ФАКУЛТЕТ ПРАВНИХ НАУКА
УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ
ИНСТИТУЦИЈЕ И РАЗВОЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Семинарски рад из предмета Економија и финансије
Европске уније
Ментор: Студент:
Проф. др Кристијан Ристић Дражен Дамјановић, VII-366/17
У Бањој Луци,
2019. године
1. Настанак и развој Европске уније
Идеја европског уједињења је стара, своје корјене вуче још из времена далеко
прије ИИ Свјетског рата. Озбиљне, реалне идеје о тијесној сарадњи европских
земаља, ослобођене хегемонистичких жеља, настале су након болних и
стравичних Француско-Пруских ратова 1870. године и И Свјетског рата (1914-
1918).
Вјековима разједињен “стари континент”, поприште великих свјетских сукоба и
ратова, био је погодно тле за истинске акције и напоре за Европско уједињење.
Након завршеног ИИ Свјетског рата, на згариштима и рушевинама Европе
јавила се идеја политичког и економског повезивања "европских демократија".
У оквиру бројних залагања за стварање уједињене Европе, значајан је говор
тадашњег британског премијера Винстона Черчила одржаног 19. септембра
1946. У Цириху гдје позива државе континеталне Европе на стварање
уједињених европских држава. По Черчиловом мишљењу основна претпоставка
уједињене Европе је била Француско-Њемачка сарадња.
Европска Унија је резултат процеса сарадње и интеграције која је почела 1951.
између шест држава. Послије скоро 50 година са четири таласа припајања ЕУ
данас има 15 земаља чланица и претендује своме петом припајању, овог пута
према Источној и Јужној Европи. Мисија европске уније је да организује односе
између земаља чланица и њихових народа на основама солидарности.
Примарне бриге ЕУ су постављање појединаца и њихових интереса постављање
у срце европских интеграција. Европске институције сматрају постовање
фундаменталних права као основног принципа европског закона и развиле су
законодавство о слободи кратања у оквиру ЕУ.
Са резолуцијом Мастрихта веза између граĎана у земљама чланица и ЕУ је
постала директнија, креирањем концепта европског држављанства које је
представљало серије гарђанских и политичких права. Ова су права даље
развијана кроз Амстердамску резолуцију која такође прецизира везу
међунационалнихдржављанстава и Европског држављанства.
2. Споразум о придруживању и услови за чланство
Заједничка одлика свих садашњих земаља кандидата јесте да је р ијеч о
државама са којима је ЕУ закључила споразуме о придруживању који ће
утврдити међусобна права и обавезе, заједничке акције и посебне процедуре.
Основни циљ споразума је стварање зоне слободне трговине између уније и
ових земаља на бази реципроцитета, али асиметрицно и поступно. Ријеч је
наиме о економском, социјалном, политичком и кутурном приближавању који
обухвата области као што су политичка сарадња, погодне трговинске односе,
економске активности и културну сарадњу, уз неопходну хармонизацију
националних права придружених држава са комунитарним правом (посебно
области везане за унутрашње тржиште).
