UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE
FAKULET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE
PREDMET: PORESKA I BUDŽETSKA KONTROLA I REVIZIJA
TEMA : INTERNA REVIZIJA
Student: Mentor:
Šarović Predrag Prof.dr.Slavko Vukša
kao što su sveobuhvatnost, tačnost, postojanje, vlasništvo, vrednovanje, procena,
prikazivanje i obelodanjivanje i prekidnost. Revizor ove ciljeve ostvaruje putem
analiza, upitnika, raspisivanja, ponovnim izračunavanjem, konfirmacijama, testovima
razgraničenja i sl.
Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja
poslovnih odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva.
Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje
grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost
informacija. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove
preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog
perioda kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Za
pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo
nelojalne konkurencije, povecane konkurencije i erozije poslovnog morala.
Početkom devedesetih godina prošloga veka u Engleskoj je raspravljala
Komisija pod imenom Cadbury (od prezimena njenog predsednika), koja je imala
zadatak da istraži neke aspekte delatnosti i postupanja uprava i njihovu odgovornost
za unutrašnju kontrolu. Evo, ovde ćemo dati dva citata iz raporta ove Komisije.
Prvi
„Efektivan sistem interne kontrole je neophodan za efektivno upravljanje
u preduzeću."
Drugi
je izjašnjenje Sir Adrijana Cadburija, u kojem je naveo činjenicu da je
nedostatak efektivnog sistema interne kon-trole osnovni faktor bankrotstva firmi:
„Kad pogledamo slučajeve bankrot-stva berzanskih firmi u poslednjim godinama, sva
su ona bila povezana sa slabostima njihove interne kontrole."
4
2. CILJ I POTREBA ZA REVIZIJOM
2.1 Cilj revizije
Međunarodni standardi revizije definišu reviziju na sledeći način: cilj revizije
finansiskih iveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansiski
izveštaji po svim bitnim papirima sastavljeni u skladu sa identifikovanim okvirom za
finansisko izveštavanje.
Primarni cilj svake revizije je formiranje i saopštavanje zainteresovanim
korisnicima mišljenja o saglasnosti finansiskih izveštaja sa ustanovljenim
kriterijumima. Do tog osnovnog cilja dolazi se posredstvom sistema ciljeva kao što
su:
1.
„sveobuhvatnost – predstavlja potrebu da se računovodstvenim
izveštajima prikažu ekonomske transakcije i iznosi kod klijenata
koji su se delili kao klijenti u periodu na koji se računovodstveni
izveštaj odnosi.
2.
tačnost – podrazumeva da se transakcije zasnivaju na precizno
utvrđenim cenama i količinama i da su dokumenti i iznosi
raspoređeni po principima računovodstva
3.
postojanje – se odnosi na potrebu da svi iznosi budu prikazani na
osnovu dokumenata u bilansima
4.
vlasništvo – podrazumeva da svu te pozicije u bilansu vlasništvo
klijenta
5.
vrednovanje – podrazumeva da su iznosi utvrđeni po prihvaćenom
metodu koji se neprekidno primenjuje
6.
procena – podrazumeva da prihodi omogućavaju utvrđivanje neto
realizacije i prispeli računi omogućavaju merenje troškova
7.
prikaz visine i obelodanjivanje – podrazumeva da su svi radni i
transakcije prikazani u finanskom izveštaju
8.
prekidnost – podrazumeva da su transakcije evidentirane i da se
prikazuju na period na koji se odnose.“
1
Revizor ove ciljeve ostvaruje putem analiza, upitnika, raspitivanja, ponovnim
izračunavanjem, konfirmacijama i sl.
2.2 Potreba za revizijom
Potreba da eksternom verifikacijom računovodstvenih izveštaja proizilazi iz
inherentnog potencijalnog sukoba između menadžmenta preduzeća i korisnika
računovodstvenih izveštaja. S obzirom da vlasnici preduzeća na osnovu
računovodstvenih izveštaja donose važne investicione odluke, oni na osnovu njih
ocenjuju i kvalitet rada menadžmenta. Tako da menadžer može da utice i modifikuje
računovodstvene izveštaje u skladu sa njegovim interesima. Posledica svega je
1
Mirko Andrić, Krsmanović Branko, Jakšić Dejan – „Revizija teorije i prakse“.
5
2.3.1 Postojanje ili dešavanje
Menadžeri tvrde da sva imovina, obaveze i kapital zaista i fizički postoje kao
takvi i oni su prikazani u bilansu stanja kao i da svi prihodi, rashodi, dobici i gubici
nastali u obračunskom periodu za koji se finansiski izveštaji sastavljaju. Imovina,
obaveze i kapital zaista postaju kao takvi, a poslovne transakcije koje su evidentirane
su se zaista i desile. Tvrdnje o postojanju odnose se na to da li imovina, obaveze i
kapital postoje na dan obračunskog perioda.
Ove tvrdnje se odnose kako na bilanse pozicije u materijalnom obliku – (kao
što su zalihe, gotovina, potražnja i sl.) tako i na pozicije imaterijalne prirode kao što
su kupci i dobavljači. Tvrdnje o dešavanju se odnose na to da li nabavka i realizacija
koje prisustvuju evedentirane transakcije odražavaju ekonomske događaje koji su se
zaista i desili takom određenog vremenskog perioda.
Najbitnija briga revizora se tiče procenjivanja salda pojedinih bilansnih
pozicija i to putem uključivanja bilansnih stavki koje ne postoje.
Prava i obaveze se odnose na to da li je imovina vlasništvo kao i na to da li su
obaveze dug. Prava i obaveze se šire i na pravo upotrebe sredstava i obaveza koja ne
predstavljaju zakonsku obavezu i često su sastavni deo poslovne transakcije. Na
primer u slučaju prodaje na poček menadžeri tvrde da ekonomski entitet evidentira to
kao imovinu. S obzirom da se tiče i vlasništvo nad imovinom često se o njoj govori
kao o tvrdnji o vlasništvu. Tvrdnja koja se tiče prava i obaveze se odnosi samo na
pozicije bilansa stanja.
2.3.2 Kompletnost
pokazuje da sve transakcije i računi zaista uključeni u finansiske izveštaje. Na
primer u slučaju gotovine menadžment tvrdi da iznos za ovu poziciju uključuje svu
aktivu kojim entitet raspolaže.
2.3.3 Prava i obaveze
Za menice menadžment tvrdi da iznos iskazan u finansiskim izveštajima
ukazuje sve iznose po tom osnovu. Kod bilansa uspeha menadžment tvrdi da
uključuje svu predatu robu i izvršene usluge u obračunskom periodu. Kod tvrdnje
koja se odnosi na konkretnost revizora obično proveravaju da li je došlo do
potiskivanja nekih bilansnih pozicija. Znači ova tvrdnja se bavi veravatnom da li je
došlo do potcenjivanja nekih bilansnih pozicija. Znači ova tvrdnja se bavi
verovatnoćom da li su postavljene neke pozicije koje je trebalo uključiti u finansiske
izveštaje. Kod tvrdnji koje se odnose na postojanje ili dešavanje revizor proverava
verovatnoću uključivanja nekih stavki koje nije trebalo uključiti u bilansu.
2.3.4 Vrednovanje ili alokacija
se odosi na to da imovina, obaveze, prihodi i rashodi uključeni u finansiske
izveštaje u odgovarajućim iznosima. Kada je reč o gotovini, gotovinskim
ekvivalentima, realizaciji i nabavci njihove tvrdnje ukazuju da su prikazani iznosi
pravilno vrednovani. Za potraživanja iz poslovnih odnosa se predpostavlja da
odražavaju naplativ iznos. Kada je reč o potraživanjima od kupaca koja su iskazana u
7
