Универзитет у Београду
Саобраћајни факултет
Предмет:
Рачунарство и Информатика
Тема:
ИНТЕГРАЦИЈА ТЕЛЕФОНСКЕ И ИНТЕРНЕТ
КОМУНИКАЦИЈЕ
-oбавезни семинарски рад-
Професор: Студент:
Проф. др Зоран Аврамовић Миловић Новак
Индекс:
ДТ130278
1
Садржај :
1.Увод........................................................................................................................3
2.Историја настанка телефона.................................................................................3
2.1. Жични телефони......................................................................................................................3
2.2. Бежични телефони..................................................................................................................4
3. Историја настанка интернета..............................................................................4
4. Функционисанје интернет комуникације..........................................................7
5. Skype......................................................................................................................9
6. Алтернативе Скајпу...........................................................................................10
7. Електронска пошта............................................................................................10
8. Литература..........................................................................................................12
2
Аутоматски телефонски апарат је практично почео да се примењује тек после
проналажења аутоматског бирача. Овај изум се приписује америчком научнику Алмону
Страуџеру
(Almon Strowger),
који је још 1889. године патентирао корачни бирач.
Даљи
развој аутоматске телефоније снажно је убрзала изградња аутоматских телефонских
централа у америчким градовима
La Portu
1892. са 1000 и
New Belfordu
1900. године са
10000 прикључених телефона, затим у немачком граду
Hildesheimu
1908. године.У
Београду је 1931. године изграђена прва аутоматска телефонска централа.
2. 2. Бежични телефони
Крајем седамдесетих година прошлог века појављују се први бежични
(cordless)
телефони.
Првенствено су били намењени да замене "нормалне" телефоне у кућама. Прве верзије
ових телефона су користиле аналогну технологију. Базна јединица бежичног телефона се
повезује на PSTN
(Public Switching Telephone Network)
на исти начин као и стандардни
телефон, па је због тога "кретање" бежичног телефона
(cordless handset)
ограничено са
аспекта опсега који покрива базна станица. Средином осамдесетих година развијена је и
друга генерација бежичних телефона која се базира на дигиталном преносу. Ова
технологија пружа знатно већи број услуга у односу на аналогну.Тржиште које је, негде
деведесетих година прошлог века било јако атрактивно, је било оно које би се заснивало на
остваривању фиксног бежичног приступа и бежичној локалној петљи
(Wireless Local Loop-
WLL)
. Основна идеја се базирала на то да се бакарне жице од централе до кућног
телефонског прикључка замене бежичним везама.Предложен је већи број решења, али
ниједно од тих решења "није видело светло дана". Почетком деведесетих година 2G
целуларни системи су побољшани са циљем да подрже пренос дигиталних података.
Типичан такав пример је GPRS
(General Packet Radio Service),
често назван систем 2.5G.
Целуларни системи треће генерације (3G) засновани на широко-појасном CDMA (Code
Division Multiple Access) стандарду, развијен од стране ITU-a. Предвиђен за различите
битске брзине преноса од 144 кило бита по секунди
(kbps)
до 2 мега бита по секунди
(Mbps)
рад система који раде по 3G стандарду није компатибилан са 2G системима, тако да
пружаоци услуга
(service providers)
морају сада инвестирати у нову инфраструктуру пре
него што обезбеде нове сервисе.
3. Историја настанка интернета
Историја интернета почиње 1961.године са теоријом пакетног пребацивања. Те године је
Леонард Клеинрок
(Leonard Kleinrock)
из MIT-a
(Massachusetts Institute of Technology)
објавио први рад на ту тему у коме образлаже теоретске могућности рачунарског
комуницирања коришћењем пакета уместо класичних кола. Са друге стране, Ликлидер
(Licklider)
са МИТ Универзитета, августа 1962. године је први описао концепт глобалне
рачунарске мреже. Појам онлајн комуникација реч коју данас често користимо када
говоримо о рачунарским комуникацијама такође је први у својим радовима увео Ликлидер.
Ови резултати истраживача са МИТ-а заинтересовали су и Агенцију за истраживања и
развој Министарства одбране САД, тада познату под акронимом ARPA
(Advanced Research
Projects Agenci).
Лоренс Робертс
(Lorens Roberts)
био је један од истраживача.
4
