INSTRUMENTI MONETARNE POLOTIKE
UVOD
Instrumenti monetarne politike konstantno se usavrsavaju I razvijaju. Stepen razvijenosti trzisnih
odnosno robno novcanih odnosa. Sto je veci stepen razvijenosti svih odnosa to je slozenije
pitanje regulisanja kolicine novca u opticaju pa su potrebni raznovrsniji instrumneti za njihovo
regulisanje.
VRSTE INSTRUMENATA MONETARNE POLITIKE
Postoji veliki broj instrumenata koje centralna banka koristi u svojim aktivnostima, a najvazniji
su: Eskontna politika, Politika operacija na otvorenom trzistu, Politika obaveznih rezervi i
Selektivna politika.
ESKONTAN POLITIKA: Sastoji se od povecanja ili smanjenja kamatne stope od strane
centralne banke s ciljem da se utice na cenu kredita a na taj nacin i na potraznju za kreditima.
Ako centralna banka poveca kamatnu stopu porasce i cena kredita po kojima se poslevne banke
zaduzuju kod centralne banke,Cena po kojima poslovne banke plasiraju kredite svojim klijentima
bice vece i to dovodi do pada interesovanja za kreditima. Povecanje eskontne stope centralana
banka pribegava onda kad zeli da smanji kolicinu novca u opticaju, odnosno kad u zemlji postoji
visak traznje nad ponudom, kad cene rastu i kad se osecaju pojacane inflatorne tendencije. Kada
se oseti da nedostaje novca u opticaju i da je zbog toga otezano normalno funkcionisanje
privrede centalna banka ce pribeci snizavanju eskontne stope.
POLITIKA OPERACIJA NA OTVORENOM TRZISTU: Podrazumeva prodaju i kupovinu
hartija od vrednosti od strane banke s ciljem povecanja ili smanjenja kolicine novca u opticaju.
Kada centralna banka oceni da je potrebno smanjiti kolicinu novca u opticaju onda prodaje
hartije od vrednosti kupci hartija od vrednosti su poslovne banke. Kupujuci hartije od vrednosti
banke smanjuju svoj kreditni potencijal odnosno smanjuju kolicinu novca koju ce palsirati
svojim komitentima kroz kredite. Kada centralna banka oseti da je potrebno povecati kolicinu
novca u opticaju centralna banka se kupovati hartije od vrednosti od poslovnih banaka i na taj
nacin povecavati kolicinu novca u poslovnim bankama otvarajuci mogucnost za povecanje
kredita i time povecati kolicinu novca u opticaju.
POLITIKA OBAVEZNE REZERVE: Predstavlja zakonsku obavezu poslovnih banaka da
odredjeni procenat primljenih depozita moraju izdvojiti u gotovini na svom racunu kod centralne
banke. Na ovaj nacin se neposredno se deluje na kreditni potencijal poslovnih banaka, jer kad
centralana bnaka poveca stopu obavezne rezerve automatski smanjuje kreditni potencijal
poslovnih banaka ali zato povecava njihovu likvidnost. Sustina politike obaveznih rezevi je u
tome da centralna banka manipulisuci stopom obavezne rezerve regulise dva pitanja: 1 likvidnost
poslovnih banaka i 2 kreditni potencijal. Kao sto je poznato novac ne stvara samo centralna
banka primarnom emisijom vec novac stvaraju i poslovne banke kreditnom multiplikacijom
depozita. Zato je vazno da centralna bnaka koristi veci broj razlicitih instrumenata monetarne
politike pomoci kojih moze uticati na kreditni potencijal poslovnih banaka a preko njega na
kreditnu aktivnost i samim tim na kolicinu novca u opticaju. Najvazniji elementi politike
obavezne rezerve kao instrumenti monetarne politike su Stopa obavezne rezerve i Osnovica na
koju se primenjuje. STOPA moze biti jedinstveno utvrdjena za sve vrste depozita a moze biti
razlicita za razlicite vrste depozita. Moze se utvrditi jednistvena stopa s tim sto se iz osnovice
izuzimaju odredjene vrste depozita. OSNOVICA je veoma bitna jer se ona moze povecati u
slucaju obuhvatanja svih depozita a moze se smanjivati u slucaju izuzimanja pojedinih vrsta
depozita iz osnovice na koju se primenjuje stopa obaveznih rezervi. Akos e osnovica povecava
onda se iznos povecava i iznos obavezne rezerve koji banka mora da izdvoji na svoj racun kod
centralne banke. Ukoliko se osnovica smanjuje onda se smanjuje iznos obavezne rezerve. U
prvom slucaju doci ce do smanjenja kreditnog potencijala poslovne bnake a u drugom slucaju
raste kreditni potencijal poslovnih banki. Likvidnost ce se kretati u obrnutom smenru.
KONTROLA POTROSACKIH KREDITA: Je skoro u svim drzavama dobila izuzetno znacajno
mesto jer se utvrdjivanjem posebnih uslova prilikom odobravanja ovih kredita utice na njihov
obim, koji se prilagodjava tokovima robne proizvodnje. Zato se potrosacki krediti koriste kao
sredstvo konjukturne politike u mnogim zemljama.
DIFERENCIRANJE KAMATNIH STOPA I DRUGIH USLOVA: je veoma znacajna mera
selektivne monetarne politike jer pored osnovne kamatne stope postoji niz visih i nizih kamatnih
stopa za pojedine vrste i namene kredita. Krediti za poljoprivredu mogu biti povoljniji od drugih
kredita ukoliko se zeli pospesiti razvoj poljoprivredne proizvodnje. Cesto krediti za izvoz robe
imaju povoljnije uslove od ostalih kredita odnosno nizu kamatnu stopu i povoljnije uslove
optlate UPLATA OBAVEZNIH AVANSA PRI UVOZU ROBE: Predstavlja oblik nepodredne
kreditne kontrole odnosne kreditne politike. Sastoji se u tome sto uvoznik pre nego sto uveze
neku vrstu robe mora uplatiti kod centralne banke odredjeni proccenat od vrednosti robe koju
planira da uveze. Cilj ove mere je da onemoguci spekaulativni uviz robe. Banka koja finansira
uvoz takodje mora da izdvoji odredjenu kolicinu sredstava kod centralne banke. Na taj nacin
bankama se smanjuje kreditni potencijal i podsticu se da finansiraju izvoz i odobravaju druge
kredite za koje nije predvidjeno izdavanje dodatnih sredstava.
MAKSIMIRANJE ODOBRAVANJA KREDITA BEZ PRETHODNE DOZVOLE: Predstavlja
jos jednu meru neposredne kreditne kontrole koja se sastoji u tome da kredeiti iznas odredjenen
visine ne mogu biti odobreni bez prethodne dozvole centralne banke ili nekog drugogo organa.
Ovo se odnosi na odobravanjae velikih investicionih krdita jer se na ovaj nacin obezbedjuej
procena o prioritetu izgradnje odredjenog investicionog objekta.
