AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA
KOSOVSKO METOHIJSKA
ODSEK PEĆ-LEPOSAVIĆ
SEMINARSKI RAD
Predmet
:Carinski sistemi
Tema
:Instrumenti Carinskog sistema Srbije
Profesor: Student:
Nenad Kojić Nemanja Marinković 170/16
Leposavić 2021
Zakon o carinskoj tarifi
Carinska tarifa, je veoma značajan institut carinskog sistema koji odražava
strategiju dugoročnog razvoja privrede Srbije, po svom obliku, sadržaju i
pravilima,primene, je u potpunosti usklađena sa carinskom tarifom Evropske
unije. Carinska tarifa Srbije je prilagođena savremenom Harmonizobanom
sistemu šifrovanja i obeležavanja robe Kombinovane carinske tarife koju
primenjuje Svetska trgovinska organizacija. Na ovaj način obezbeđen je
jedinstven carinski jezik za potrebe srpske privrede (uvoznici, izvoznici, špediteri,
učesnici u carinskom postupku) i državnih organa da mogu bez ikakvih smetnji
poslovno-komercijalnu konverzaciju sa svetskim ekonomskim okruženjem. Nova
Carinska tarifa urađena je tako da se nesmetano mogu ugrađivati izmene Nova
tehnologija rada ostvarena je u uslovima pune modernizacije poslova i zadataka
carinske službe, kako Uprave carina, tako i carinarnica i radnih mesta u
organizacionim jedinicama carinarnica. Tehnički moćan, savremen informacioni
sistem obezbeđuje uslove da se carinski postupak nad robom, odmah po
prelasku carinske linije, posle 2 minuta obavlja pravilnom i jednoobraznom
primenom propisa. Sem toga, to je jedini informacioni sistem koji je ovlašćen da
za potrebe državnih i drugih organa, radne organizacije i druge korisnike,
obezbeđuje sve podatke koji se odnose na spoljnotrgovinski promet Srbije sa
svetom. Savremena Carinska tarifa, prilagođena svetskim standardima, zatim
nova tehnologija rada, pojednostavljenje carinskih postupaka i novi informacioni
sistem su najviši domet efikasnosti insti-tuta sistema koji se zove Carinska tarifa.
Novi informacioni sistem i modernizacija carinskih postupaka ima sledeće
prednosti: pojednostavljuje se carinski postupak i ubrzavaju tokovi robe. od
prelaska carinske linije do upotrebe robe u procesu proizvodnje; obezbeđuje se
potpuna primena propisa iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog i
poreskog sistema, na jedinstvenom carinskom području Srbije. Potpuno se
kontroliše svaki carinski postupak u svim njegovim fazama, od prelaska robe
preko carinske linije do njegovog okončanja;- omogućuje se uključivanje
odgovarajućih državnih organa, spoljnotrgovinskih organizacija, špeditera i
drugih učesnika u carinskom postupku, što podrazumeva i njihovu modernizaciju
i obezbeđuje se banka tačnih i ažurnih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni
Srbije koji se koriste, kako za stručna i studiozna istraživanja, kreiranje strategije
privrednog razvoja, tako i za donošenje mera tekuće ekonomske politike. Nova
Carinska tarifa, potpuno usaglašena sa Kombinovanom carinskom tarifom
Evropske unije, nova tehnologija rada i informacioni sistem carinske službe, kao
realna podrška carinskom sistemu Srbije, predstavljaju potpun poslovni ambijent
da se poslovi spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom odvijaju uspešno. 3.3.
Zakon o slobodnim zonama Pored Carinskog zakona i Zakona o carinskoj tarifi
kao značajan pravni akt kojim se uređuje normativno pravna regulativa carinskog
poslovanja
INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE
1.1CARINSKI PRELAZ-
Carinski prelaz je mesto određeno za uvoz, izvoz i
tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na
graničnom prelazu. Odluku o otvaranju carinskih prelaza i njihovu kategorizaciju
donosi Vlada Republike Srbije. Carinski prelazi mogu biti kopneni, vodeni i
vazdušni. Kopneni prelazi su prelazi koji su otvoreni na graničnim prelazima
Srbije, a čine ih železnički i drumski putevi za međunarodni saobraćaj putnika,
robe i motornih vozila. U vodene carinske prelaze spadaju luke na moru i
pristaništa na rekama i graničnim jezerima koji su otvoreni za međunarodni
saobraćaj. Vazdušne carinske prelaze čine pristaništa, odnosno aerodromi
određeni za međunarodni vazdušni saobraćaj. Promet carinske robe, kao stvari
koje se u carinsko područje Srbije uvoze, unose i izvoze ili se preko tog područja
provoze, kao i promet putnika i motornih vozila mora se odvijati samo preko
carinskih prelaza - puteva za međunarodni saobraćaj. Carinski prelaz može biti:
- međunarodni i pogranični.
Međunarodni carinski prelazi su mesta koja su zakonom određena za
međunarodni promet putnika, robe i saobraćajnih sredstava. Pogranični carinski
prelazi se po pravilu određuju bilateralnim sporazumima odnosno međunarodnim
ugovorima između dveju zainteresovanih država, ratifikovanih od strane
parlamenata, a određuje ih Vlada. Preko pograničnih carinskih prelaza mogu
prelaziti i prenositi carinsku robu lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili
međunarodnih ugovora. Preko ovih graničnih prelaza dvovlasnici mogu prenositi
stvari potrebne za obrađivanje svojih imanja, kao i druge stvari predviđene
međunarodnim ugovorima. Lekari, veterinari i drugo medicinsko osoblje koji
imaju boravište u carinskom pograničnom pojasu mogu u slučaju hitne potrebe
preko ovih prelaza prenositi instrumente i lekove za obavljanje svoje delatnosti. U
slučaju elementarnih nepogoda vatrogasci i druge ekipe koje učestvuju u
spasavanju ljudi i imovine mogu preko ovih graničnih prelaza prenositi potrebnu
opremu i ostala tehnička sredstva. Ako je granični prelaz za pogranični saobraćaj
istovremeno i granični prelaz za međunarodni saobraćaj, lica, dvovlasnici mogu
uvoziti odnosno izvoziti i drugu robu bez prava korišćenja povlastice koja važi za
putnike u međunarodnom saobraćaju. Po pravilu, carinski granični prelaz za
