Platni promet podrazumeva sva gotovinska i bezgotovinska plaćanja koja se vrše
između pravnih lica i fizičkih i pravnih lica putem novca. Proces plaćanja se može
vršiti na neposredan i posredan način.

1.1. Evolucija novca

Plaćanje se može vršiti na mnogo načina. Od starih vremena plaćalo se u naturi,
kompenzacijom, da bi izmišljanjem novca sve moglo da dobije svoju cenu u unapred
utvrđenoj jedinici plaćanja, pa se sve menjalo za novac, a trampa je postajala sve
manje iskorišćena. Sa sve većom sofistikacijom novčanih tržišta, došlo je do izuma
bezgotovinskih sredstava plaćanja, a novac je prvo prestao da bude vredan koliko je
vredeo   metal   od   koga   je   pravljen   (zlatnici,   srebrnjaci),   počeo   je   da   se   pravi   od
neplemenitih   metala,   pa   od   papira,   da   bi   na   kraju   postao   virtuelan,   prvo   preko
čekova,   pa   kartica,   da   bi   se   danas   na   berzama   i   među   bankama   „vrtele“   stotine
milijardi u transakcijama u kojima novca u fizičkom smislu i nema. Mnogobrojni
derivati kao fjučerski, opcije itd. doprineli su ovom šarolikom svetu u kome kretanja
novca ima, ali gotovine nema.

1.2. Gotovinsko plaćanje

Gotovinsko plaćanje

je plaćanje gotovim novcem koje se koristi za isplatu ličnih

zarada, putnih troškova, dnevnica i drugih primanja zaposlenih; otkup
poljoprivrednih proizvoda; nabavku i plaćanje roba i usluga do određenog iznosa i
isplatu građanima koji po važećim propisima nisu dužni da poseduju žiro račun.
Gotovinsko plaćanje je ograničeno i može se obavljati samo pod unapred određenim
uslovima. Uslove i način plaćanja određuje ministarstvo za finansije.

Gotovinski instrumenti platnog prometa

se koriste pri uplatama gotovog

novca u korist određenog računa ili pri isplatama i podizanju novčanih sredstava. U
grupu instrumenata gotovinskog platnog prometa spadaju :



Nalog za uplatu na račun privrednih subjekata (opšta uplatnica i posebna
uplatnica)



Nalog za isplatu sa računa privrednih subjekata (uputnica, nalog za
gotovinsku isplatu, gotovinski ček)

Veoma često se u današnje vreme za gotovinsko plaćanje obezbeđuje popust, jer se
smatra da je novac koji je konkretno istog trenutka u rukama, vredniji od onog koji
će leći u budućnosti. Takođe, iako se u SAD na primer većina trgovine obavi
bezgotovinski, u evropskim zemljama i Trećem svetu, ljudi su naklonjeniji gotovini.
Recimo da je u Nemačkoj ekonomija naslonjena uglavnom na novac u gotovom.

U međunarodnom platnom prometu, postoje tri sistema međunarodnog plaćanja:



slobodna devizna plaćanja;



klirinška plaćanja;



plaćanja putem kompenzacije

Slobodna devizna plaćanja

podrazumevaju da se plaćanje između zemalja vrši u

konvertabilnim valutama uz pretpostavku da zemlje raspolažu ovakvim deviznim
sredstvima.

Klirinška plaćanja

se vrše u slučaju da zemlja ne raspolaže konvertabilnim

valutom, pa se plaćanja vrše u nacionalnom novcu. Ovde se ne pojavljuje efektivan
novac već se vrednost izvoza i uvoza u oba pravca iskazuje preko jedinstvenog
klirinškog računa kod centralne banke.

Plaćanja putem kompenzacije

predstavlja naturalni oblik razmene, robne

razmene i javlja se usled nedostatka konvertabilnih deviznih sredstava. Za razliku od
kliringa kompenzacija se dešava na nivou preduzeća a ne države.

1.3. Bezgotovinski platni promet

Bezgotovinski platni promet

je obavezni način plaćanja u unutrašnjem platnom

prometu našeg privrednog sistema. Bezgotovinski platni promet se vrši između
deponenata tako što se sredstva sa računa dužnika prenose na račun poverioca u
skladu sa datim nalogom. Izbor instrumenata plaćanja vrši deponent. Vrši se u svrhu
plaćanja građanima putem žiro računa građana za ostvarene autorske honorare,
naknade po ugovoru o delu, lične dohotke, penzije i sl.