Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
смер: Компаративна књижевност са теоријом књижевности
Семинарски рад из предмета
Семиотика културе и
интерактивна настава књижевности и уметности
Тема:
Интеракција култура у Андрићевој приповеци
Прича о кмету Симану
Ментор: Студент:
Проф. др Софија Кошничар Светлана Везмар
Нови Сад, новембар, 2012.
2
Увод
„У семиотичком смислу, култура је целокупност ненаследне
информације, начин њене организације, акумулације, чувања и преношења на
потомство“.(Кошничар, Код, кодови културе, 191.)
Реч култура потиче од латинске речи
colere
, што значи – обрађивати,
неговати, штитити, док у ширем смислу означава све што је производ
људског физичког и умног рада.
Из семиотичког угла, култура обухвата све
оно што не представља генетску информацију. Према томе, иманентно
својство културе је да она егзистира са другим, различитим културама.
Првобитно схватање културе представља опозицију некултури. По томе
култура представља сингуларни појам где се култура изједначава са
цивилизацијом. Овакво дефинисање културе говори да су неки народи
културнији од других. Са циљем да се некултурно култивише, одбацује се
традиционално схватање и дефинисање културе као
singularia tantum
, а уводи
се схватање културе као
pluralia tantum
. Тако култура мења свој образац и
идентитет. Више културних образаца или групе људи који представљају или
заступају један културни образац представља предмет проучавања семиотике
културе.
1
„Култура се изграђује на природном језику и он је увек доминантан
међу осталим вербалним и невербалним системима знакова којима се култура
обликује. Управо могућност превођења природних, а затим и других језика,
једне на друге, омогућава и превођење текстова култура из једног у други
семиосферни простор, те ширење граница семиосфере“. (Кошничар, Код,
кодови културе, 192.)
„Семиосфера
2
означава глобалне комуникационе сфере с аспекта
човекове партиципације у њима. Семиосфера се у пракси проучава као
целокупност односа текстовних и вантекстовних структура култура у
њиховој синхронијској и дијахронијској комуникацији. Она је простор свих
1
Видети одељак „Код, кодови културе“ у
Прегледном речнику компаратистичке терминологије у
књижевности и култури
, приредили Миодраг Радовић, Владимир Гвозден, Бојана Стојановић-Пантовић,
Академска књига, Нови Сад, 2011, стр. 191-194.
2
Појам
семиосфера
(потиче од грчких речи semeion = знак и sfaira = лопта) је увео и објаснио 1984. године
Јуриј Михајлович Лотман, аналогно појму биосфера (сфера живота) коју је увео Владимир Иванович
Вернадскиј.
4
и културна наслеђа, али не и непремостиве језичке баријере. У том погледу
Андрићев уметнички свет је јединствен у европским размерама у својој
обради „интернационалне теме“.
Семиосферно језгро
Прича о кмету Симану
, приповетка Иве Андрића, објављена је 1969.
године у збирци прича „Прича о кмету Симану и друге приповетке“.
5
Радња
се одвија у Босни и Херцеговини за време њене окупације од стране Аустро-
Угарске. На поменутом подручју су настањене три доминантне културе, три
семиосферна језгра – босанско, турско и аустро-угарско. Босна је неколико
векова била периферија и погранични простор трију царевина, са разноликом
историјском и културном основом у које су темељно уткане различите
религије – како православна и католичка вера, тако и јудаизам и исламска
вероисповест. Она је идеално тло за препознавање кодова различитих
култура.
6
Ово је прича о судару најдоминантнијих и најјачих семиосферних
језгара на Балкану.
„Најкрупније структуре семиосфере су културе и цивилизације. Оне су
уроњене у глобалне комуникационе сфере, а карактерише их стална
међусобна интеракција. Свака култура почиње поделом света на унутрашњи
(
мој/наш
) и спољашњи (
њихов
) простор. Однос нашег и њиховог развија се
преко границе семиосфере...Та граница раздваја и истовремено спаја
различите текстове у системску целину, у семиосферу... Оно што не припада
мом/нашем
семиотичком простору је онострано тј. налази се са оне стране
семиосферне границе... Појам семиосферне границе представља један од
кључних појмова за разумевање природе и функционисања семиосфере. Она
је најважнији динамички елемент семиотичког простора јер обезбеђује разне
видове комуникације међу текстовима које конституишу семиосферу. На тај
начин, само помоћу границе, семиосферни текстови могу да остварују
контакте са оностраним.“ (Кошничар. Семиосфера, 349.)
5
Према Јовану Деретићу,
Кратка историја српске књижевности
, Адреса, Нови Сад, 2007, стр. 253.
6
Према раду Софије Кошничар, „Интеракција култура у Андрићевој прози с аспекта семиосфере и
семиосферног самоописивања“,
Научни састанак слависта у Вукове дане,
бр. 41/2, МСЦ, Београд, 2012,
стр. 652.
