INTERKULTURNI MENADŽMENT
ispitna pitanja
1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu poslovanja
2. Kultura i menadžment
3. Pojam kulture u menadžmentu
4. Osnovne karakteristike kulture
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžment
6. Savremeni tokovi poslovanja
7. Uspešna komunikacija
8. Pregovaranje i uvažavanje kulture
9. Sličnosti i razlike među kulturama
10. Odnos ljudi prema prirodi kao različitost kulture
11. Vremenska orijentacija kao različitost kulture
12. Prostorna orijentacija kao različitost kulture
13. Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao različitost kulture
14. Međuljudski odnosi kao različitost kulture
15. Orijentacija aktivnosti kao različitost kulture
16. Kulturne dimenzije
17. Interkulturni aspekti globalne utakmice
18. Socio – kulturni horizonti Nove Evrope
19. Evropsko „učeće društvo“ i svet
20. Poslovna kultura Nemačke
21. Poslovna kultura Austrije
22. Poslovna kultura Švajcarske
23. Vrednosti i obrazovni sistem Francuske
24. Kulturološki aspekti francuskog menadžmenta
25. Poslovna kultura Italije
26. Poslovna kultura Portugalije
27. Poslovna kultura Španije
28. Poslovna kultura Ujedinjenog Kraljevstva
29. Poslovna kultura Republike Irske
30. Poslovna kultura Holandije
31. Poslovna kultura Finske
32. Poslovna kultura Danske
33. Poslovna kultura Rusije
34. Poslovna kultura Japana
35. Japanska poslovna kultura i zapad
36. Japanska poslovna kultura i svet
37. Japanska poslovna kultura na kraju devedesetih godina prošlog veka
38. Uloga obrazovanja u japanskoj poslovnojj kulturi
39. Uloga i značaj konfučijanizma u privredama Japana i Azijsko – Pacifičkog
regiona
40. Konfučijanska filozofija pragmatizma (iskustvo Južne Koreje)
41. Japanski menadžment
42. Poslovna kultura Kine
43. Kinesko – japanski interkulturni odnosi
44. Japanska privreda i prva zajednička ulaganja u Kini
45. Ekonomska saradnja na relaciji Japan – Kina
46. Azijsko – pacifički menadžment
47. Poslovna kultura Singapura
48. Poslovna kultura Malezije
49. Poslovna kultura Indije
2
1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu
poslovanja
Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilaze okvire matične zemlje i svet
ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju,
distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih
strateških alijansi. Za sve veći broj kompanija, međunarodni ugovori predstavljaju
sastavni deo poslovanja. Uspešno poslovanje je moguće ukoliko se razumeju kulturne
razlike i pravila učesnika iz različitih krajeva sveta. Pre svega, naivno je ući u
međunarodne pregovore verujući da su „na kraju krajeva ljudi prilično isti ma gde bili
i ponašaju se slično nama“.
Da bi se stiglo do ostvarenja cilja kojem teži svaka strana u pregovorima
„ugovorn posao“ neophodno je potpuno razmeti druge. Da bi se stiglo do zaključenja
ugovora, neophodno je pregovaranje. Poznavanje interkulturnog menaxmenta pomaže
da se razume poslovanje na drugom tržištu, da se u zavisnosti od druge kulture kršenje
obećanja toleriše, očekuje ili čak i priželjkuje. Retko je lakše primeniti ugovor u
stranoj nego u svojoj zemlji.
Tako na primer, u SAD ugovori su dugi jer se svaka nepredvidiva situacija
mora unapred predvideti i razraditi. Velika pažnja se posvećuje detaljima kako bi se
izbegle dvosmislenosti.
U anglosaksonskim kulturama potpisivanje ugovora simbolizuje nameru da se
ispune navedeni uslvi.
Kod Kineza, ugovor predstavlja početak, a ne kraj. Njihov pristup je da se
pregovori baziraju na ljudskim odnosima, a glavna brige je usmerena na stavaranje
veze prijateljstva.
Japancima je cilj stvaranje odnosa a ne ugovor. Potpisivanje ugovora je
započinjannje odnosa. Veruju da je partenrstvo predmet promena tokom vremena i da
jedna strana ne treba da koristi nepravednu prednost spleta srećnih događaja.
Nemci se striktno pridržavaju ugovora. Ugovor je razjašnjen do najsitnijih
detalja, uključujući i ono što se podrazumeva kao standardna trgovinska praksa.
Rusi se striktno pridržavaju ugovovora, a sve nedovoljno određene situacije će
protumačiti što je moguće više u svoju korist.
Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije predstavljaju
kostur ugovara, pri čemu ne idu u detalje.
U arapskom poslovnom svetu reč obavezuje više od pisanih ugovora.
Insistiranje na ugovorima može biti čak i uvredljivo.
Meksikanci ne očekuju da ugovor bude dosovno primenjen u praksi. Za njih
ugovor predstavlja umetničko vežbanje ideja.
Ključ uspeha u poslovanju na drugim tržištima je razumeti, prihvatiti i
poštovati kulturu druge strane.
4
2. Kultura i menadžment
Teško je u savremenim uslovima poslovanja zanemariti činjenicu da se
uglavnom posluje van granica matične zemlje, tako da je neminovan susret sa
različitim kulturama. Svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja podrazumeva
svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja,
kao i pojavu globalnih strateških alijansi.Celokupno poslovanje jednog poslovnog
sistema treba da se usmeri na globalno poslovanje, što zahteva i odgovarajući
menadžment pristup u cilju boljeg razumevanja različitih nacionalnih uticaja i kulture
na poslovanje kompanije. Zanemarivanje uticaja kulture na poslovanje kompanije u
drugoj zemlji definitivno dovodi do neuspelih poslovnih pregovora, što se odražava
na nepovoljan poslovni rezultat.
Veliki broj kompanija u početku poslovanje fokusira u okvirima matične
zemlje. Vremenom sa rastom, a kasnije i razvojem kompanije, najpre u vidu uvoza i
izvoza, dolazi do širenja poslovnih aktivnosti van matične zemlje. Tada se pojavljuje i
zahtev za analizu drugog podneblja, onog na koje se šire poslovne aktivnosti.
Različite kulture uslovljavaju da se one poštuju prilikom dizajniranja proizvoda i
usluga za njihovo tržište. Menadžeri moraju da uče kako da vode ljude u svakoj zemlji
u kojoj posluju.
Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj zajednici
organizovane su i funkcionišu po pravilima koja su duboko ukorenjena u nacionalnoj
kulturi te zajednice. Kulturna determinanta menadžmenta podrazumeva da se
organizacija i upravljanje u kompanijama u jednoj nacionalnoj zajednici potčinjava
dejstvu pretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj državi. Samo one kompanije
i oni menadžeri koji budu razumeli i poštovali kulturnu različitost prave prvi korak
uspešnog poslovanja.
3. Pojam kulture u menadžmentu
U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadžmenta, potrebno je
definisati pojam kulture. Postoji veliki broj definicija kulture, a jedan od uzroka ove
različitosti u tumačenju kulture je uslovljenost od zemlje i pojedinaca ili autora koji se
njome bavi.
Dati odgovor na pitanje „Šta je kultura?“, nije moguće bez davanja odgovora
na još dva pitanja: koji su ciljevi kulture? kojim se sredstvima ona ostvaruhe?
Pojmu kulture moguće je dodeliti i tri značenja:
1. intelektualno – koje se odnosi na viši oblik kolektivnog izražavanja i
odnosi se na jednu oblast, jednu zemlju, jedan kontinent.
2. ekonomsko – odnosi se na plodno zemljište, na biljke, drveće, vegetaciju,
uzgajanje životinja.
3. mikrobiološko – koje ima marginalan značaj za interkulturni menadžment.
Još od stare Grčke pa do našeg vremena, postojale su razne definicije kulture:
“One koji dele naš etos treba nazvati Grcima, pre nego one koji dele našu
krv”
(Izokrat, IV vek pre Hrista)
“Kad bi konji i goveda imali ruke i kad bi mogli da slikaju tim rukama i
stvaraju umetnička dela kao što to čine ljudi, konji bi lica bogova slikali kao
konjska, goveda bi ih predstavljala u likovima goveda, pa bi i njihova tela
prikazivali prema liku svoje vrste...Etiopljani svoje bogove slikaju kao crne ljude sa
širokim nosnicama, stanovnici Trakije kažu da njihovi bogovi imaju plave oči i riđu
kosu.”
(Ksenofont, VI vek pre Hrista)
5
-KUMULATIVNOST – kultura je okvirnog i otvorenog karaktera, i nalazi se u
neprekidnom procesu uobličavanja. Svaka generacija nešto doda i ostavi pečat
sopstvenoj kulturi.
-DINAMIČNOST – kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolunu stabilnost i
statičnost. Ona je podložna postepenim i evolutivnim promenama tokom vremena.
U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama ističe se značaj poznavanja
jezika date zemlje, jer je jezik ogledalo svake kulture. Jezik je specifičnost koja
diferencira jednu u odnosu na druge kulture. Pokušaji sporazumevanja na jeziku koji
nije maternji, sa greškama, se toleriše, ali nepoznavanje kulture iste zemlje je
nedopustivo ako se u vidu imaju poslovni ili diplomatski kontakti.
Činenica, bitna za menadžere koji se upoznaju sa kulturom nekih zemalja,
jeste da mnoge kulture nalaze razlog svog postojanja u religiji. Religija uspostavlja
kodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan način propisuje
ponašanje ljudi i njihove radne navike.
Realni okviri kulture, koji su drugačiji za svaku zemlju, mogu biti društvene
organizacije, instiucije, opšta socijalna klima, kao i ustaljeni vrednosni sistem.
Kultura opredeljuje svakodnevni život ljudi, određuje društvene ciljeve, zašto i kako
ljudi sarađuju međusobno.
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžment
Interkultura je ukrštanje znanja i mešanje znanja i iskustva ljudi iz različitih
kulturnih zajednica širom sveta. Tako je, interkulturni menadžment proces nametanja,
mešanja, prihvatanja i uzajamnog očuvanja kulturnih vrednosti između različitih
civilizacija, a u cilju globalizacije međunarodnog poslovanja.
U savremnoj teoriji menadžmenta često se govori o internacionalnom
menadžmentu. Internacionalni menadžment, može se vezati i za međunarodno-
politička zbivanja koja obeležavaju devedesete godine XX veka. Koncepcija novog
svetskog poretka sadrži u svojoj osnovi mnogo elemenata internacionalnog
menadžmenta.Ako se ovome dodaju i geoekonomski aspekti ovoh američkog
koncepta, može se govoriti i o značajnom uticaju na makroekonomije pojedinačnih
zemalja kao i njihove mikroekonomske strukture.
Umesto internacionalnog, nolje je koristiti pojam interkulturnog
menadžmenta, pošto je njegov sadržaj primereniji savremenim tokovima u globalnoj
ekonomiji. Upravljanje među nacijama, treba zameniti upravljanjem među različitim
kulturama. Međunarodne operacije zadržavaju obeležja nacionalnog, a poprimaju
kulturna obeležja države u kojoj su locirane. U kontekstu procesa regionalizacije i
globalizacije svetske privrede, nacionalno gubi značaj u odnosu na kulturno. Svet
budućnosti pokretaće sukobi kultura a ne nacija.
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
