Instrumenti monetarne politike

Univerzitet u Beogradu
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

SEMINARSKI RAD

INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE

Mentor: Student:
Prof.dr. Jovan B. Dušanić Marina Stanković

br.ind.-3cb/0074/10

U Beogradu,

23.01.2012.god.

Instrumenti monetarne politike

Marina Stanković

Sadržaj:

1. Uvod

2. Instrumenti Monetarne Politike

3. Prilog: Instrumenti Monetarne Politike Nb Srbije 5

4. Obavezna Rezerva Banaka 6

5. Monetarna Politika I Eskontna Politika

6. Regulisanja Kredita Centralne Banke Poslovnim Bankama

7. Selektivna Kreditna Politika

8. Saradnja Centralne Banke Sa Poslovnim Bankama

9. Ograničavanje (Limitiranje) Visine Kredita Poslovnih Banaka

10. Politika Minimalne Stope Likvidnosti Poslovnih Banaka

11. Politika Otvorenog Tržišta

12. Osnovni Pravci Reforme Instrumenata Monetarne Politike

13. Zaključak 16

14 Literatura 17

Instrumenti monetarne politike

Marina Stanković

2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE

Utvrđivanje monetarne politike je jedan od najvažnijih zadataka centralne banke. Pod

monetarnom politikom se podrazumeva ukupnost pravila, propisa, mera i instrumenata koje preduzima
država ili njen ovlašćeni organ u monetarnoj oblasti.

Da bi monetarno-kreditna politika bila maksimalno efikasna potrebno je da raspolaže

istrumentima svog delovanja. Pod instumentima monetrno-kreditne politike podrazumevaju se
sredstva i metode koje centralna banka primenjuje da bi održala masu i strukturu na optimalnom
nivou. Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti u dve grupe:

1. Kvantitativni instrumenti
2. Kvalitativni (selektivni) instrumenti

Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju selektivno u pogledu vrste kredita,

korisnika, namena, rokova, kamate i sl. Osnovni oblici kvantitativnih instrumenata su:

1. Politika obaveznih rezervi
2. Politika eskontne i uopšte kamatne stope
3. Politika otvorenog tržišta

Osnovni oblici kvalitativnih instrumenata su:

1. Regulisanje kredita centralne banke poslovnim bankama
2. Regulisanje uslova kredita
3. Selektivna kreditna politika

U našem kreditnom sistemu centralna banka sprovodi kvantitativnu monetarnu politiku, ali uz

sve veću samostalnost poslovnih banaka. Instrumenti monetarne politike Narodne banke Srbije (NBS):

1. Obavezna rezerva
2. Operacije na otvorenom tržištu
3. Krediti za održavanje likvidnosti
4. Deponovanje viškova likvidnih sredstava banaka kod NBS
5. Kamatne stope NBS
6. Minimalni uslovi kreditne sposobnosti banaka
7. Usklađivanje plasmana stanovništvu sa osnovnim kapitalom banke

Navedeni instrumenti ne utiču direktno na ciljeve. Nekada prođe i mnogo meseci pre nego što

njihovi efekti postanu evidentni. Zato se NBS usredsređuje na ostvarivanje targeta – nešto između
ciljeva i insrumenata. Inače u osnovne ciljeve monetarne politika mogli bismo da navedemo:

1. Ostvarivanje optimalne stope ekonomskog rasta
2. Ostvarivanje politike pune zaposlenosti
3. Stabilnost nivoa cena (Stabilnost cena u privredi Srbije podrazumeva dugoročnu stopu neto

(bazne) inflacije u rasponu od 5% do 10%. Da bi NBS ispunila taj cilj, koristi odgovarajuće
monetarne instrumente)

4. Stabilnost nivoa cena spoljne vrednosti novca, vezana za ravnotežu platnog bilansa
5. Ostvarivanje određenih strukturnih promena u privredi
6. Stimulacija ili destimulacija stvaranja akumulacije u privredi

Postoje dva tipa targeta: 1. operativni i 2. prelazni

Instrumenti monetarne politike

Marina Stanković

Operativni target se lako kontroliše, ali je udaljen od ciljeva, dok prelazni se teško kontoliše, ali

je bliži ciljevima. Za razliku od razvijenih tržišnih privreda, u kojima referntna kamatna stopa
(međubankarska stopa na prekonoćne kredite) predstavlja operativni target, kod nas se kao operativni
target koriste :

1. nepozajmljene rezerve (višak likvidnosti)
2. primarni novac (neto inostrana i neto domaća aktiva)

U razvijenim tržišnim privredama, dugoročna kamatna stopa predstavlja prelazni target, kod nas

tu funkciju preuzimaju monetarni agregati.

3. PRILOG: Instrumenti monetarne politike NB Srbije

NBS ima svoju dugu tradiciju. Usled čestih finansijskih kriza javila se neophodnost

formiranja centralne banke u tadašnjoj Srbiji. Tek nakon tri decenije pokušaja da se osnuje centralna
banka, 1884. godine zaživela je takva institucija  pod  imenom  Privilegovana  narodna banka. Banka je
organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila kao obrazac savremenog
organizovanja bankarske institucije. Bila je u privatnom vlasništvu i imala je svoje organe upravljanja,
Glavni odbor, Upravni odbor, Zbor akcionara, Nadzorni odbor i Eskontni odbor, kao i utvrđene funkcije
guvernera. Prvi guverner je bio Aleksa  Spasić, tada ministar bez portfelja. Njeno  prvo sedište je bila
zgrada u samom centru grada, u knez Mihailovoj ulici, a posle u reprezentativnom zdanju u Ulici kralja
Petra u kome je i danas.  Nakon Prvog svetskog rata, Privilegovana narodna banka kraljevine Srbije,
prerasla je, po zakonu od 26. januara  1920.   godine,   u   Narodnu   banku  Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca i pod tim imenom preuzela poslove na teritoriji kraljevine. Mada je centralna banka osnovana
kao privilegovana privatna akcionarska  institucija, njeno poslovanje je  bilo  pod   stalnom   kontrolom
države. Ona je  obavljala kreditnu funkciju, a osim toga,  od 1931. godine počela je i da upravlja
monetarnom politikom. Za vreme Drugog svetskog rata obavljala je poslove iz svog predstavništva
u   Londonu.   U   septembru   1946.   godine   Banka   je   nacionalizovana   i   sve   do   2003.   godine
funkcionisala   je   pod    nazivom   Narodna   banka   Jugoslavije.   Zakonom   za   sprovođenje   Ustavne
povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora,  koji je stupio na snagu 4. februara 2003.  godine,
Narodna banka Jugoslavije nastavlja i dalje da radi kao organ države Srbije. Zakonom o Narodnoj
banci   Srbije,   koji   je   stupio   na   snagu   19.   jula   2003.  godine   utrđeni   su   položaj,   organizacija,
ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije. Osnovna podela instrumenata monetarne politike može
se učiniti tako što bi se pošlo od kriterijuma namere centralne banke, da li centralna banka želi da
utiče na ponudu ili pak na tražnju kredita?  Narodna banka Srbije da bi ostvarila ciljeve monetarne
politike mora da   raspolaže sa instrumentima monetarne politike. Zakonom o NBS predviđeni su
sledeći  instrumenti  monetarne  politike NBS:



Emisija kratkoročnih HOV, što znači da NBS može emitovati sopstvene HOV koje glase na
domaću ili stranu valutu



Operacije na otvorenom tržištu, koje NBS sprovodi kupovinom i prodajom HOV, a to su HOV NBS
i HOV Republike Srbije



Diskontni poslovi - NBS može kupovati HOV od banaka



Odobravanje kratkoročnih kredita - NBS može bankama odobravati kredite s rokom dospeća do
godinu dana na osnovu zaloge HOV, takođe, NBS može odobravati kredite Republici Srbiji radi
finansiranja privremene nelikvidnosti budžeta, i to najviše u iznosu od 5% prosečnih budžetskih
prihoda u poslednje tri godine.