Teorijske razlike agrarnog i ruralnog razvoja
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
78
INTELEKTUALNI KAPITAL
I ODRŽIVA KONKURENTNOST
U AGROPRIVREDI SRBIJE *
Uvod
Pove
ć
anje produktivnosti rada tokom 20-og veka bazirano je na
intenzivnom koriš
ć
enju manuelnog (fizi
č
kog) rada, a tokom 21-og ve-
ka, bazira
ć
e se na intenzivnijem koriš
ć
enju intelektualnog rada (kapi-
tala), odnosno misaone supstance
č
oveka. Faktori “stare” ekonomije
su zemljište, rad i kapital (Smit, Marks). Alfred Maršal je njima dodao
i organizaciju, a Peter Drucker znanje. Faktori “nove” ekonomije su:
znanje, ideje i neopipljiva, nematerijalna sredstva.
Intelektualni kapital u agroprivredi Srbije
Pored
fizi
č
kog kapitala
(koji obuhvata zemljište, mehanizaciju,
osnovno stado, šume, pašnjake, proizvodne objekte) i
finansijskog
kapitala
(na ra
č
unima privrednih subjekata, fondova, društvenih bu-
džeta i poslovnih banaka), agroprivreda Srbije raspolaže i zna
č
ajnim
intelektualnim kapitalom
.
Taj kapital je skoncentrisan na poljoprivrednim fakultetima, na-
u
č
nim institutima, agrozavodima, poljoprivrednim stanicama, saveto-
davnim službama, agrobiznis kompanijama, zemljoradni
č
kim zadru-
gama, seoskim doma
ć
instvima, zadružnim i privrednim asocijacijama,
organima uprave i lokalne samouprave.
Podela intelektualnog kapitala
Intelektualni kapital se deli na:
1. humani-ljudski
i 2. strukturalni.
1.
Humani - ljudski kapital
obuhvata razli
č
ita znanja, sposobnos-
ti i veštine zaposlenih, kojim se doprinosi uspehu preduze
ć
a.
Deli se na
idejni
i upravlja
č
ki
.
Idejni
obuhvata znanje zapos-
Intelektualni kapital i održiva konkurentnost u agroprivredi Srbije
‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗‗
79
lenih, koje predstavlja nosioca razvoja. To su eksperti, istraživa-
č
i, inovatori koji imaju zna
č
ajan uticaj na stvaranje dodatne
vrednosti.
Upravlja
č
ki
predstavlja sposobnost menadžmenta da
koordinira i implementira segmente intelektualnog kapitala.
2.
Strukturalni kapital
obuhvata patente, licence, standarde, baze
podataka, logotip i brend preduze
ć
a, korporacijsku kulturu itd.
Deli se na
organizacijski
i
potroša
č
ki
.
Organizacijski
kapital
se deli na
inovacioni
i
procesni
. Suština
prvog
je u proizvodnji
inovacija što predstavlja intelektualnu svojinu, a
drugog
u pro-
cesuiranju inovacija radi stvaranja dodatne vrednosti u dužem
vremenskom periodu i predstavlja neopipljiva sredstva.
Potro-
ša
č
ki kapital
obuhvata odnose i veze sa poslovnim partnerima,
dobavlja
č
ima, distributerima i kupcima. Tu još spada imidž,
brend i pozicioniranje preduze
ć
a na tržištu.
(Ne)angažovan intelektualni kapital
Prema najnovijim statisti
č
kim podacima, samo u AP Vojvodini
ima 21.326 nezaposlenih poljoprivrednih stru
č
njaka sa srednjom, vi-
šom i visokom stru
č
nom spremom (podaci za avgust 2006. godine).
Za naše uslove oni su vrlo zna
č
ajan, ali neiskoriš
ć
en resurs. To su
mladi ljudi sa energijom, željom, voljom, znanjem, maštom, ali bez
radnog iskustva. Njihovo angažovanje u timskom radu sa starijim ko-
legama bilo bi obostrano korisno. Stariji bi se osvežili sa novim
idejama, a mla
đ
i bi sticali prakti
č
na iskustva i znanja. Spoj mladosti i
iskustva je veoma poželjan u timskom radu posebno u tržišnoj
privredi. Ovakav pristup bio bi vrlo zna
č
ajan za agroprivredu Srbije.
Naše u
č
eš
ć
e u svetskim resursima i svetskom stanovništvu iznosi
svega 1‰
1
. Prema tome, kvantitet resursa nije naša konkurentska
prednost u odnosu na me
đ
unarodno okruženje. Naša prednost mora
biti kvalitet proizvoda i usluga. Podizanju tog kvaliteta mora da
prethodi podizanje kvaliteta znanja na viši nivo. To znanje mora biti
ugra
đ
eno u proizvod i uslugu, odnosno dodatnu vrednost. Ovo je
izuzetno važno s obzirom na stanje u kojem se nalazi srpska
agroprivreda, koju karakteriše:
•
Nizak nivo produktivnosti i konkurentnosti;
•
Tehnološka zaostalost;
•
Visok broj nezaposlenih, pre svega visoko stru
č
nih mladih ljudi.
