INFORMATIKA U ZDRAVSTVU
Pregledni rad
Mentor: Student:
Ivana Grujić Vuk Damnjanović
9-11/2015
Šabac
Sadržaj:
Ultrazvuk sa color dopplerom....……………………………………………………………………………………………………………..3
Elektroencefalografija (EEG) ........................................................................................................................ 2
Eletronska zdravstvena kartica .................................................................................................................... 3
Angiografija .................................................................................................................................................. 4
EKG Holter .................................................................................................................................................... 5
Elektromioneurografija (EMNG) ................................................................................................................... 6
Aparat za merenje pritiska ............................................................................................................................ 7
Kolonoskopija ................................................................................................................................................ 8
Spirometrija .................................................................................................................................................. 9
Infuzione pumpe ........................................................................................................................................ 10
Elektroneurografija (ENG) .......................................................................................................................... 11
Bronhoskopija ............................................................................................................................................ 12
Dermoskopija ............................................................................................................................................. 13
Infracrveni termometar za merenje temperature na čelu ........................................................................ 14
Ortopan ...................................................................................................................................................... 15
Kohlearni implant ....................................................................................................................................... 16
Pejsmejker ................................................................................................................................................. 18
Elektornski karton ...................................................................................................................................... 19
Mamograf................................................................................................................................................... 20
Softer za privatne medicinske klinike ........................................................................................................ 21
4D ultrazvuk ............................................................................................................................................... 22
Kompjuterizovana tomografija (CT, skener) .............................................................................................. 23
Scintigrafija ................................................................................................................................................. 24
Aparat za gastroskopiju .............................................................................................................................. 25
Informacione tehnologije u zdravstvu – Heliant ........................................................................................ 26
Elektronska komunikacija .......................................................................................................................... 27
Sistem za aktivno praćenje pacijenata u bolničkom okruženju ................................................................. 28
Ergometrija ................................................................................................................................................. 29
Implantabilni kardioverter defibrilator (ICD) ............................................................................................. 30
Pozitronska emisiona tomografija (PET) .................................................................................................... 31
2
Naslov: Elektroencefalografija (EEG)
Autor: dr Sonja Ilić
Izvođač: Časopis Stetoskop
URL:
Godina: 2015.
Elektroencefalografija je posebna neurofiziološka metoda koja registruje mozdanu električnu
aktivnost preko elektroda smeštenih na poglavini (što je najčešći vid korišćenja) ili unutar
moždanog tkiva (što se koristi u preoperativnoj pripremi bolesnika sa epilepsijom). Rezultujući
dijagram je poznat kao elektoencefalogram (EEG) koji je, ranije, preko posebnih pera osetljivih
na izmenu napona, iscrtava na papiru, a u sadašnjici češće zastupljen u vidu digitalnog crteža
korišćenjem računara.
EEG beleži moždane talase koji prema frekvenciji podeljeni na delta talase (aktivnost do 4
herca), teta talase (od 4 do 8 herca), alfa talase (od 8 do 12 herca) i beta talase (preko 12 herca).
Alfa talasi (8 – 13 Hz) se javljaju u budnom stanju u mirovanju. Pri spavanju alfa aktivnost ne
staje. Kod budnog pacijenta koji je aktivan alfa akivnost zamenjena višim učestalostima sa
manjom amplitudom.
Beta talasi (14 – 30 Hz), a pri jakim mentalnim naporima i do 50 Hz. Ova učestalost se najbolje
dobija u parijetalnoj i frontalnoj oblasti. Beta talase delimo na Beta 1 i Beta 2 (gama). Beta 1
talasi imaju dvostruku učestalost od alfa talasa i javljaju se sa mentalnim aktivnostima, slično
kao i alfa talasi. Beta 2 talasi se pojačavaju sa mentalnim aktivnostima ili u stanju napetosti.
Teta talasi (4 – 7 Hz) kod dece su u parietalnoj i temporalnoj regiji korteksa, a javljaju se kod
emocionalnih stresova kod nekih odraslih posebno u periodima frustracije i razočarenja. Teta
aktivnost postoji u tom slučaju oko 20 sekundi.
Delta aktivnost je ispod 3.5 Hz. Ova aktivnost po nekad postoji samo svake 2 – 3 sekunde.
Globalne bioelektrične aktivnosti mozga odraslih osoba registrovani su pomoću elektroda
postavljenih na površinu intaktne lobanje ima u normalnim uslovima pri relaksaciji sa
zatvorenim očima relativno uniformnu sliku sačinjenu od brzog (14 - 30 Hz) beta ritma u
prednjim regijama, sporijeg (8 – 13 Hz) alfa ritma iznad zadnjih areja. Veća odstupanja od ove
slike, osim u spavanju, imaju gotovo uvek patološko značenje.
Promene mogu biti lokalne, lateralizovane na jednu hemisferu ili difuzne, a prema trajanju
kontinuirane i paroksizmalne.
Patološka biolektrična aktivnost grubo se deli na brzu dizritmiju koja predstavlja indikator
iritativnosti i ukazuje na poremećaj koji uopšte predstavlja tendenciju ka epileptičnim
manifestacijama, i sporu dizritmiju (teta, delta), koja ukazuje na teže metaboličko, vaskularno,
toksično ili mehaničko ‚‚trpljenje“ mozga.
U savremenoj elektroencefalografiji ne koriste se termini ‚‚brza dizritmija“ ili ‚‚iritativna
dizritmija“ već se govori o epileptiformnim EEG promenama u koje spadaju šiljci (šiljak traje 20
– 60 msec), oštri talasi (oštar talas traje 60 – 500 msec), multipli šiljci, šiljak – talas kompleksi,
multipli šiljak – spor talas komleksi, oštar talas – spor talas kompleksi i reverzija faza (dva šiljka
usmerena jedan na drugu).
3
Naslov: Eletronska zdravstvena kartica
Autor: Jelena Kocić
Izvođač: ICT Časopis
URL:
Godina: 2013.
Elektronska zdravstvena kartica je veličine standardne platne kartice koja sadrži podatke koji se
mogu pročitati na računaru.
Vlasnik kartice uvek nosi zdravstvenu karticu sa sobom. Na njoj je njegova cela zdravstvena
istorija, koja može biti jasna bilo gde i bilo kom zdravstvenom radniku – da b mogao da ustanovi
šta mora da učini uz minimum dijaloga. Najveća korist od zdravstvenih kartica je u njhovoj
prenosivosti van organizacionih i geografskih granica.
Ovaj program je počeo da se sprevodi od 2011. godine i rečeno je da bi program zaživeo prvo
mora da se u domovima zdravlja naprave elektronski kartoni, taj posao je trebao biti zavrsšen do
2012. godine. Tada sledi integracija sa ostalim informacionim sistemima: veza sa apotekama,
opštim bolnicama, kliničkim centrima i institutima koja treba da se kompletira do 2015. godine.
Da bi se upisali svi podaci iz papirnih zdavstvenih katrona u elektronski oblik lekari izdvajuju 30
%, a medicinske stestre 70 % svog radnog vremena.
Za ovaj prejekat je potrebno:
Da se u 158 domova zdravlja u Srbiji isporuči oprema
Dobiti ukupno 209 servera
5275 računara
2650 štampača
1312 bar – kod čitača
3250 čitača kartica
Dok će se instaliranom računarskom mrežom povezati 1800 udaljenih zdravstvenih
stranica i ambulanti sa njihovim centralnim zgradama
Sertifikovani softver
Ovaj sistem će svima biti od koristi, kako lekarima tako i pacijentima, skratiće vreme čekanja,
troškove i naravno pomoći će u bržem dijagnostikovanju bolesti, a nekima i spasiti živote.
I ako je proces prelaska sa papirnih kartona i knjižica u elektronskom obliku dug, uveliko se
radi na ovom projektu i uskoro će biti gotova njegova realizacija.
5
Naslov: EKG Holter
Autor: dr sc Marino Kvarantan
Izvođač: Poliklinika Kvarantan
URL:
Godina: 2013.
Kada se kaže holter obično se misli na kontinuirano, 24-satno snimanje EKG-a. Ponekad se
koriste i holteri za EEG, a često i holteri za praćenje krvnog pritiska. Kada se koristi za srce EKG
holter monitor beleži električne signale iz srca putem nekoliko elektroda pričvršćenih za grudni
koš. Obično se stavlja od 3 do 8 elektroda.
Elektrode su spojene sa jednim malim uređajem veličine mobilnog telefona, koji je obično
pričvršćen za pojas. Tokom snimanja pacijent obično vodi dnevnik aktivnosti. Većina holtera
ima i posebno dugme koje pacijent pritisne u trenutku kada subjektivno oseća neku poteškoću.
Tada u zapisu ostaje poseban znak koji upozorava lekara na to zbivanje. Od pacijenta se očekuje
da provodi sve normalne dnevne aktivnosti. Tokom snimanja holtera kroz 24h, ali po nekada i
duže možemo identifikovati poremećaj u ritmu srca ili prokrvljenosti srca koji se javlja retko i ne
može se videti u jednokratnom snimanju običnog EKG-a.
Nakon provedenog monitoringa holterom brojni podaci iz njegove memorije prebacuju se u
računar i lekar uz pomoć posebnog softvera analizira zapis. Računar, nakon što to lekar proveri i
odobri, potom izdaje nalaz u kojem su brojni parametri kao presečni broj, maksimalni, minimalni
broj otkucaja srca, aritmije, znakovi za slabiju prokrvljenost srca i slično. Sam pregled je
bezbolan, obavlja se uz svakodnevne aktivnosti.
Uz širu odeću niko ne može primetiti da pacijent sprovodi pretragu. Uređaj za snimanje obično
se nosi za pojasom ili na remenu preko ramena. Kako se radi o osetljivom elektronskom uređaju
treba izbegavati tuširanje ili kupanje.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
