Други колоквијум из интерактивне (119-211)
I
1.
Појам интерактивног учења (119, 120)
Интеракција је у најширем значењу
акција која се размењује између Х и У, при чему Х или У могу
бити особа, група или медиј.
Интеракција не може да се оствари
уколико је једна страна пасивна.
Насупрот интеракцији
стоји једносмернија, индивидуална акција Х или У.
У односу на појмовно одређење интеракције, код интерактивног учења
постоји сужење на
социјалну интеракцију јер је интерактивно учење социјални чин.
Интерактивно учење је процес
који за резултат има релативно трајне промене у размишљању,
емоцијама и понашању. Те промене настају на основу искуства, традиције и праксе остваренима баш у
социјалној интеракцији.
2.
Четири аспекта интеракције (124)
когнитивни
емоционални
циљни
делатни (акциони, радни)
3.
Објасни когнитивни аспект интеракције (124, 125)
Когнитивни аспект интеракције (спознајни, сазнајни
) је врло сложен процес обраде информација.
Постоји низ полазних разлика с којима појединци ступају у интеракцију
:
- различитим индивидуалним биолошким или генетским пертпоставкама,
- различитим базама података у својој меморији,
- различитим искуствима, емоцијама, циљевима, мотивима.
Зато наставници треба да воде рачуна
(1) да ученици буду оптимално укључени у интеракцију,
(2) да се усагласе индивидуални и групни циљеви,
(3) да се обавезе распореде тако да одговарају индивидуалним потенцијалима,
(4) да се развијају моћи групне когниције.
Уколико се ученици својом когницијом не укључују оптимално
, постоји опасност да један или два
ученика ураде посао за целу групу, а остали остану пасивни посматрачи („социјално дангубљење“).
4.
Објасни облике (интерактивне?) комуникације (у групи?) (128, 129)
Смер интерактивне комуникације зависи од циља који се остварује, садржаја рада, броја учесника у
комуникацији и модела рада. Могуће је да постоји више оптималних смерова интерактивног
комуницирања, а најчешћи су:
комуникација која тече свим каналима: од сваког ученика ка сваком другом (ако се у таквој
комуникацији вођа стопи са осталима, то зовемо
лесефер
или неусмерена, потпуно слободна
комуникација)
кружни модел комуникације: када се активности преносе у круг
интеракција директним контактима: када сваки члан групе појединачно комуницира са вођом
заменик кога вођа бира, комуницира са свим члановима групе (посредно)
група може да зависи и од наставника који може да комуницира са групама које имају вођу
(преко вође) и са групама које немају вођу (директно)
наставник може да постане члан групе (и као вођа)
5.
Објасни улогу наставника у усмереној школи (158, 184)
Улога нставника
је улога пратиоца идивидуалних процеса учења код ученика и таква има централно
место.
Треба да буде способан
да изађе у сусрет индивидуалним потребама ученика, да се прилагоди
потенцијалу сваког од њих, али то може само уколико је и сам део тима који га подржава.
И за ученика и за наставника околина
треба да има подстицајан карактер.
Наставник брине о
- наставним средствима,
- одлучује о величини и саставу група и
- распоређује улоге у групама у циљу испуњења задатака.
Наградама и похвалама
треба да ученицима пружи осећај да су добро радили.
Треба да разговара са ученицима који ометају рад
групе својим понашањем или им да такву улогу у
групи да морају да коригују своје понашање
Треба да посвети више пажње начину на
који су ученици дошли до одговра него одговору (да прати
динамуку група).
Треба да објасни ученцима
шта се очекује од њих (циљеве групе).
6.
Начело уравнотежења између локалног и глобалног (200)
Један од услова отварања према будућности
је да појединац постане грађанин света, али да притом не
изгуби своје властите корене и осећај за аутентичну треадицију.
Активна улога појединца у животу локалне заједнице и прилагођавање променама без заборављања
прошлости су
услови за постизање властите независности без угрожавања слободног развоја
Других.
