Висока медицинска школа струковним студија Ћуприја
Семинарски рад
Фармакологија
ИНСУЛИН И ОРАЛНИ АНТИДИЈАБЕТИЦИ
Проф.др
Студенти
Петар Милић
Ћуприја,2018
Садржај
1. Увод............................................................................................................1
2. Инсулин......................................................................................................2
2.1.1. Ултракратко дејство инсулина................................................3
2.1.2. Обичан природни инсулин.......................................................3
2.1.3. Средње дуго дејство .................................................................3
2.1.4. Дуго дејство инсулина...............................................................4
3. Инсулин животињског порека..................................................................5
4. Примена инсулина......................................................................................6
5. Нежељена дејстав ......................................................................................7
6. Орални антидијабетици.............................................................................8
6.1.Деривати сулфонилуреје.........................................................8
6.2.Бигваниди.................................................................................9
6.3. Тиазолидиндиони...................................................................9
7. Закључак..................................................................................10
8. Литература...............................................................................11
2. Инсулин
Инсулин је пептидни хоормон сачињен од два ланца повезана дисулфидним
везама. Он настаје хидролизом проинсулина, једног дугачког протеинског ланца, у
Голђијевим цистернама. Од прионцулина настаје инсулин и Ц-пептид, који нема
никакву функцију. Инсулин се затим депонује у гранулама бета ћелија, где формира
кристале сачињене од шест његових молекула и два атома цинка. Активност
инсулина се традиционално изражава у интернационалним јединицама, али са
напретком технологије његове произвидње добијене су веома пречишћени
препарати, који се одмеравају тежинским јединицама. Прецизним мерењима је
показано да 1мг инсулина има активност од око 28 IJ. Цео панкреас човека у било
ком тренутку садржи око 200 IJ инсулина. Инсулин се разграђује у јетри и
бубрезима путем хидролизе дисулфидних мостова. Време полу-елиминације
инсулина износи 4-5 минута.
Инсулин такође поспешује улазак глукозе и аминоликесина у ћелије ( тако што
доводи до појаве транспортера на спољној мембрани), инхибира глуконеогенезу а
поспешује гликолизу. Повећава синтезу протеина и масти у периферним ткивима.
Он индикује липопротеинску липазу, а инхибира интраћелијску липазу. У јетри
поспешује синтезу гликогена и масних киселина из глукозе.
Препарати инсулина се примењују само параентално. Без обзира ког су порекла (
животињског или хуманог ) препарати инсулина се деле на ултракратко, кратко,
средње и дуготрајо.
