1
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ И ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Тема рада:
Институције европске уније
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Проф.др.ДУШАН ЈЕРОТИЈЕВИЋ МИЛЕНА МАРКОВИЋ
Број индекса П88/17
Београд, 2018. год.
2
САДРЖАЈ
1. УВОД .............................................................................................. 3
2. ИНСТИТУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ..................................................... 4
3. САСТАВ И НАДЛЕЖНОСТИ ИНСТИТУЦИЈА....................................... 4
4. ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ ................................................................. 5
5. ЕВРОПСКИ САВЕТ ............................................................................ 6
6. НАДЛЕЖНОСТ ЕВРОПСКОГ САВЕТА................................................. 6
7. ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ................................................................... 7
8. САВЕТ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ .................................................................. 8
9. ЕВРОПСКИ СУД ПРАВДЕ ................................................................. 9
10.ЕВРОПСКА ЦЕНТРАЛНА БАНКА...................................................... 10
11.РАЧУНСКИ СУД .............................................................................. 12
12.ЗАКЛЈУЧАК .................................................................................... 14
4
ИНСТИТУЦИЈЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Ради постизања постављених циљева и вредности у складу са чланом 13 Уговора о
Европској унији (Лисабонски уговор из 2009. године), утврђен је јединствени
институционални оквир. Затим, ради очувања како својих тако и интереса грађана и
држава чланица, кохерентности, ефикасности и континуитета својих акција и политика.
Главне институције Европске уније су:
а) Парламент,
б) Европски савет,
ц) Комисија,
д) Савет,
е) Суд правде ЕУ,
ф) Европска централна банка,
г) Рачунски суд.
Поред њих постоје и бројне друге институције. Неке од њих увршћујемо у одсеку
под називом остале институције. То су: Комитет региона, Економско-социјални савет,
Првостепени суд или Суд прве инстанце и омбудсман.
1
САСТАВ И НАДЛЕЖНОСТИ ИНСТИТУЦИЈА
Прелиминарно питање које би се у овом случају могло поставити јесте каква је улога
институција у контексту европских интеграција. Други део овог питања требало би да
разјасни међусобне односе институција у Европској унији и да изложи принципе на
којима оне почивају. Ти принципи увек и изнова постављају пред архитекте европског
ентитета дилему, како и на какав начин успоставити баланс њихове моћи односно
креирати њихов првенствени циљ и како се та моћ не би изродила у своју супротност.
Институције по природи ствари нису статичног карактера и изложене су променама које
често бивају веома бурне и структурно разноврсне.
2
Каснијим изменама успостављено је мноштво других тела и органа. Наравно да сви
они имају одређени значај за функционисање Европске уније, али објективно није могуће
дати њихов целовит приказ у оквиру овог уџбеника. Наша пажња фокусира се само на оне
институције које имају главну улогу у Унији и поједине од осталих које имају специфичан
али незаобилазан значај.
_____________________
1
Чланови 11, 12, 13 Уговора о Европској унији.
2
Илустрације ради, наводимо следеће. Мергер уговор из 1965. године успоставио је Комитет сталних
представника држава чланица (ЦОРЕПЕР). Првостепени суд успостављен је 1988. године. Чланом 7
Амстердамског уговора успостављен је Комитет региона, Економско-социјални комитет и Ревизорски суд.
Упоредити: са чл. 13 Уговора.
5
ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ
Европски парламент (ЕП) је једина непосредно бирана, парламентарна институција
Европске уније. Заједно са Саветом Европске уније, он чини дводомну законодавну грану
институција Уније и описиван је као једно од најмоћнијих законодавних тела на свету.
Парламент и Савет чине највише законодавно тело унутар Уније. Међутим, њихове моћи
су ограничене на овлашћења која су земље чланице пренеле на Европску заједницу. Стога
Парламент има мало утицаја на области политике које су земље чланице задржале, или су
унутар друга два од три стуба Европске уније. За разлику од већине националних
парламената, Европски парламент нема право законодавне иницијативе, и иако је он
„прва институција“ Европске уније (која се прва наводи у Уговорима и има церемонијално
првенство над свим моћима на европском нивоу), Савет има веће моћи у областима
законодавства у којима се не примењује процедура коодлучивања (са једнаким правима
измена и одбацивања
).
Од 1970. године, Европски парламент, заједно са Саветом, има контролу над
буџетом ЕУ, и на крају процедуре, усваја буџет у целини. Парламент такође врши
демократски надзор над Европском комисијом, укључујући и право вета над
постављењем Председника и целокупног састава Комисије, као и право изгласавања
неповерења Комисији
.
Парламент чини 785 чланова Европског парламента, који представљају друго по
величини демократско бирачко тело на свету (након Индије) и, са 342 милиона грађана са
бирачким правом, највеће наднационално бирачко тело у историји. Парламент се бира на
непосредним изборима са универзалним бирачким правом, сваких пет година од 1979.
Избори за Европски парламент одржавају се у свакој држави чланици посебно, независно
(мада понекад истовремено) од националних или локалних избора. У Парламенту су
представници више великих свеевропских политичких групација, као и најважнијих
политичких странака земаља чланица.
Седиште Европског Парламента је у Стразбуру, где се и одржавају редовне месечне
пленарне, гласачке, четвородневне седнице, како је прописано протоколом у
Амстердамском уговору. Из практичних разлога, међутим, током већег дела месеца,
припремне законодавне радње, седнице одбора, и додатне пленарне седнице се
одржавају у Бриселу, где су лоциране и остале институције Уније.
Секретаријат Европског парламента, који упошљава највећи део особља, налази се у
Луксембургу. Цена одржавања два седишта, и честог сељења свих чланова ЕП и особља
од једног до другог брине бројне посматраче. Европски парламент је неколико пута
захтевао право да сам одреди место заседања и елиминише систем са два седишта, али
су европске владе то право задржале за себе.
Први пут су 1980. године прописани непосредни избори за чланове Парламента.
Међутим, до сада се тај избор одвијао уз неретко озбиљне проблеме када је реч о броју
гласача.
По правилу, одзив бирача био је веома низак, што само по себи неминовно доводи у
питање демократски капацитет тако изабраног органа. Према члану 14 посланици у Европском
парламенту су представници држављана а не држава. То је видљиво и у распореду њихових
седишта у Парламенту, где не седе као представници држава, већ као представници политичких
партија.
3
___________________________
3
Види члан 14 Уговора о Европској унији.
