Sadržaj:
Uvod.................................................................................................................................................2
Različite definicije intelektualnog kapitala.....................................................................................3
Znanje i obrazovanje.......................................................................................................................4
Razvoj obrazovanja.........................................................................................................................6
Značaj permanentnog obrazovanja.................................................................................................7
Formalno i neformalno obrazovanje...............................................................................................8
Međunarodni programi koji se bave doživotnim obrazovanjem…………………………………9
Intelektualni i ljudski kapital.........................................................................................................10
Odliv intelektualnog kapitala.........................................................................................................12
Informacione tehnologije u funkciji širenja intelektualnog kapitala.............................................13
Zaključak.......................................................................................................................................15
Literatura.......................................................................................................................................16
2
Uvod:
Rapidni razvoj industrije, povećanje broja stanovništva i širenje gradova uticali su
u znatnoj meri na razvoj obrazovanja. Sve do prvih decenija 19. veka, veći deo stanovništva nije
imao nikakvo obrazovanje. Srednjovekovnog obrazovanja je bilo političko obrazovanje, jer se
smatralo da je to neka vrsta pripreme za preuzimanje vlasti. Širenjem industrijske privrede javlja
se potreba za specijalizovanim obrazovanjem tj. za obrazovanom i sposobnom radnom snagom.
Specijalizacija i razni programi za sticanje znanja, radnog iskustva omogućavaju mladim ljudima
da razviju specifično znanje koje će moći da primene u svojim karijerama.
Škole i univerziteti ne samo da utiču na intelektualne mogućnosti mladih ljudi i njihov
pogled na svet, već pripremaju mlade generacije ljudi koje će uzeti učešća u privrednom životu
neke zemlje. Kada je reč o obrazovanju neizostavna tema je uticaj informacione tehnologije u
širenje znanja. Tehničke mogućnosti se svakodnevno povećavaju, informacije različitog tipa i
obima prenose se velikom brzinom. Tako informaciona tehnologija i informacioni sistemi
postaju vodeći činioci u širenju opšteg znanja i u obrazovanju na svim nivoima.
Za stvaranje novih obrazovanih učenih ljudi tj. za stvaranje
intelektualnog kapitala
jedne
zajednice potreban je visoki naučno-stručni kadar. Obrazovanje se u svim kulturama i u svim
periodima smatralo glavnim faktorom unapređenja pojedinca i društva. Sticanje znanja, veština,
sposobnosti komunikacije i razmene mišljenja važno je za stvaranje društvenog kapitala.
Savremene nacionalne obrazovne politike u razvijenim zemljama temelje se na
konceptu koji su proteklih decenija razrađeni u međunarodnim organizacijama koje se bave
obrazovnom politikom (UNESCO, OECD, Savet Evrope, Evropska komisija) i koje ih
preporučuju svojim članicama u sprovođenju nacionalnih obrazovnih reformi. To su koncepcija
doživotnog učenja, odnosno koncepcija društva koje uči. Koncept doživotnog učenja i razvoja
ljudskih resursa jednog sistema obuhvata i usklađuje različite oblike učenja u svim životnim
periodima.
U razvijenim se zemljama sistemom razvoja ljudskih resursa obuhvata školovanje i
mladih i draslih. Neformalnom obrazovanje odraslih, se poklanja sve više pažnje kao i
samoobrazovanju i informativnom učenju. Obrazovanje se danas smatra uslovom opstanka i
razvoja modernih društava. Opstaju oni koji se najlakše prilagođavaju i prvi usvajaju novo.
4
Znanje i obrazovanje
,,Znanje raste onoliko, koliko se koristi.‘‘
Romer
Ne postoji jedna univerzalna opšte prihvaćena definicija znanja, jer se ono graniči sa
bliskim kategorijama kao što su : podaci, informacije, mudrosti, učenje i dr.
Zato, je najpre potrebno definisati neke pojmove koji se koriste kao sinonimi za znanje:
Podaci su skup različitih činjenica o objektima.
Informacije su hijerarhijski skup podataka o raznim aspektima realne stvarnosti.
Učenje je proces sticanja veština i znanja, koja rezultiraju u relativno trajnoj
promeni ponašanja.
Obučavanje je sticanje novih praktičnih znanja i veština potrebnih za rad, rukovođenje,
upravljanje organizacijom, prema usvojenim pravilima, propisima i standardima.
Trening predstavlja uvežbavanje stečenih praktičnih znanja i veština.
Obrazovanje znači sticanje i stalno inoviranje širih znanja iz primenjenih
naučnih disciplina i poslovne prakse.
Eksperti i ekonomisti OECD
1
predložili su četiri osnovna tipa znanja :
a) skup činjenica ili informacija, tj. znati šta (
know what
),
b) znanje kao uzrok ili osnova koja čini predmetnu oblast, tj. znati zašto (
know why
), koje se
odnosi na naučno znanje,
1
OECD je jedinstven forum u okviru koga zajedno deluju 30 demokratskih država kako bi odgovorile na
ekonomske, društvene i ekološke izazove globalizacije. Zemlje OECD-a su: Australija, Austrija, Belgija, Češka,
Skandinavske zemlje,Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Island, Italija, Japan, Kanada, Koreja, Luksemburg,
Mađarska, Meksiko, Nemačka, Novi Zeland, Poljska, Portugal, USA, Slovačka, Španija, Švajcarska, Turska, Velika
Britanija.(prema: Keely B.,2003. strana 4.)
5
c) znanje kao skup specijalnih veština i sposobnosti da se nešto napravi, tj. znati kako (
know
how
) i
d) znanja koja identifikuju individualnog nosioca – znati ko (
know who
).
Znanje se prema novijim definicijama karakteriše kao individualna pojava, usmerena na
akciju, i stalnim promenama.
Piter Sengi (2007), tvrdi da će u današnjem a naročito sutrašnjem svetu brzih i radikalnih
promena opstati i razvijati se samo ona organizacije koje su spremne da se menjaju , čiji su
zaposleni kadri da brzo uče i korenito menjaj svoje ‘‘mentalne modele‘‘ svoj način mišljenja
i rada (prema: Sengi, P., 2007., strana 124).
Uvažavajući ove činjenice, može se zaključiti da budućnost i perspektivu imaju ona
društva, organizacije i pojedinci koji budu imali neophodna znanja i veštine koji će im omogućiti
da nadvladaju brzinu širenja informacija, složenost okruženja i nesigurnost vremena.
Drugim rečima, budućnost pripada onima koji uspešno savladaju 3 stvari:
1.ubrzano učenje,
2.veću memoriju,
3. kreativno razmišljanje.
Savremeno doba traži pojedinca koji je prilagodljiv uslovima i vremenu, i koji je
spreman da permanentno obnavlja i inovira stara i stiče nova znanja. Znanje je najvažniji
ljudski resurs i kapital. Današnje društvo nazivamo društvom znanja, u njemu je obrazovan
čovek u središtu pažnje.
