1. УВОД
Краставац (
Cucumis sativus
) је једногодишања зељаста биљка која припада породици
бундева (
Cucurbitaceae)
гаји се као салатни краставац на отвореном пољу и у
стакленицима и пластеницима, и као индустријски (корнишон). Конзумира се у свежем
стању и као кисели краставац. Мале је калоричне вредности.
Краставац је пореклом из Индије. Пре 5000 година су га користили древни народи са
падина Хималаја. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4000 година, Грци
око 600 година п.н.е. а Римљани нешто касније.
Краставац се у свету узгаја на 2 милиона хектара и са те површине се годишње убере
око 3 милиона тона плодова. Више од половине укупних површина и укупне светске
производње налази се у Кини. Значајне површине под краставцем имају државе Блиског
истока и бившег Совјетског Савеза, као и САД. У Европи се највеће површине под
краставцем налазе у Пољској. Просечни приноси краставца су 17 тона по хектару. Највише
приноса краставца остварују северноевропске државе где се сва производња налази у
заштићеном простору.
У Србији се краставац узгаја на око 4300 хектара. Укупно се произведе око 72000
тона, са просечним приносом од око 17 тона по хектару.
1
2. ТЕОРИЈСКИ ДЕО
2.1. Морфолошке особине краставца
2.1.1. Корен краставца
Краставац има слабо развијен коренов систем, који у земљиште продире веома
плитко од 5-25 цм. Корен је осовински са разгранатим бочним жилама.
2.1.2. Стабло краставца
Краставци су једногодишње биљке пузаве стабљике. Стабљика се грана на више
постраних грана, а може бити незавршеног типа раста када расте током целе вегетације,
завршеног типа раста при ком се раст завршава појавом групе цветова на врху стабљике.
Стабљика је полегљива и може нарасти у дужину и до преко 2 метра, зависно од сорте и
врсте гајења. На себи има чекињасте длаке и велики број рашљика које му служе за
причвршћивање за друге биљке и предмете.
2.1.3. Лист краставца
Листови краставца су прости са урезима, налазе се на дугачкој лисној дршци и
величина им зависи од сорте. Листови су крупни, а са доње стране понеке сорте имају и
бодљикаве израслине. У пазуху листова настају бочни изданци који се код неких сората
уклањају или остављају за плод. Листови се развијају из коленаца стабљике.
2.1.4. Цвет краставца
Краставац је природно једнодомна биљка која има на биљци одвојено мушке и
женске цветове. Често се развијају мушки цветови и тада је принос врло низак. Зато се за
тржиште гаје хибриди краставца за женским цветовима.
2
2.1.5. Плод краставца
Плод краставца је велика сочна бобица, издужена је и цилиндрична, често мало
повијена, најчешће брадавичаста или бодљикаве површине, а може бити и глатке
површине. Бодљице су беле или црне боје. Боја плодова је светлозелене или тамнозелене
боје, која садржи висок проценат воде, а мало угљених хидрата, беланчевина и
минералних материја. Од минералних материја најзаступљенији је калијум, а у мањим
количинама има фосфора, натријума, мангана, калцијума. Плод има највише витамина Ц и
све витамине из групе Б, али у мањим количинама.
Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан.
Величина плода је различита, а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм.
Слика 2. Плод краставца
2.1.6. Семе краставца
Семе краставца је овалног облика, пљоснато, благо испупчено, бледожуте или беле
боје и глатке површине. Дужина семенке је 7-15 милиметра, ширина 3-6 милиметра, а
дебљина 2-3 милметра. Маса 1000 семенки је најчешће 25-35 грама. У граму семена има
30-35 семенки. Семе краставца има добру клијавост, која траје и до 8 година.
4
3. ЗНАЧАЈ ИНТЕГРАЛНЕ ЗАШТИТЕ
Интегрална заштита биља, пема организацији ФАО, обухвата сузбијање штетних
организама изнад прагова њихове штетности применом различитих метода, са давањем
предности природној регулацији штеточина, болести и корова, задовољавајући при томе
економске, еколошке и токсиколошке услове. Борба против штетних организама
подразумева широку примену и комбиновање разних начина сузбијања, чинећи важне
карике ланцу интегралне заштите, на пример путем коришћења отпорних сорти,
карантинских, агротехничких, механичких, физичких, биолошких и хемијских мера.
Орјентисати се на један, било који, метод заштите усева веома је опасно, с обзиром да је
пракса показала да жељене резултате обезбеђује само комплексни прилаз у сузбијању
штетних организама.
Применом интегралне заштите могуће је смањити употребу пестицида, у неким
случајевима и до 50%, а да се при томе озбиљније не доведе у питање успешно сузбијање
штетних организама. У бројним земљама, током последњих 20-30 година, у пракси се
постепено шири усмерено или интегрално сузбијање штетних организама.
5
