INTERKULTURNI MENADŽMENT
ispitna pitanja - kolokvijum
1. Uloga i značaj interkulturnog menadžmenta u procesu poslovanja
2. Kultura i menadžment
3. Pojam kulture u menadžmentu
4. Osnovne karakteristike kulture
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžment
6. Savremeni tokovi poslovanja
7. Uspešna komunikacija
8. Pregovaranje i uvažavanje kulture
9. Sličnosti i razlike među kulturama
10.Odnos ljudi prema prirodi kao različitost kulture
11.Vremenska orijentacija kao različitost kulture
12.Prostorna orijentacija kao različitost kulture
13.Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao različitost kulture
14.Međuljudski odnosi kao različitost kulture
15.Orijentacija aktivnosti kao različitost kulture
16.Kulturne dimenzije
17.Interkulturni aspekti globalne utakmice
18.Socio – kulturni horizonti Nove Evrope
19.Evropsko „učeće društvo“ i svet
20.Poslovna kultura Nemačke
21.Poslovna kultura Austrije
22.Poslovna kultura Švajcarske
23.Vrednosti i obrazovni sistem Francuske
24.Kulturološki aspekti francuskog menadžmenta
25.Poslovna kultura Italije
26.Poslovna kultura Portugalije
27.Poslovna kultura Španije
28.Poslovna kultura Ujedinjenog Kraljevstva
29.Poslovna kultura Republike Irske
30.Poslovna kultura Holandije
31.Poslovna kultura Finske
32.Poslovna kultura Danske
33.Poslovna kultura Rusije
2
Japancima je cilj stvaranje odnosa a ne ugovor. Potpisivanje ugovora je
započinjannje odnosa. Veruju da je partenrstvo predmet promena tokom
vremena i da jedna strana ne treba da koristi nepravednu prednost spleta
srećnih događaja.
Nemci se striktno pridržavaju ugovora. Ugovor je razjašnjen do
najsitnijih detalja, uključujući i ono što se podrazumeva kao standardna
trgovinska praksa.
Rusi se striktno pridržavaju ugovovora, a sve nedovoljno određene
situacije će protumačiti što je moguće više u svoju korist.
Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije
predstavljaju kostur ugovara, pri čemu ne idu u detalje.
U arapskom poslovnom svetu reč obavezuje više od pisanih ugovora.
Insistiranje na ugovorima može biti čak i uvredljivo.
Meksikanci ne očekuju da ugovor bude dosovno primenjen u praksi. Za
njih ugovor predstavlja umetničko vežbanje ideja.
Ključ uspeha u poslovanju na drugim tržištima je razumeti, prihvatiti i
poštovati kulturu druge strane.
2. Kultura i menadžment
Teško je u savremenim uslovima poslovanja zanemariti činjenicu da se
uglavnom posluje van granica matične zemlje, tako da je neminovan susret sa
različitim kulturama. Svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja
podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih
spajanja i pripajanja, kao i pojavu globalnih strateških alijansi.Celokupno
poslovanje jednog poslovnog sistema treba da se usmeri na globalno
poslovanje, što zahteva i odgovarajući menadžment pristup u cilju boljeg
razumevanja različitih nacionalnih uticaja i kulture na poslovanje kompanije.
Zanemarivanje uticaja kulture na poslovanje kompanije u drugoj zemlji
definitivno dovodi do neuspelih poslovnih pregovora, što se odražava na
nepovoljan poslovni rezultat.
Veliki broj kompanija u početku poslovanje fokusira u okvirima matične
zemlje. Vremenom sa rastom, a kasnije i razvojem kompanije, najpre u vidu
uvoza i izvoza, dolazi do širenja poslovnih aktivnosti van matične zemlje. Tada
se pojavljuje i zahtev za analizu drugog podneblja, onog na koje se šire
poslovne aktivnosti. Različite kulture uslovljavaju da se one poštuju prilikom
dizajniranja proizvoda i usluga za njihovo tržište. Menadžeri moraju da uče
kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj posluju.
Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj zajednici
organizovane su i funkcionišu po pravilima koja su duboko ukorenjena u
nacionalnoj kulturi te zajednice. Kulturna determinanta menadžmenta
podrazumeva da se organizacija i upravljanje u kompanijama u jednoj
nacionalnoj zajednici potčinjava dejstvu pretpostavki i verovanja nacionalne
4
kulture u toj državi. Samo one kompanije i oni menadžeri koji budu razumeli i
poštovali kulturnu različitost prave prvi korak uspešnog poslovanja.
3. Pojam kulture u menadžmentu
U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadžmenta, potrebno je
definisati pojam kulture. Postoji veliki broj definicija kulture, a jedan od
uzroka ove različitosti u tumačenju kulture je uslovljenost od zemlje i
pojedinaca ili autora koji se njome bavi.
Dati odgovor na pitanje „Šta je kultura?“, nije moguće bez davanja
odgovora na još dva pitanja: koji su ciljevi kulture? kojim se sredstvima ona
ostvaruhe?
Pojmu kulture moguće je dodeliti i tri značenja:
1. intelektualno – koje se odnosi na viši oblik kolektivnog izražavanja i
odnosi se na jednu oblast, jednu zemlju, jedan kontinent.
2. ekonomsko – odnosi se na plodno zemljište, na biljke, drveće,
vegetaciju, uzgajanje životinja.
3. mikrobiološko – koje ima marginalan značaj za interkulturni
menadžment.
Još od stare Grčke pa do našeg vremena, postojale su razne definicije
kulture:
“One koji dele naš etos treba nazvati Grcima, pre nego one koji dele
našu krv”
(Izokrat, IV vek pre Hrista)
“Kad bi konji i goveda imali ruke i kad bi mogli da slikaju tim
rukama i stvaraju umetnička dela kao što to čine ljudi, konji bi lica
bogova slikali kao konjska, goveda bi ih predstavljala u likovima goveda,
pa bi i njihova tela prikazivali prema liku svoje vrste...Etiopljani svoje
bogove slikaju kao crne ljude sa širokim nosnicama, stanovnici Trakije
kažu da njihovi bogovi imaju plave oči i riđu kosu.”
(Ksenofont, VI vek pre
Hrista)
U rimskom dobu, pojam kulture je sveden na pojam obrazovanja i
tumačen je kao potreba malog broja probranih ljudi. Srednji vek povezuje
pojam kulture i religije. Humanizam i renesansa, obnavljajući sntičku
tradiciju, omogućavaju da ideja kulture prođe značajan period svog razvoja,
pri čemu se ističu Engleska, Nemačka i Francuska kao pioniri i pokretači ovog
razvoja.
Krajem XX veka kultura se ne posmatra na jedan intelektualni i
književan način, već se njen domen proširuje i na druge vrednosti. Tako se pod
kulturom podrazumeva:
-
sve ono što nastaje ljudskim radom kao obrada predmeta ili
proizvodnja novih predmeta
5
-
DIFERENCIRANOST – pripadnici različitih kultura često imaju
različite predstave o istoj stvari. Tako je moguće prepoznati i
diferencirati individualna ponašanja.
-
TRAJNOST – kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije
na generaciju. Na taj način ispoljava relativnu stabilnost i
dugoročnu prepoznatljivost.
-
KUMULATIVNOST – kultura je okvirnog i otvorenog karaktera, i
nalazi se u neprekidnom procesu uobličavanja. Svaka generacija
nešto doda i ostavi pečat sopstvenoj kulturi.
-
DINAMIČNOST – kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolunu
stabilnost i statičnost. Ona je podložna postepenim i evolutivnim
promenama tokom vremena.
U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama ističe se značaj
poznavanja jezika date zemlje, jer je jezik ogledalo svake kulture. Jezik je
specifičnost koja diferencira jednu u odnosu na druge kulture. Pokušaji
sporazumevanja na jeziku koji nije maternji, sa greškama, se toleriše, ali
nepoznavanje kulture iste zemlje je nedopustivo ako se u vidu imaju poslovni
ili diplomatski kontakti.
Činenica, bitna za menadžere koji se upoznaju sa kulturom nekih
zemalja, jeste da mnoge kulture nalaze razlog svog postojanja u religiji. Religija
uspostavlja kodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan
način propisuje ponašanje ljudi i njihove radne navike.
Realni okviri kulture, koji su drugačiji za svaku zemlju, mogu biti
društvene organizacije, instiucije, opšta socijalna klima, kao i ustaljeni
vrednosni sistem. Kultura opredeljuje svakodnevni život ljudi, određuje
društvene ciljeve, zašto i kako ljudi sarađuju međusobno.
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadžment
Interkultura je ukrštanje znanja i mešanje znanja i iskustva ljudi iz
različitih kulturnih zajednica širom sveta. Tako je, interkulturni menadžment
proces nametanja, mešanja, prihvatanja i uzajamnog očuvanja kulturnih
vrednosti između različitih civilizacija, a u cilju globalizacije međunarodnog
poslovanja.
U savremnoj teoriji menadžmenta često se govori o internacionalnom
menadžmentu. Internacionalni menadžment, može se vezati i za
međunarodno-politička zbivanja koja obeležavaju devedesete godine XX veka.
Koncepcija novog svetskog poretka sadrži u svojoj osnovi mnogo elemenata
internacionalnog menadžmenta.Ako se ovome dodaju i geoekonomski aspekti
ovoh američkog koncepta, može se govoriti i o značajnom uticaju na
makroekonomije pojedinačnih zemalja kao i njihove mikroekonomske
strukture.
7
