Klasifikacija sistema vaspitnog delovanja u ustanovama za maloletne prestupnike?

Ustanove namenjene mladima sa poremećajima u društvenom ponašanju se međusobno veoma
razlikuju iako sve one imaju zajednički cilj –

prevaspitanje tj. resocijalizacija

mladih.

Sistem je prihvaceni nacin ostvarenja vaspitanja, a izgleda kao da ima toliko mnogo sistema koliko i
institucija.Različiti sistemi postoje zbog

Istorijsko-razvojno stanovište – zbog brzine i stepena prihvatanja prevaspitanja

Metodičko-teorijsko stanovište – zbog prihvatanja i razvoja teritorijalnih i metodoloških

pretpostavki ostvarenja prevaspitanja

Postoje:



različiti kriterijumi klasifikacije

(način organizacije života i rada u ustanovi; način upravljanja

ustanovom; dominantne metode, oblik rada itd.) i



različiti tip i karakter ustanove

(ustanove za izvršenje kazne lišenja slobode, ustanove za

izvršenje institucionalnih krivičnih sankcija prema maloletnicima, ustanove za smeštaj dece i omladine
lišene normalnog porodicnog zivota)

MULOCK-HOUWER (1961)

DISCIPLINSKI SISTEM, zasnovan na autoritarnom i prisilnom pristupu

PROGRESIVNI, zasnovan na napredovanju, shodno ispoljenom ponašanju, prema

grupama sa više slobode i privilegija
3.

SOCIJALNOPEDAGOŠKI, zasnovan na podeli odgovornosti, saoodlučivanja i

samoupravljanju
4.

INDIVIDUALNOPEDAGOŠKI, zasnovan na terapeutskom pristupu i orijentisan

prevashodno na dete, na otklanjanje uzroka poremećaja
5.

ANTROPOLOŠKI, zasnovan na diferenciranom pristupu prema različitim tipovima dece

EKLEKTIČKI, zasnovan na krajnjoj individualizaciji, na tendenciji kombinovanja metoda u

zavisnosti od potreba svakog deteta.

CAPUL (1963) – zainteresovan za prevalenciju u korišćenju određenih metoda i tehnika

DISCIPLINSKE I PROGRESIVNE metode

SOCIJALNOPEDAGOŠKE metode

INDIVIDUALNE metode

PSIHOPEDAGOŠKE metode

WILFERT (1971) – više zainteesovan za klasifikaciju ustanova tj.za kriterijume organizovanja i
način upravljanja ustanova nego na same sisteme

Tri posebna kriterijuma klasifikacije

1.ORGANIZACIONI OBLICI (progresivni sistem, homogeni i heterogeni)

2.NAČIN UPRAVLJANJA (autoritativni sistem i socijalno-pedagoški)

3.POSEBNI TIPOVI DOMOVA(eklektički sistem, ind-pedagoški, specijalni domovi i domovi za
opservaciju i trijažu)

40.

Disciplinsko-izolacioni sistem?

Ovaj sistem je najstariiji i u toku svoje istorije je pretrpeo mnogobrojne promene. Njegove karakteristike:



Disciplina

(disciplinski sistem)



Izolacija

(disciplinsko-izolacioni sistem)



Autoritarnost

(autoritarni ili autoritativni sistem)

Ovaj sistem se razvijao u vreme kada se tretman maloletnika malo ili nimalo razlikovao od tretmana
odraslih delinkvenata, a kada je ideja odmazde dominirala nad idejom resocijalizacije. Dosta pažnje se
posvećivalo izolaciji (dvostruki obruč izolacije)

kao načinu da se zaštiti društvo (izolacija od društva)

ali joj se pribegavalo i unutar zavoda, kako se ne bi širili negativni uticaji među

maloletnicima (izolacija od drugih štićenika u ustanovi)

Maloletnici nisu imali ni minimum prirodnog ambijenta za pravilan razvoj i prevazilaženje teškoća.
Pojava grupa koje postaju sekcija u vojničkom smislu te reči, nužno zlo. Insistiranje na izolaciji unutar
zavoda, počinje da slabi, jedino se zadržavala u obliku posebnog odeljenja ili u obliku ćelija u kojima se
izdržava disciplinska upuživanja u samicu.

Ipak postoje 2 smernice:

desno krilo (ŠOK tretman – šok, oštro, kratko)

levo krilo (naglašava ljudsku atmosferu, male grupe, više aktivnosti)

Slabosti ovog sistema:

Počiva na veoma kratkim pravilima ponašanja iza kojih stoje nagrade i kazne, pa neretko

dolazi do inflacije kažnjavanja i prisile čime se izaziva nezadovoljstvo, napetost, bunt, bekstvo..

Lecenje simptoma - ovakva praksa može dovesti do promene ponašanja maloletnika unutar

ustanove, ali neće dovesti do otklanjanja uzroka tog ponašanja (u pitanju je samo lečenje simptoma, a
ne uzroka). Problemi će ponovo početi da se manifestuju čim popuste kontrola i pritisak, što svedoči
veliki broj recidivista.

Grupno strukturiranje - Pritisak, kontrola i kažnjavanje dovodi do toga da je jedan okrenut

osoblju i njegovim zahtevima (formalna struktura) i drugi (neformalni) koji počiva na sasvim drugačijem
sistemu vrednosti i normi ponašanja. Uticaj neformalne strukture na razvoj maloletnika veći je od
uticaja formalne. Ako se osnovne potrebe maloletnika ne mogu zadovoljiti na društveno prihvatljiv način
onda će se naći put zadovoljenja koji neće ići u prilog ni štićeniku ni vaspitaču.

Vertikalni smer - Autoritarnost se kreće jednosmerno- od vaspitača prema vaspitaniku.

Vaspitač je taj koji zna sve najbolje, a vaspitanika posmatra kao puki objekat. Vaspitanik ima pasivnu
ulogu i ne doprinosu razvoju maloletnika. Ovakav sistem odgaja zavisne osobe koje i kasnije očekuju
inicijativu spolja ili su spremni da svoje lišavanje i nezadovoljstva naplate kod sebi podređenih.

Prednost ovog sistema: Ekonomičan je – ne zahteva posebnu stručnost, niti veliki broj vaspitnog osoblja

41.

Progresivni sistem? (sistem postupnosti)

povoljne uslove života i rada, koji se nešto kasnije nazivao i terapeutskom atmosferom (udaljenja
mesta). Vaspitač je delio uslove smeštaja, života i rada sa svojim štićenicima.

Teorije koje su uticale na razvoj ovog sistema: razvoj socijalne pedagogije i socijalne psihologije.

Najdominatnija karakteristika ovog sistema je demokratsko vođenje grupe, inicijativa je prepuštena
grupi i njenim članovima što povlači sa sobom i preuzimanje odgovornosti za ono što jeste ili nije
urađeno. Dakle, smer vise nije vertikalan i jednosmeran, vec horizontalan i demokratski.

Za ovaj sistem se kaze da je obelezio prelaz izmedju DELOVANJA NA prema POTPOMAGANJU!
Podstiče se interakcija između članova grupe kao i izmedju grupe i formalnog vođe grupe. Evaluator
ponasanja vise nije vaspitac, vec grupa vrsnjaka!

Mulock-Houwer naglašava postojanje dve oprecne koncepcije u ovom sistemu:

jedna se zasniva na JA-TI-MI

(pojedincu se pruža mogućnost da bolje shvati druge i

njegove probleme, kao i da bolje upozna sebe, okušavajući se u raznim ulogama, funkcijama i
relacijama. Ističe se uloga prisustva odrasle osobe-identifikacija i značaja relacije vaspitač-vaspitanik),

a druga na JA-MI

(sputava individualizam)

Ovaj sistem nije pogodan za one osobe koje su značajno emocionalno neuravnotežene, jer je tretman
dovoljno dubok da takve osobe uznemiri i potencira kod njih navalu anksioznosti i tenzije. Medjutim,
ovaj tretman moze da odgovara onim drustvima koja inace jako naglasavaju duh kolektivizma.

43.

Individualno pedagoški sistem? (psihoterapeutski pristup) – laisses-faire sistem

rukovodjenja grupom

Polazi od saznanja da je svaki čovek jedinstvena i neponovljiva individua, da je i etiologija evidentnog
poremećaja u društvenom ponašanju duboko specifična i indiviualna.

Primarna orijentacija ovog sistema je otklanjanje skrivenih uzroka koji dovode do poremećaja i njegovih
manifestacija u vidu neadekvatnog ponašanja. U početnim fazama rada se ne sputavaju takvi oblici
ponašanja, budući da se preko njih dolazi do dubljih determinanti i njihove povezanosti.

Razvoj ovog sistema se vezuje za pojavu i dostignuća psihoanalize i dubinske, dinamske psihologije,
kao i za radove Rusoa, Tolstoja, Slavsona, Konopka, Radla...

Slabosti ovog sistema:

- teško ga je u praksi primeniti jer zahteva dobre kadrovske i prostorne uslove, od vaspitača zahteva

stručnu obuku, potrebni su stručnjaci različitog profila.

- Nailazimo na probleme u vezi sa adekvatnom terapeutskom atmosferom koja ce maks odgovarati

individualnim potrebama pojedinca

Vaspitanik se javlja u 2 uloge, sa jedne strane potrebno mu je pružiti pomoć, a sa druge isti taj
maloletnik predstavlja sredinu unutar koje se ostvaruje tretman svakog drugog, pojedinačnog slučaja.
Paradoks je u tome što maloletnik, koji je i sam opterećen ličnim problemima, ne može predstavljati
povoljnu i adekvatnu „sredinu“ za tretman ostalih maloletnika koji su isto tako zahvaćeni određenim,
često i različitim poremećajem.

Postoje dva smera da se ove slabosti prevaziđu:

1.odvajanje specijalnog tretmana od vaspitnog rada,stvaranje individualnog rada;

2.formiranje malih grupa koje su homogene prema potrebama tretmana.

Za kombinaciju individualnog i grupnog rada javljaju se problemi primene. Ali ukoliko individualni i
grupni (terapeutski i vaspitni) pristup nastupe kao komplementi a ne kao antipodi, ovaj pristup moze dati
vredne rezultate.

44.

Tipološki - homogeni sistem? (antropološki)

Teorijska pozadina – italijanska (antropoloska skola). Pioniri ovog pokreta su Docnff i Kupe, koji su
razvili antropolosko-psiholosku doktrinu tj.teoriju jednakosti.

Oni su sve maloletnike delili u 3 osnovne grupe:

apsolutisti ili dominatni tip (apsolutisticki vaspitac)

perfekcionisti ili senzitivni (senzitivni-perfekcionisticki vaspitac)

relativistički tip (relativisticki vaspitac)

Drugi autori su ih delili na emocionalne, aktivne, zaostale, intelektualno odbačene, atletskog tipa i
„manje izopačeni tip“.

Osnovna ideja ovih pokušaja je da se formiraju homogene grupe maloletnika, na osnovu sličnosti
anatomske strukture i tipova licnosti, kojima će biti dodeljen vaspitač istog tipa.

Kritika homogenizacije:

1. Stvaranje ovakvih grupa znači stvaranje veštačkih grupa koje ne postoje u prirodnoj sredini i

pojedinac u njima postaje neupadljiv;

2. Homogenost je uvek relativna, i ovakve grupe su homogene za određene kriterijume, ali ne i za sve.

3. Okolnosti koje su uticale na stvaranje ovakvog sistema a nisu spojive sa pedagoskim i terapeutskim

nastojanjima (razlozi bezbednosti, izbegavanje loseg uticaja...)

Prevazilazenje ovih nedostataka:

Da jedan maloletnik istovremeno pripada razlicitim grupama

Intenzifikacija odnosa sa socijalnom sredinom van zavoda (porodica npr.)

Sistem je opravdan samo onda ako se izdvajanje u homogene grupe vrši da bi se njenim članovima
obezbedio specijalni tretman.

45.

Heterogeni sistem?

Ovaj sistem obeležava prelaz između vaspitnih zavoda i vaspitanja u prirodnoj sredini. Pruža što
prirodnije uslovi razvoja mladoj osobi. Pojedincima se pruža mogućnost da se oprobaju u različitim
ulogama i relacijama i tako pripreme za život u uslovima svakidašnjice.

Potreba za ovakvim sistemom nastala je naročito u pogledu dece lišene normalnog porodičnog
vaspitanja. Ovaj sistem je orijentisan na substituciju porodice, prisutna su deca različitog uzrasta, pola,
„roditeljski par“- dva vaspitača različitog pola koji žive zajedno sa decom.

Postoje 3 oblika organizacije:

Zavodski vaspitni rad (zavodski – institucionalni tretman) predstavlja ključnu tačku u izvršenju
zavodskih vaspitnih mera. Predstavlja specifičan sistem mera i aktivnosti koji se, od strane za to
nadležnih ustanova, institucija i njihovih stručnih subjekata, realizuju u cilju zaštite, resocijalizacije i
integracije maloletnika u socijalnu sredinu.

Ovaj tretman u sebi sadrži sledeće karakteristike:

izdvajanje

(prinuda i ograničavanje sa elementima lišavanja slobode),

kontrola – nadzor

koncentracija negativnog

– nasilničkog – agresivnog

formalni i neformalni sistem

(klima)

pomoć i prevaspitanje.

Ove specifičnosti proizilaze iz populacije kojoj je namenjen, uslova u kojima se odvija, njegovih
konkretnih ciljeva i sadržaja rada kao i iz same njegove teorijske osnove, dominatnog pristupa,
fokusa i odnosa koje zahteva.

49. Izdvajanje (prinuda i ograničavanje) i kontrola i nadzor ?

Institucionalni-zavodski tretman mladih prestupnika je nastao iz potrebe za privremenim izdvajanjem
iz užeg socijalnog okruženja i smeštajem u za to potrebno pripremljene uslove. Tretman je posledica
procene da postojeće uže socijalno okruženje više štetno deluje na maloletnika i obrnuto, kao i da
dosadašnje mere vaninstitucionalnog tretmana nisu dale očekivane rezultate pa je stoga nužan
intenzivan vaspitno-korektivni rad.

Bitni i karakteristični delovi izdvajanja su:



Prinuda

se u literaturi često povezuje sa pojmovima „moć“ i „sila“ odnosno nasilje. Medjutim,

prinuda je samo manifestni deo moći tj.sile (moć na delu). Predstavlja „normativno ograničenu
upotrebu sile“. Iako se nasilje označava kao prinuda jer zavodski tretman ima prinudni
karakter, bilo bi pogrešno izjednačavati prinudu sa nasiljem zato što zavodski tretman ima za
cilj eliminisanje nasilja nad ovom populacijom mladih.



Ograničavanje

zavodska životna situacija nameće niz ograničenja u pogledu osnovnih prava i

sloboda ličnosti. Kod odraslih delinkvenata je daleko drastičnije. Kod mladih prestupnika je
prisutna fizička ili/i psihička prinuda manjeg intenziteta (privremeni kratkotrajni boravak u
izolaciji, šikaniranje, maltetiranje..)

Kontrola-nadzor

kao obelezje zavodskog tretmana sustinski pripada ogranicavanju, ali je posebno

izdvojeno. U ovom slučaju se primenjuje tokom celog boravka maloletnika u ustanovi tj.predstavljaju
cvrst vaspitni okvir (stalni nadzor i kontrola).

Osnovni nosioci kontrolne funkcije su stručni radnici različitog profila stručnosti i kompetentnosti
(pedagozi, psiholozi, vaspitači, socijalni radnici). Kada je u pitanju vaspitno-popravni dom, tu
kontrolnu funkciju obavljaju i radnici službe obezbeđenja

„komandiri“

Kontrola – nadzor obuhvata pre svega ponašanje maloletnika koje mora biti usklađeno sa prethodno
utvrđenim pravilima i normama od strane institucija formalne kontrole (pravila kućnog reda). Za
njihovo nepoštovanje predviđene su sankcije (mehanizam disciplinske i materijalne odgovornosti).
Ova kontrolno-nadzorna funkcija nema svoje opravdanje posto je usmerena je na čuvanje reda i
discipline tj. na ograničavanje prava i slobode (nasilje).