   demokratskog
deficita unutar institucionalnog okvira Evropske unije. Odnosi EP i Saveta su prošli kroz
različite   stadijume   uporedo   sa   razvojem   EZ/EU.   EP   vrši   kontrolu   rada   Evropske
komisije, naročito u izvršavanju njenih osnovnih zadataka (čuvar Ugovora, ostvarivanje
zajedničkih   ciljeva   Unije).   Parlament   daje   saglasnost   na   izbor   predsednika   i   članova
Komisije, a takođe može joj izglasati nepoverenje.

Politički nadzor

nad Evropskom komisijom Parlament sprovodi pri njenom

imenovanju i potom tokom njenog rada. Parlament se, kao prvo mora složiti s izborom
osobe koja će obavljati ulogu predsednika Evropske komisije, a zatim i potvrditi celu
Komisiju kao kolegijum pre nego što ona preuzme dužnosti. Evropska komisija dužna je
o svom radu izveštavati Europski parlament, koji je ovlašćen postaviti pitanje poverenja
Komisiji, i izgubi li poverenje, raspustiti Komisiju kao kolektiv. Parlament nema
ovlašćenje razrešiti dužnosti pojedinog člana Komisije, no takvo je ovlašćenje Ugovorom
iz Nice stekao predsednik Komisije. O eventualnim nepravilnostima u radu Komisije,
Parlament može saznati, između ostalog, putem pritužbi građana Unije, prava koje im je
dodeljeno Ugovorom iz Mastrihta.

Evropski parlament ima važnu ulogu i pri

donošenju budžeta EU

. Budžet

predlaže Komisija, a zajednički ga usvajaju Parlament i Savet. Da bi stupio na snagu,
predsednik Evropskog parlamenta mora na budžet staviti svoj potpis.

www.bos.org.yu

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-parlament

www.bos.org.yu

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije/evropski-parlament

stara da pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu poštovana i da se proces produbljenja
i proširenja promoviše unutar, ali istovremeno i van granica Evropske unije.

2. SAVET EVROPSKE UNIJE

Savet

je glavno telo za donošenje odluka u

. Oličenje je zemalja članica, čije

predstavnike okuplja regularno na ministarskom nivou. Na osnovu dnevnog reda, Savet
se sastaje u različitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, obrazovanje, telekomunikacije
itd.

Savet EU naziva se i Evropski savet, Ministarski savet ili samo Savet i razlikuje

se od Saveta Evrope. Savet EU osnovan je 10. decembra 1974. Čine ga šefovi država i
vlada država članica EU,  predsednik Evropske komisije, ministri spoljnih poslova i jedan
član   Evropske   komisije.   Posle   ratifikacije   Ugovora   iz   Nice,   Savet   EU   će,   u   sastavu
predsednici   država   i   vlada,   kvalifikovanom   većinom   glasova   imenovati   kandidata   za
mesto   predsednika   Komisije.   Ustvari,   Savet   EU   u   "užem"   smislu   čine   prvenstveno
predsednici država i vlada (premijeri) zemalja članica EU, a u "širem" smislu čine ga
ministri spoljnih poslova.

Evropski savet (

The European Council

)

je sastanak predsednika država ili vlada

država članica Evropske unije, ministara spojnih poslova, kao i predsednika Evropske
komisije. Ministri spoljnih poslova i predsednik Evropske komisije imaju samo
savetodavnu funkciju. Odluke Evropskog saveta su vezujuće za institucije EU. Savet ima
moć da određuje politički smer EU.

Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita) predsednika

država i vlada članica Evropske ekonomske zajednice šezdesetih godina 20. veka. Ovakvi
sastanci postali su od 1975. godine redovna praksa, dva puta godišnje, na inicijativu
tadašnjeg francuskog predsednika Valeri Žiskar D’Estena. Formalno je priznat 1986.
godine Aktom o jednoj Evropi

(Single European Act).

Savet EU zaseda najmanje dva

puta, ali po pravilu, tri do četiri puta godišnje. Sedište Saveta EU je u Briselu.

Savet EU je postao najznačajniji organ u EU za donošenje odluka, prvenstveno

"tvorac odluka" o spornim finasijskim i institucionalnim pitanjima. Savet EU ima
sledeća, najznačajnija, ovlašćenja:

www.bos.org.yu

www.sr.wikipedia.org/sr-el

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije

1. zakonodavni je organ Evropske unije (zakonodavna ovlašćenja u određenim

zajedničkim oblastima ostvaruje u saradnji sa Evropskim parlamentom - takva
ovlašćenja su sadržana i u članu 20. stav 1. Ustava EU);

2. u ime Evropske unije zaključuje međunarodne ugovore između EU i jedne ili više

država izvan EU i organizacija u svetu,

3. koordinira globalnu ekonomsku politiku zemalja članica EU,
4. sa Parlamentom EU deli budžetska ovlašćenja,
5. donosi odluke u vezi sa utvrđivanjem i sprovođenjem spoljne i bezbednosne

politike,

6. koordinira postupke zemalja članica EU i donosi mere iz oblasti policijske i

sudske saradnje u krivičnim predmetima i

7. može da zahteva od Komisije da mu podnese odgovarajući predlog bilo koje vrste

iz oblasti spoljne i bezbednosne politike.

Može se sa sigurnošću tvrditi da je ovo "institucija" koja je izazvala veliki broj

polemika, naročito među naučnicima, oko svoje uloge i značaja koje je imala i ima za
EU. Dijapazon aktivnosti i funkcija Evropskog saveta je u mnogome diferenciraniji i
značajniji u odnosu na zadatke koji su utvrđeni Ugovorom. Zanimljivo je da je Evropski
savet od trenutka svog ustanovljavnaja pa sve do donošenja Jedinstvenog evropskog akta
(JEA) 1987. godine bio van institucionalnog okvira EZ. Ovim aktom, kao i onima koji će
nastati nakon njega, Evropski savet je stekao svoj ugovorni okvir, ali ne i institucionalno
utemeljenje.

Savet EU, u pravnom smislu, nije organ EZ odnosno EU. Ugovorom iz Mastrihta

(1993) ovo telo je smešteno o odeljak o "zajedničkim odredbama" Ugovora o EU. Prema
članu 4. tog ugovora: "Evropski savet daje neophodan podsticaj za razvoj Unije i utvrđuje
opšte političke smernice. Evropski savet okuplja šefove država ili vlada država članica i
predsednika Komisije... Evropski savet podnosi Evropskom parlamentu izveštaj nakon
svakog sastanka, kao i pismeni izveštaj o ostvarenom napretku Unije". Takođe, Ugovor o
EU u zadatak Saveta EU stavlja određivanje načela i opštih smernica u odnosu na
odbrambenu politiku i da odlučuje o zajedničkim strategijama. Savet EU usvaja zaključke
o ekonomskoj politici i politici zapošljavanja. U sastavu šefova država i vlada Savet EU
predstavlja organ odlučivanja kod ukidanja prava državama članicama u slučaju teškog
kršenja ljudskih i osnovnih prava i kod donošenja odluke o prelasku na treći stepen
monetarne unije.

Savet EU ima ulogu konstitucionalnog graditelja u izgradnji Evropske unije. Tako

je ovaj organ preduzeo niz značajnih koraka, kao na primer: sazvao je Međuvladinu
konferenciju o jedinstvenim evropskim aktima, 1985. godine, o Evropskoj monetarnoj
uniji   i   o   političkoj   uniji,   1990,   godine   koju   je   sam   okončao   usvajanjem   Ugovora   iz
Mastrihta   1992.   Predsednici   vlada   sazvali   su   Mađuvladinu   konferenciju   1996/1997   i
okončali   je   usvjanjem   Ugovora   iz   Amsterdama   1997.   Dalju   reviziju   ovog   ugovora
sproveli su Ugovorom iz Nice. U kvazikonstitucionalne odluke Saveta EU od velikog

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

www.bos.org.yu

3. EVROPSKA KOMISIJA

Evropska komisija

vuče svoje korene iz jedne od pet ključnih institucija

stvorenih u nadanacionalnom sistemu Evropske zajednice, na predlog

Roberta Šumana

francuskog ministra spoljnih poslova, 9. maja 1950. Nastavši 1951. kao Visoko nadleštvo
(

engl.

High Authority

) u

Evropskoj zajednici za ugalj i čelik

, Komisija je prošla kroz

brojne promene u svojim moćima i sastavu pod raznim predsednicima Komisije, vezano
za tri Zajednice.

Evropska komisija

(European Commission)

je izvršni organ Evropske unije,

svojevrsna Vlada Evropske Unije. Predstavlja jednu od tri glavne institucije koje
upravljaju Unijom. Predsednik i članovi Komisije se biraju od strane zemalja članica
pošto su prethodno odobreni od strane

Evropskog parlamenta

. Članovi Komisije, iako

državljani članica EU, ne predstavljaju u tom telu svoje države, već zastupaju interese
EU. Pri tome im Osnivački ugovor garantuje potpunu nezavisnost, te su zabranjeni
pritisci nacionalnih vlada, ali i drugih institucija EU na rad članova Komisije.

Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije. Ima pravo da daje nacrte

zakona i potom ih predstavi Parlamentu i

Savetu ministara

. Kao Unijino izvršno telo,

odgovorno je za implementiranje evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije,
odluke), budžet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta. Takođe, predstavlja
Uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih dogovora, uglavnom na
polju razmene i saradnje.

Evropskoj komisiji je prethodila Visoka vlast ustanovljena 1950. godine, zajedno

sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik. Rimskim ugovorima pridružile su joj se
Komisije Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.
Ugovorom o spajanju 1967. godine ustanovljena je jedna Komisija kao organ sve tri
zajednice. Stvaranje ekonomske i monetarne unije bilo je, uglavnom, inspirisano i pod
uticajem Komisije. Reforme Ugovora iz Mastrihta, Amsterdama i Nice delimično su
doprinele jačanju Komisije. Sedište Evropske komisije je u Briselu.

www.sr.wikipedia.org/sr

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije

Komisija je jedan od važnijih organa EU i pokretačka snaga njene integracije.

Ima pravo na podnošenje inicijativa sa ciljem izrade predloga za razvoj zajedničke
politike. Izradu predloga od Komisije može zatražiti Savet EU ili Evropski parlament. U
oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike Komisija je ovlašćena da sazove savet
EU i da mu podnese odgovarajuće predloge. Radi primene odredaba Ugovora Komisija
ima široka ovlašćenja. Ako Komisija smatra da jedna od država članica krši svoje
obaveze ima pravo da se obrati Evropskom sudu pravde. Komisija se stara o fondovima i
programima koji čine veći deo budžeta EU, zastupa opšte interese Evropske unije i EU u
međunarodnim organizacijama.

Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije:

1. Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu;
2. Kao Unijino izvršno telo, odgovorno je za implementiranje Evropskog

zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke),

budžet

i programe usvojene od

strane Parlamenta i Saveta;

3. Ponaša se kao čuvar Postupaka i, zajedno sa Sudom pravde, uverava se da se

zakon Zajednice pravilno primenjuje;

4. Predstavlja Uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih

dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.

Komisija je od početka osnovana tako da deluje kao nezavisan, nadnacionalan

organ vlasti nezavisan od vlada, i opisivana je kao „jedino telo koje je plaćeno da
razmišlja na evropski način“. Članove predlažu vlade zemalja članica, svaka po jednog,
ali od njih se očekuje da deluju nezavisno — nezavisno od drugih uticaja, kao na primer
vlada koje su ih postavile na mesto komesara. Ovo stoji u kontrastu sa

Savetom ministara

Evropske unije

, koji predstavljaju vlade,

Evropskim parlamentom

, koji predstavlja

građane, i Ekonomskim i socijalnim komitetom, za koji ugovor kaže da predstavlja
„organizovano civilno društvo“.

Izvršna vlast u Uniji pripada Savetu ministara: on delegira Komisiji ovlašćenja

koja   ona   zatim   ispunjava.   Međutim,   Savet   može   povući   ova   ovlašćenja,   vršiti   ih
neposredno,   ili   ustanoviti   uslove   za   njihovu   upotrebu.   Ovlašćenja   su   navedena   u
članovima   211–219   Ugovora   o   Evropskoj   zajednici   i   uže   su   ograničena   od   većine
nacionalnih organa izvršnih vlasti, delom zbog toga što Komisija nema ovlašćenja u
oblastima poput spoljašnje politike — ovo ovlašćenje pripada

Evropskom savetu

, koji

neke analize opisuju kao drugi izvršni organ EU.

Obzirom da bi prema

Ugovoru iz Lisabona

Evropski savet postao formalna

ustanova sa ovlašćenjem da postavlja Komisiju, moglo bi se reći da ta dva tela poseduju
izvršne moći Unije (Evropski savet takođe poseduje pojedinačna nacionalna izvršna
ovlašćenja). Međutim, Komisija je ta koja trenutno poseduje izvršnu vlast nad

Evropskom zajednicom

Komisija se razlikje od drugih institucija utoliko da samo ona ima zakonodavnu

inicijativu u „stubovima“ Evropske unije, što znači da jedino Komisija može podnositi
formalne predloge zakonodavnih akata — nacrti zakona ne mogu formalno dolaziti iz

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

donošenje   komunitarnih   akta.   Prilikom   formulisanja   ovakvih   inicijativa,   kao   što   smo
napomenuli,   Komisija   se   mora   voditi   interesima   Unije   a   ne   partikularnim   intersima
država članica ili pojedinih intersnih grupa. Ovakav položaj čini Komisiju mestom gde se
preplicu   interesi   najrazličitijih   aktera,   mesto   gde   se   ispituju   početne   pozicije   i
usaglašavaju stavovi. Komisija ima značajna izvršna ovlašćenja u odnosu na odluke koje
donosi   Savet.   Komisija   predstavlja   Uniju   u   međunarodnim   ekonomskim   odnosima   i
pregovara u ime Unije radi zaključivanja širokog spektra međunarodnih ugovora.

Ovakva pozicija Evropske komisije joj omogućuje da igra ulogu promotera

produbljivanja evropskih integracionih procesa, ulogu koju je ona u više navrata tokom
razvoja EZ/EU i preduzimala (stvaranje jedinstvenog tržišta, stvaranje ekonomske i
monetarne unije sa uvođenjem zajedničke valute u Uniju).

ZAKLJUČAK

Evropski parlament

(

) je jedina neposredno birana, parlamentarna institicija

Evropske unije

. Zajedno sa

Savetom Evropske unije

, on čini dvodomnu

zakonodavnu

granu

institucija Unije

i opisivan je kao jedno od najmoćnijih zakonodavnih tela na svetu.

Evropski parlament predstavlja izuzetno važan organ u institucionalnoj strukturi

Evroposke unije.

Evropski parlament

zajedno sa Savetom usvaja budžet i konsultuje se o

predlozima svih akata koji imaju snagu zakona. Zajedno sa Savetom, Evropski parlament
odlučuje u najvažnijim oblastima za razvoj zajednice - čovekova sredina, naučna
istraživanja, tehnološki razvoj, realizovanje unutrašnjeg tržišta. Parlament postavlja
evropskog posrednika koji je zadužen da prima žalbe građana Evrope.

Efikasan rad Parlamenta potpomažu Biro, Generalni sekretarijat,

Komiteti (stalni i

privremeni) i radne grupe.

Evropski parlament predstavlja pogonsku snagu evropske politike. To je centralno

mesto za raspravu u Evropskoj uniji, mesto gde se susreću, prepliću i promovišu
nacionalni stavovi zemalja članica u pogledu kreiranja politika unutar Unije. Dok
evropske partije i Evropski parlament unutar koga one funkcionišu "doprinose stvaranju
evropske svesti i izražavanju političke volje građana Unije", jedna druga institucija se
stara da pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu poštovana i da se proces produbljenja
i proširenja promoviše unutar, ali istovremeno i van granica Evropske unije.

Evropski savet

je najviši politički organ zajednice koji određuje politiku razvoja.

Savet je glavno telo za donošenje odluka u

Sastoji se od šefova država ili vlada

članica.

Savet EU naziva se i Evropski savet, Ministarski savet ili samo Savet i razlikuje

se od Saveta Evrope. Savet EU osnovan je 10. decembra 1974.

Evropski savet može da donosi pravno obavezujuće akte, a tada se smatra da ih je

doneo Savet EU u sastavu predsednika država ili vlada budući da sam Evropski savet nije
formalno telo koje može samo da donosi odluke.

www.bos.org.yu

Komisija

podnosi Savetu ministara predloge propisa i stara se o njihovoj primeni

posle usvajanja i obezbeđuje poštovanje Ugovora.

Komisija je uključena u sve faze odlučivanja EU. Ona daje predlog za izradu

zakonodavnog akta i učestvuje u izradi njihovih predloga. Predlaže, takođe, zaključivanje
međunarodnih sporazuma. Stara se o sprovođenju evropskih zakona (direktiva, uredbi,
odluka), budžeta i programa koje sam donosi ili Savet EU. U sferi trgovine i saradnje
zaključuje međunarodne ugovore.

Funkcionisanje Evropske zajednice ostvaruje se kroz izvršavanje određenih

zadataka koje obezbeđuju njeni organi: Evropski parlament, Evropski savet, Savet
ministara, Komisija, Sud pravde i Finansijski sud. Ugovor o osnivanju evropske
zajednice, propisuje nadležnost svakog od ovih organa.

LITERATURA:

Internet adrese:

www.bos.org.yu

(datum pristupa 16.12.2008.god.)

www.crnarupa.singidunum.ac.yu

(datum pristupa 16.12.2008.god.)

www.informator.rs/tekstovi/sud_403.htm

(datum pristupa 16.12.2008.god.)

www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/institucije

(datum pristupa

16.12.2008.god.)

www.sr.wikipedia.org/sr-el