Univerzitet Union
Fakultet za industrijski menadžment
SEMINARSKI RAD
Intelektualni kapital u industrijskom ambijentu
Beograd,2012.
2
SADRŽAJ:
1. Uvod......................................................................................................................3
2. Struktura intelektualnog kapitala...........................................................................4
3. Ljudski kapital........................................................................................................5
4. Strukturni kapital....................................................................................................8
5. Relacioni kapital...................................................................................................11
6. Primeri iz prakse..................................................................................................14
7. Merenje intelektualnog kapitala...........................................................................16
8. Zaključak..............................................................................................................17
9. Literatura..............................................................................................................18
4
2. STRUKTURA INTELEKTUALNOG KAPITALA
Intelektualni kapital je složena kategorija koju čini nekoliko osnovnih elemenata:
•
ljudski kapital
•
strukturni kapital
•
kapital sadržan u odnosima sa potrošačima.
Slika 1
. Tržišna vrednost poslovnog subjekta i intelektualni kapital
5
3.LJUDSKI KAPITAL
U novoj ekonomiji ljudski kapital predstavlja noseći stub intelektualnog kapitala i
osnovnu vrednost organizacije. Bez pomoći ljudi, menadžeri poslovnih subjekata ne bi
mogli ostvariti svoje ciljeve, što bi dovelo u pitanje njihov opstanak na tržištu.
Ljudski kapital se odnosi na lepezu znanja, sposobnosti, veština, iskustava menadžera
i zaposlenih, koja su neophodna da bi se klijentu pružila superiorna usluga (u čiji je
sastav uključen i proizvod). On je individualan, nije u vlasništvu poslovnog subjekta i
pojavljuje se kao generator inovativnih potencijala poslovnih sistema. Takođe, ljudski
kapital predstavlja pokretačku snagu intelektualnog kapitala i čini osnovu tržišne
vrednosti poslovnih subjekata, naročito kod kompanija koja posluju u intelektualno
intenzivnim industrijskim granama.
Vrednost pomoću koje je moguće ostvariti konkurentsku prednost, oslanja se u velikoj
meri na neopipljive elemente.Privreda sve više postaje „beztežinska“, što ilustruje
primer da je 1984. godine u ukupnim troškovima jednog računara hardver učestvovao
sa 80%, a softver sa 20%, dok danas imamo obrnutu situaciju. Takođe, materijalni
troškovi prosečnog automobila čine samo 16% ukupnih troškova njegove proizvodnje.
Posledica ovakvog razvoja tržišta, izbacila je znanje u prvi plan, dok su tradicionalna
sredstva proizvodnje - sirovine, težak rad i kapital, ostali na drugom mestu, što je
rezultiralo činjenicom da danas mnoge razvijene države koncept svog daljeg razvoja
baziraju na stvaranju uslova za priliv znanja, odnosno ljudi koji ga poseduju.
Laka dostupnost informacija u sinergiji sa razvijenom proizvodnom tehnologijom,
doprinose skraćivanju „veka trajanja“ znanja. Ciklus inovacija- imitacija- unifikacija je
sve kraći, što rezultira činjenicom da ono što danas predstavlja znanje, sutra je već
uobičajena i dobro poznata materija za mnoge tržišne subjekte. Iako su informacije
svima lako dostupne, strateško znanje kao izvor konkurentske prednosti, predstavlja
privilegiju za organizacije koje kontinuirano obnavljaju i dopunjuju svoje intelektualne
sposobnosti. Filtriranje i skladno uklapanje informacija u „utrživu“ viziju budućeg
poslovanja predstavljaju izvor moći savremenog doba.
Pored toga što ga treba privući, znanjem treba uspešno i upravljati.
Upravljanje znanjem predstavlja identifikaciju, optimizaciju i aktivno upravljanje
intelektualnim sposobnostima, bilo u obliku eksplicitnog znanja sadržanog u veštačkim
izvorima ili u obliku implicitnog znanja sadržanog u samim pojedincima ili zajednicama.
