UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU
Master akademske studije
Upravljanje vanrednim situacijama
Predmet: Upravljanje i razvoj ljudskih resursa
INTEGRISANJE LJUDSKIH GREŠAKA U
ANALIZU RIZIKA
Mentor:
Student:
dr Evica Jovanović Nemanja Vukotić
Niš, 2018.
1. KONCEPT RIZIKA
U svim sistemima koje je napravio čovek, posebno tehničkim – mašinstvu, elektronici,
elektrotehnici i u drugim, rizici, izazvani otkazima, postali su danas veoma važan ekonomski i
opšti društveni problem. Rizik je ekonomska kategorija i ima svoju cenu, svoje tržište, svoje
kupce. To, pored ostalog, znači da i svi oni koji rade na izbegavanju i smanjivanju rizika očekuju
da im se to na odgovarajući način nadoknadi.
S druge strane, rizik ne nešto sa čime svakodnevno živimo. Bili svesni toga ili ne, mi
preuzimamo određeni rizik čim stavimo auto u pogon i uključimo se u saobraćaj, krenemo na
godišnji odmor, kupimo belu tehniku ili druge uređaje za domaćinstvo, itd. Nešto smo svesniji
rizika kada se odlučujemo o zaposlenju, kada ulažemo novac u banku, investicije ili kada
preuzimamo bilo šta drugo što može da izazove ozbiljne posledice. Uopšte, život nikad nije bez
rizika. Čak i najpažljivije osobe, koje se trude da izbegnu bilo kakve opasnosti, žive sa rizikom,
mada toga obično nisu svesne.
Procena i upravljanje rizikom čine srž i svih inženjerskih poslova. Svaka inovacija ili novi
razvoj, svaka promena u tehnologiji procesa ili načinu rada, zahtevaju ocenu da li je ostvareni
boljitak veći od eventualnih gubitaka. Pri tome postoji opšti problem, što inženjeri i drugi delovi
društva shvataju rizik na različite načine. Inženjeri i naučnici, koji se bave sistemima, nastoje da
balansiraju rizik kvantifikacijom i optimizaciojom, vodeći računa i koliko to sve košta. Mnogi
drugi činioci u društvu svoje odluke vezuju za emocije, politiku ili slične kriterijume. Oni traže
da se rizik po svaku cenu eliminiše ne vodeći računa koliko to košta i da li je to tehnički i
ekonomski uopšte moguće. Pored toga, za javnost su neki rizici prihvatljiviji od drugih. Smrtnost
koju izazivaju pušenje i saobraćajni udesi privlače obično malo pažnje, dok udesi na železnici
predstavljaju udarne vesti. Ako u udesu jednog automobila pogine petoro ljudi, to obično nije
glavna vest, ali ako u železničkoj nesreći pogine nekoliko ljudi to jeste udarna vest.
Svako razume rizik na svoj način, razmišljajući o tome ili ne. Ipak, nije jednostavno da se
rizik iskaže u obliku neke tačne i precizne definicije. Za ocenu i upravljanje rizikom to je,
međutim, neophodno. Zato je za ovu svrhu razvijen jedan uprošćen prilaz, po kome se rizik
izražava kao proizvod verovatnoće nastanka neželjenog događaja, kao što je otkaz i posledice tog
događaja, odnosno u obliku:
RIZIK = VEROVATNOĆA OTKAZA x POSLEDICE
Ovako definisan rizik mnogi ne mogu da shvate i prihvate, pa ni školovani ljudi, ali još
manje nedovoljno obrazovani. Glavni razlog ovog nerazumevanja leži u činjenici što se prema
datom izrazu rizik iskazuje kao proizvod dve komponente: jedne realne posledice, i druge
imaginarne verovatnoće, koju je definisao čovek. Verovatnoća, kao osnovni pojam u teoriji
verovatnoće, ne može da se množi sa bilo kojom veličinom ili jedinicom. U tom smislu data
definicija teorijski nije korektna. Život je, međutim, pokazao da je data definicija i pored toga
vrlo praktična i da omogućava upravljanje rizikom na potreban način. Zato se ovaj prilaz široko
koristi u svim analizama rizika.
Oba člana na desnoj strani gornjeg izraza traže određena objašnjenja. Najpre, posledice
mogu biti veoma različite. One mogu da se odnose ne samo na ekonomske i finansijske gubitke,
već i na zdravlje i okolinu, na prestiž na tržištu i konkurenciju, na društvene i političke činioce
itd. To znači da se posledice neželjenih događaja mogu iskazati na različite načine, zavisno od
sistema koji se posmatra i prirode nastalih šteta. To je dosta jednostavno ako se radi o
finansijskim gubicima, ali mnogo je teže ako se radi o štetnim događajima po zdravlje i okolinu,
čije je posledice teško meriti.
U odnosu na verovatnoću otkaza, data definicija takođe traži izvesna dodatna objašnjenja.
U većini slučajeva ovo se odnosi na verovatnoću pojave otkaza tehničkih sistema. Drugim
rečima, rizik je vezan za performanse pouzdanosti tehničkih sistema, tj. na njihovu sposobnost da
rade bez otkaza, pod istim uslovima i u datom periodu. Korisno je napomenuti da su, prema
novoj kategorizaciji kvaliteta, koji je definisan međunarodnim IEC standardima, performanse
pouzdanosti tehničkih sistema, zajedno sa performansama pogodnosti i performansama logističke
podrške održavanju, osnovni element sigurnosti. Prema tome, teorija pouzdanosti čini jednu od
važnih osnova za ukupnu ocenu poslovnog sistema, pa i za ocenu upravljanja rizikom.
Međutim, funkcionalni rizik u velikom stepenu zavisi i od ljudskoga faktora. To se ne
odnosi samo na sve grane industrije (mašinstvo, elektrotehnika, industrija, energetika), već i na
transport i druge tehničke sisteme, te i na zdravstvo, biznis, osiguranje i druge “netehničke”
sektore. Pod ljudskim faktorom se podrazumevaju greške koje čovek čini u izvršenju svojih
zadataka. Čovek je biće kome je greška svojstvena. Svi ljudi prave greške, obično nenamerno, ali
u nekom slučajevima i namerno. Koliko i kako će praviti greške, zavisi najpre od njihovog
ponašanja. To je predmet relativno nove discipline-teorije pouzdanosti čoveka, koja se poslednjih
decenija ubrzano razvija.
