1
Predmet:
PRAVO EVROPSKE UNIJE
Institucije i pravo
EU
Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo – Beograd
Studijski program: Pravo
2
Institucije Evropske unije
Najvažnije institucije Evropske unije su:
Evropski parlament
Evropski savet
Savet ministara (Savet Evropske unije)
Evropska komisija
Sud pravde Evropske unije
Evropska centralna banka
Evropski revizorski sud
U jedinstvenom institucionalnom sistemu EU:
Opšte prioritete određuje Evropski savet, na čijim se zasedanjima sastaju nacionalni
čelnici i čelnici EU
Neposredno izabrani parlamentarci zastupaju građane u Evropskom parlamentu
Interese EU kao celine zastupa Evropska komisija, čije članove imenuju nacionalne
vlade
Poslanici Evropskog parlamenta birani su na neposrednim izborima, biraju ih građani
EU kako bi zastupali njihove interese.
Evropski parlament
Izbori se održavaju svakih pet godina, a pravo glasa imaju svi građani EU stariji od 18
godina (u Austriji 16), odnosno približno 400 miliona birača.
Parlament ima 751 poslanika koji dolaze iz svih 28 država članica. Zvanično sedište
Evropskog parlamenta je u Strazburu (Francuska), premda ova institucija funkcioniše
na tri lokacije: Strazburu, Briselu (Belgija) i u Luksemburgu.
Opšti sastanci čitavog saziva Parlamenta, poznati kao „plenarne sednice”, održavaju se
12 puta godišnje u Strazburu. Dodatne plenarne sednice se održavaju u Briselu, gde se
održavaju i sastanci komiteta.
Sastav Evropskog parlamenta:
Mesta u Evropskom parlamentu su podeljena među državama članicama na osnovu
njihovog udela u broju stanovnika u EU.
4
Postupak se primenjuje pri donošenju većine zakona EU i pokriva širok dijapazon
oblasti poput prava potrošača, zaštite životne sredine i transporta.
U okviru redovnog zakonodavnog postupka, Komisija iznosi predlog koji mora biti
usvojen i u Parlamentu i u Savetu. Saglasnost Parlamenta je obavezna za sve
međunarodne sporazume u oblastima koje su obuhvaćene redovnim zakonodavnim
postupkom.
Parlament mora biti konsultovan u nizu drugih predloga i njegova saglasnost je
neophodna kada se donose važne političke ili institucionalne odluke kao što su akti o
socijalnoj zaštiti i osiguranju, poreske odredbe u oblasti energetike, usklađivanje
poreza na promet i indirektno oporezivanje.
Parlament takođe daje podsticaj za nove zakonske propise kad prouči Komisijin
godišnji plan rada, tako što razmotri koji bi novi zakoni bili prikladni i zatraži od
Komisije da iznese svoje predloge.
Parlament vrši demokratski nadzor drugih institucija EU i to čini na više načina:
U postupku imenovanja nove Komisije, Parlament saslušava nove članove, kao i
predsednika Komisije (koga imenuju države članice). Niko od njih ne može biti
imenovan bez saglasnosti Parlamenta.
Komisija je politički odgovorna Parlamentu, koji može da usvoji „predlog o
nepoverenju“ i da zatraži kolektivnu ostavku Komisije. Parlament vrši kontrolu i
redovnom proverom izveštaja koje mu šalje Komisija i postavljanjem usmenih i
pisanih pitanja. Komesari prisustvuju plenarnim sednicama Parlamenta i sastancima
parlamentarnih odbora.
Parlament održava redovni dijalog sa predsednikom Evropske centralne banke o
monetarnoj politici.
Parlament takođe nadgleda rad Evropskog saveta
Poslanici redovno postavljaju usmena i pisana pitanja Savetu, a predsedništvo Saveta
prisustvuje plenarnim sednicama Parlamenta i učestvuje u važnim debatama.
Parlament tesno sarađuje sa Savetom u oblastima zajedničke bezbednosne i spoljne
politike.
Parlament može da vrši demokratsku kontrolu razmatranjem peticija koje dobije od
građana, kao i formiranjem specijalnih anketnih odbora.
Parlament daje svoj doprinos pripremi svakog samita EU (sastanci Evropskog saveta).
Na otvaranju svakog samita, predsednik Parlamenta je pozvan da izloži stavove i
gledišta Parlamenta o aktuelnim temama i tačkama koje su na dnevnom redu sastanka
Evropskog saveta.
5
Budžetksa kontrola
O godišnjem budžetu EU Parlament i Savet Evropske unije zajednički donose odluke.
Parlament raspravlja o budžetu kroz dva uzastopna čitanja, a stupa na snagu tek kada
ga potpiše predsednik Parlamenta. Parlamentarni odbor za budžetsku kontrolu nadzire
kako se troši budžet.
Parlament svake godine odlučuje da li će odobriti način na koji je Komisija upravljala
budžetom u prethodnoj fiskalnoj godini. Ovaj postupak odobravanja tehnički se naziva
„odobrenje trošenja“.
Funkcionisanje EP
Parlament bira predsednika na mandat od dve i po godine. Predsednik predstavlja
Parlament u drugim institucijama EU kao i u spoljnom svetu, u čemu mu pomaže 14
potpredsednika.
Predsednik Evropskog parlamenta, zajedno sa predsednikom Saveta Evrope, potpisuje
sva zakonodavna akta nakon njihovog usvajanja.
Parlament može da donosi odluke ukoliko glasanju prisustvuje najmanje jedna trećina
poslanika. Odluke se uglavnom donose većinom glasova prisutnih poslanika. U
posebnim slučajevima, donošenje odluke zahteva većinu glasova ukupnog broja
poslanika, na primer kada se glasa za predsednika Komisije ili tokom drugog čitanja u
okviru redovnog zakonodavnog postupka.
Rad Parlamenta podeljen je na dve glavne faze:
Pripreme za plenarnu sednicu
: za pripremu plenarne sednice zaduženi su poslanici u
20 parlamentarnih odbora koji su specijalizovani za određena područja delovanja EU.
Plenarna sednica
: na njima učestvuju svi poslanici Parlamenta, obično se održavaju u
Strazburu (jedna nedelja mesečno) a nekada se dodatne sednice održavaju u Briselu.
Na plenarnim sednicama, Parlament razmatra predložene zakone i glasa o
amandmanima pre nego što donese odluku o tekstu u celosti. Druge stavke dnevnog
reda mogu biti „saopštenja“ Komisije ili Saveta, kao i pitanja o tome šta se dešava u
EU ili u svetu uopšte.
Evropski savet
Evropski savet okuplja najvažnije političke lidere EU, odnosno predsednike
država i vlada, zajedno sa predsednicima Evropskog saveta i Evropske komisije
.
Oni se sastaju najmanje četiri puta godišnje kako bi odredili opšte političko usmerenje
i prioritete EU. Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku
takođe učestvuje u radu Evropskog saveta.
Sedište je u Brislu
.
Evropski savet predstavlja najviši nivo političke saradnje između država članica.
Lideri na sastancima konsenzusom donose odluke o opštem usmerenju i prioritetima
7
Savet ministara
Savet je glavno telo za donošenje odluka u EU
. On predstavlja države članice i
njegovim sastancima prisustvuje po jedan ministar iz svake od nacionalnih vlada
zemalja EU.
Cilj sastanaka je rasprava, dogovaranje, izmena i, na kraju, usvajanje zakona,
koordinacija politika država članica ili definisanje spoljne politike EU
.
Od predmeta na dnevnom redu zavisi koji će ministri prisustvovati kojim
sastancima
. Na primer, ako Savet treba da raspravlja o ekološkim pitanjima, tom
sastanku će prisustvovati ministri za zaštitu životne sredine iz svake zemlje EU i onda
se on naziva Ekološki savet.
Sastav kojim predsedava Visoki predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu
politiku je Sastav spoljnih poslova.
Ostali Sastavi kojim predsedava država članica koja predsedava Savetom:
Ekonomski i finansijski poslovi
Opšti poslovi
Pravosuđe i unutrašnji poslovi
Zapošljavanje, socijalna politika, zdravstvo i pitanja potrošača
Konkurentnost (unutrašnje tržište, industrija, istraživanje i svemir)
Transport, telekomunikacije i energetika
Poljoprivreda i ribarstvo
Životna sredina
Obrazovanje, kultura, omladina i sport
Države članice EU se rotiraju u predsedavanju Savetom na svakih šest meseci
.
Država koja predsedava Savetom organizuje i predsedava različitim sastancima Saveta.
Izuzetak od ovog pravila je Savet za spoljne poslove kojim predsedava Visoki
predstavnik Unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku,
koji spoljnu politiku
Unije sprovodi u ime Saveta.
Da bi se održao kontinuitet u radu Saveta, šestomesečna predsedništva blisko sarađuju
u grupama od tri člana. Ovakve
grupe od tri predsedništva izrađuju zajednički
program rada Saveta za period od 18 meseci.
