mnogobrojnim kockarskim igrama koje su se igrale na francuskim dvorovima. Osnovne ideje
se pronalaze u radovima velikih matematičara Pascala i Fermata oko 1650. godine.

Nemački matematičar Ernst Zermelo je 1912. god. objavio knjigu „O upotrebi teorije

skupova u teoriji šahovske igre “. On je takođe 1921. godine dokazao važna tvrđenja o
postojanju pobedničkih strategija. Teorija strateških igara utemeljena je tek 1928. godine
kada je Džon fon Nojman u radu „Ka teoriji društvenih igara “definisao i upotrebio neke
pojmove iz teorije igara. Temelje teorije igara postavili su Džon fon Nojman i Oskar
Morgenstern 1944. godine u knjizi „Teorija igara i ekonomsko ponašanje “. Tada su konačno
date matematičke osnove teorije, definisani osnovni pojmovi strategije i vrednosti igre,
metode za pronalazak optimalnih strategija.

Tokom 50-tih i 60-tih godina modeli teorije igara počinju da se primenjuju u

ekonomskoj   teoriji.   Tada   i   psiholozi   počinju   da   proučavaju   ponašanje   ljudi   u
eksperimentalnim igrama. U radovima L. Sharpley – M. Shubik –a (1954) kao i J. Banzhaf
(1965) teorija igara počinje da se primenjuje u oblasti sociologije, najviše za modeliranje
rezultata izbora. Te radove karakteriše koncepcija strateškog glasanja koja će kasnije postati
jedna od osnovnih koncepcija u političkoj nauci. Ranih 70-tih, teorija igara se javlja i u
evolucionoj   biologiji.   1994.   godine   dodeljena   je   Nobelova   nagrada   za   ekonomiju   Džonu
Nešu   (John   Nash),   Džonu   Harsaniju   (John   C.   Harsanyi)   i   Rajnhardu   Zeltenu   (Reinhard
Selten) za njihove izvanredne ideje koje su doprinele razvoju teorije igara i njen značaj za
analizu ekonomskih pojava.

3.Osnovni pojmovi

Teorija igara

ili ne tako često korišćen naziv teorija konfliktnih situacija predstavlja

matematičku teoriju konfliktnih situacija u kojima protivnici imaju suprotne interese ili bar
jedan   igrač   ima   svoj   interes.   Predmet   teorije   igara   je   analiza   ponašanja   učesnika   u
konfliktnim   situacijama,   odnosno   pronalaženje   najboljih   načina   dejstva   u   uslovima   koje
nameću konfliktne situacije. Cilj teorije igara je da se egzaktnim matematičkim algoritmom
analizira konfliktna situacija i odredi razumno ponašanje igrača u toku konflikta, tj. da se
odrede optimalne strategije za svakog od učesnika u igri. Igra je matematički model realne
konfliktne   situacije,   a  ponašanja   protivnika  i   sama  igra  imaju   svoja  pravila.   Jasno   je  da
postojanje skupa pravila znači da je igra apstrakcija realne situacije i da su neke varijante
ponašanja protivnika ograničene ili isključene. Međutim, ovo ne znači da su ovi modeli
neprimenljivi.

Osnovni pojam u teoriji igara je

strategija

. “

Strategija se definiše kao skup svih

alternativa kojima igrač raspolaže pri donošenju odluke

. “U toku igre, umesto da igrač

donosi odluke u svakom trenutku igre, on može da unapred isplanira kako će voditi igru od
samog početka do kraja. Strategija igrača mora sadržati sve moguće slučajeve koji se mogu
desiti u toku igre ili prilikom odlučivanja. Ona mora uzimati u obzir svaku informaciju koju
igrač može dobiti u toku igre kao što je, na primer, nova saznanja o protivniku, vojno
izviđanje jer je svaka informacija veoma bitna u bilo kom momentu igre. Dakle, igrač bira
strategiju na početku igre i time određuje svaku alternativu koju preduzima tokom igre tj. On
već na početku igre ima planiran skup mera koji će slediti bez obzira na poteze protivnika ili
neke slučajne događaje. Svaka igra se ostvaruje preko pojedinačnih poteza igrača dok potez
predstavlja jedan izbor moguće alternative od strane igrača.

3.1. Podela igara

Igre koje su predmet bavljenja i razrešavanja teorijom igara mogu se podeliti u različite

grupe prema različitim kriterijumima.

Prema kriterijumu prirode protivnika, igre se dele na dve grupe:



igre sa "razumnim" protivnikom i



igre sa "prirodom".

Osnovna razlika između ove dve grupe je u tome što "razumni" protivnik bira za sebe

najbolju strategiju u odnosu na izbor drugog protivnika, dok "priroda" postupa nezavisno od
izbora strategije protivnika.

Prema kriterijumu poznavanja stanja i namera protivnika, igre se dele na:

