Intelektualno vaspitanje dece predškolskog uzrasta

УВОД:

Нико не може бити развијен и учен већ се свако развија и учи захваљујући сопственој
активности. Отуда се и поступци васпитача односно васпитно-образовне методе могу
процењивати искључиво по томе колико су у стању да обезбеде услове за неометано
одвијање активности деце да их подрже, подстичу, усмере, обогате и покрену вишим
развојним нивоима, не потискујући, већ стално повећавајући и квалитетно унапређујући
улогу детета у сопственом развоју. Свакако методе се примењују полазећи од циљева
васпитно-образовног рада, а вредности сваке од њих се може процењивати зависно од
тога колико су активно васпитачи укључили децу и омогућили им да делују сходно својим
интересовањима, потребама и могућностима.
Поред тога вредност метода се процењује у односу на целокупан систем васпитања и
образовања у коме се примењују, што значи да оне нису саме по себи добре или лоше,
него се увек треба питати и чему или коме служе.

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНТЕЛЕКТУАЛНОГ ВАСПИТАЊА

Интелектуално васпитање означава процес формирања човека као разумног људског
бића, развијање интелектуалних могућности, сазнања и способности. Његове битне
компоненте су: знање, вештине, интелектуалне способности, култура интелектуалног рада,
однос према истини и деловање у складу са таквим доживљајем њене вредности.
Одговорни лични однос човека према истини као емоционална компонента и тежња за
откривањем и примењивањем истине као владајућег мотива делује као вољна
компонента.