SEMINARSKI RAD
predmet:
BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE
tema:
INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE:
NOVČANO TRŽIŠTE
Mentor:
Student:
SADRŽAJ
UVOD .............................................................................................
3
1. TEORIJSKE OSNOVE MONETARNE POLITIKE .................
4
1.1 Proces evolucije i razvoja novca ..................................
4
1.2. Novčani sistemi ...........................................................
4
1.3. Ekonomsko i monetarno značenje kredita .................
6
1.4. Uticaj novca na privredu ..............................................
7
2. INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE ............................
7
2.1 Odnos komercijalnih banaka sa centralnom bankom ...
7
2.2 Diskontna politiku kao instrument monetarne politike ..
8
2.3. Politika otvorenog tržišta kao instrument
monetarne politike .......................................................
8
2.3.1 . Javni dug kao važan uzrok primene
politike otvorenog tržišta ............................... 9
2.3.2 Repo ugovor kao najvažniji instrument
politike otvorenog tržišta ..............................
9
2.4. Politika rezervi likvidnosti kao instrument
monetarne politike .......................................................
10
2.5. Bitne razlike između centralne i komercijalne banke ..
11
3. NOVAC U MEĐUNARODNIM PLAĆANJIMA .....................
11
3.1. Sistem deviznog kursa u uslovima zlatne i
papirne valute .............................................................
11
3.2. Formiranje deviznog kursa prema teoriji
bilansa plaćanja ..........................................................
13
ZAKLJUČAK …………………………………………………........ 14
LITERATURA ……………………………………………………… 15
2
1. TEORIJSKE OSNOVE MONETARNE POLITIKE
1.1 Proces evolucije i razvoja novca
Razmena dobara odvijala se i prije pojave novca putem trampe tj.
razmenom robe za robu. Naturalni novac ( stoka, novac, žito i sl. ) odgovara
prilikama u kojim je nastao, te je kao odraz tih prilika imao mesno obilježe.
Tako da se kod nekih naroda kao novac upotrebljavale školjke, morski
pužići, zubi nekih životinja i sl., za nas veoma čudni predmeti.
Ulogu robnog novca je sve više preuzimao metal ( kovina ) a zatim
zlato i srebro. Zlato je oblik robnog novca koji je, zbog svojih posebnih
svojstava i prednosti, oduzeo drugim oblicima robnog novca (stoka, novac,
žito i sl. ) funkciju sveopšteg koeficenta. (malena težina, a velika vrednost,
prenosivost, deljivost, homogenost i trajnost, priznatljivost, prepoznatljivost,
stabilnost su osnovne prednosti zlata )
Zbog potrebe za stalnim vaganjem zlato i srebro bivaju postupno
potisnuti iz prometnog procesa i zamenjeni simbolima samog sebe –
simbolima vrednosti. Činjenica da se novac kuje otvara mogućnost odvajanja
njegove realne vrednosti od nominalne, a time i razvoja simboličnog
metalnog novca.
Zatim dolazi do toga da se punovredni novac tj. novac koji ima
jednaku nominalnu i stvarnu vrednost menja za nepunovrijedni, najpre manje
vrijednim monetama, a zatim jednostavnim znakovima vrednosti – papirnim
novcem. Papirna novčanica uvek je samo znak novca koji se prema novcu u
zlatu nalazi u određenom odnosu ( u početku 100% pokriće pa sve manje i
manje ).
Daljim razvojem novca nastaju novčani surogati ili zamenici novca,
(obveznica, ček, menica i sl. ) koji zamenjuju novac i daju pravo imatelju na
određenu količinu kurentnog novca ili zlata. Kao razvijeni oblik novčanog
surogata razvile su se novčanice kao uputnice banke na samu sebe koje daju
pravo potraživanja od banke odgovarajuće količine novca ( zlata ).
Razvojem novih oblika novčanih surogata nastaju depozitni te kreditni
novac.
1.2. Novčani sistemi
Razlikujemo sedeće valutne sisteme:
I Bimetalistički sistemi: - paralelna valuta
- dvojna valuta
II Monometalistički sistemi: - srebrena ili zlatna valuta
4
- zlatni standard ( ili zlatna valuta ):
a) zlatna valuta sa zlatom u opticaju
b) valuta na bazi zlatnih poluga
c) valuta na bazi zlatnih deviza
Paralelna valuta
Kod paralelne valute novac, kao zakonsko i definitivno sredstvo plaćanja
''kuje se iz oba valutna materijala: zlata i srebra'' te u prometu postoje i
ravnopravno cirkuliraju dve vrste novca – zlatni novac i srebrni novac. Odnos
vrednosti zlatnog i srebrnog novca zavisio je od odnosa tržišnih cena zlata i
srebra, tj. nije bio fiksan.
Dvojna valuta
Ovde se novac takođe kuje iz oba valutna materijala ali se među njima
uspostavlja zakonski odnos npr. 1:15,5. Ovaj sistem se još naziva i
alternativnim. Tako ako je zlato bilo potcenjeno u odnosu na situaciju drugde
dolazilo je do izvoza zlata radi kupovine srebra u inozemstvu. Kupljeno
srebro se uvozilo i davalo prekovati u novac. Ovo je u historiji poznato kao
''GRESHAMOV ZAKON'' tj. lošiji novac ( srebrni ) terao je iz prometa
bolji.
Sistem srebrne ili sistem zlatne valute
Engleska 1774. god. ograničava plačanje u izlizanom srebrnom novcu;
1789. god. ograničava njegovo kovanje a 1846. god. uvodi monometalizam
zlata. Demonetizacijom srebra 1873. god. likvidiran je bimetalizam, a
zadržava se sistem momometalističke valute ili sistem zlatne valute. Pod
monometalizam spada valutni sistem u kome se novac kuje iz jednog metala:
zlata ili srebra.
Sistem zlatne valute sa zlatom u opticaju
je sistem u kojem se u opticaju kao
zakonsko i definitivno sredstvo plačanja upotrebljava zlatni novac.
Nominalna vrednost svakog komada zlatnog novca morala je odgovarati
njegovoj stvarnoj materijalnog vrednosti.
Kao osnovne karakteristike ovog sistema možemo navesti:
a. samo zlatni novac smatra se pravim valutnim novcem, i definitivnim
sredstvom plaćanja;
b. državne novčanice su novčani surogati – fakultativni novac i
razmenjive su za zlato;
c. apsolutna sloboda kovanja zlatnog novca za privatni račun;
d. apsolutna sloboda uvoza i izvoza zlata.
Osnovni nedostatak ovog sistema je nedostatak zlata tj. sve veće potrebe
gospodarstva za zlatom.
Sistem zlatne valute na bazi zlatnih poluga
5
