Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera u
Subotici
PREDMET: RAD SA SAROVITOM DECOM
INTEGRACIJA OBRAZOVNOG I SPORTSKOG
SISTEMA NA PUTU KA STVARANJU SPORTSKE
ELITE
(SEMINARSKI RAD)
Profesor - mentor:
Student:
Dr. Slavica Kostić
. Kristijan Vlahović
Subotica, 01. 05. 2017. godine
1
SADRŽAJ
Uvod
..............................................................................................................................3
1.
Darovito dete-talenat-da ili ne......................................................................4
2.
Sredina-porodica-vaspitna grupa..................................................................5
3.
Lično obavezivanje(da li smo sprtemni da ulozimo napor nad darovitim
detetom)........................................................................................................5
4
. Indetifikacija darovite i talentovane dece......................................................5
5
. Očekivane prepreke......................................................................................9
6.
Podrška......................................................................................................10
7.
Rezimiranje................................................................................................10
8.
Darovito dete-ostvareni talenat..................................................................11
Zaključak
....................................................................................................................12
Literatura
....................................................................................................................13
Uvod
2
„Učenici se veoma razlikuju po svojim mentalnim sposobnostima, brzini učenja,
motivaciji, interesovanjima i stavovima, prema postignućima, načinima na koje
odgovaraju, na različita iskustva u pogledu učenja i nastavnih stategija“
1
Za bilo koje društvo koje brine o svom opstanku, nijedna tema nije važnija od
kultivacije darovitih i talentovanih mladih osoba, a nijedan ishod nije razorniji od
njihovog gubitka (
Gardner
, 2003). U sportskom kontekstu, Australijski Institut za sport
(AIS, 2001) ističe potrebu za otkrivanjem i negovanjem darovitosti i talenta, uz opasku
da je razvijanje sportskog talenta više od “pretvaranja tela u zlato”, budući da bi za
pojedinca zapostavljanje darovitosti moglo dovesti do žaljenja i osujećenja tokom celog
života. Zato bi identifikacija i razvoj darovitosti i talenta trebalo da budu osnovna briga
istraživačima, učiteljima i trenerima u sportskim naukama i obrazovanju. Ovaj interes je
zasnovan na premisi da je predviđanje budućih performansi izvođenja zasnovano na
sadašnjem znanju. Međutim, situaciju značajno komplikuje činjenica da se u potrazi za
definisanjem ljudskog potencijala odnosimo, pre svega, prema onome što će se ispoljiti u
budućnosti, dok u procedurama identifikacije procenjujemo ono što postoji u stvarnosti, a
ne u mogućnosti. Postoji razlika između onog šta je potrebno da bi se bio izuzetan, od
onoga šta znači biti izuzetan (
Geron
, 1978, prema,
Tranckle i Cushion
, 2006).
Dobru praksu u svetu, kada je reč o ranoj identifikaciji i razvoju motoričke darovitosti
i sportskih talenata, definišu sledeći parametri (
Đorđić
, 2004):
• U mnogim zemljama definisani su nacionalni ciljevi i strategija u promociji i
podsticanju motoričke darovitosti i talenta;
• uspostavljena je mreža za podršku darovitosti i talenata (uključuje čitav niz vertikalno i
horizontalno povezanih institucija i organizacija iz javnog i privatnog sektora, lokalnu
i širu inicijativu, različite projekte i akcije) i
• ključni faktori u ovom procesu su škola, porodica i sportski klubovi, koji međusobno
usko sarađuju.
Mnogi autori ističu da je najvažniji period motoričkog razvoja period od sedme do
dvanaeste godine. Ovaj uzrasni period naziva se još i „prozorom mogućnosti“, u tom
smislu, što su u navedenom periodu deca unutrašnje motivisana (toliko isticana intrizička
motivacija koja je prisutna kod ispoljavanja darovitosti), spremna na učenje, intelektualno
i motorički spremna da izvuku najbolje iz fizičkog vaspitanja (
Gallahau
, 1987,
Bailey i
Morley,
2005,
Kukolj,
2006,
Sturza-Milić
, 2008b,
Sturza-Milić
, 2009b). Takođe,
važno je prihvatiti saznanje da se razvoj fundamentalnih kretanja ne odvija samo pod
uticajem unutrašnjih faktora, već da je deci u tom pogledu potrebno usmeravanje i
vođstvo u atmosferi koja podstiče učenje. Ovaj proces podrazumeva organizaciju što više
različitih razvojnih aktivnosti, vizuelne demonstracije i obezbeđivanje jakih mentalnih
slika, instrukcije i povratnu vezu od strane učitelja i vršnjaka, ohrabrenje i podršku,
akcenat na zabavi i razonodi, obezbeđivanje bezbedne i adekvatne okoline za učenje i dr.
Usmerenost ka razvijanju fundamentalnih veština kod dece predstavlja diversifikaciju
1
Đorđević Jovan, Intelektualno vaspitanje i savremena škola, Beograd i Sarajevo,1990god.
4
