SRPSKA GASTRONOMIJA
Srpska gastronomija formirala se pod uticajem turske, mađarske, bugarske i delom orijentalne
gastronomije. Odlikuje se pikantnim, ljutim jelima sa paprikom i biberom. Jela srpske kuhinje
dosta su raznovrsna. Ta raznovrsnost potiče od verskih tradicija i čestih postova. Za vreme
postova pripremala su se razna posna predjela, jela, variva, salate, kolači sa medom,
pekmezom, orasima i drugi srpski specijaliteti. Od mesa se najviše trošila svinjetina u raznim
oblicima termičke obrade. Zatim jagnjetina, ovčetina, govedina, teletina kao i piletina. Zbog
verskih postova riba se koristila u izobilju u raznim oblicima kao što su jela: sušena paprika
punjena ribljim mesom, sarma od ribljeg mesa, šnicle na razne načine od ribljeg mesa i drugo.
U srpskoj kuhinji od povrća se najviše koristi: pasulj, paprika, paradajz, krompir, boranija,
kupus, tikve i tikvice, krastavci, patlidžan i drugo. Od voća se najčešće koriste šljiva, jabuka i
grožđe. A najdominantnije mesto u pripremanju srpskih specijaliteta zauzimaju: sir i kajmak,
kiselo mleko i pavlaka. Srpska gastronomija, poznata je po suvoj slanini, kobasičarskim
proizvodima, suvoj pršuti, suvom svinjskom mesu, gibanicama, zeljanicama i raznim pitama
od kupusa, praziluka i drugog povrća. Važnu ulogu u srpskoj gastronomiji zauzima pasulj koji
se može u Srbiji spremiti na onoliko načina koliko ima i sela.
FRANCUSKA GASTRONOMIJA
Francuska kuhinja je kolevka gastronomije - kulinarstva. Svi kulturni narodi, pa i francuski
narod, koji inače toliko voli sam sebe da kudi, slažu se u tome da je francuska gastronomja
nesumnjivo prva gastronomija sveta. Francuska gastronomija je to kako zbog savršenih
proizvoda te zemlje, tako i zbog izvanredne raznolikosti svojih specijaliteta, a pogotovu zbog
talenta, tehničkog majstorstva i ukusa njenih kulinara. U premoć i odličnost francuske
gastronomije nikad nije bilo sumnje. Svi veliki hoteli sveta smatraju za čast da imaju
francuskog šefa kuhinje. Kada se naš čovek vrati iz Francuske, ako je reč o hrani zaključuje:
možeš u Francuskoj imati obed sastavljen iz 10 gangova, ali kada ustaneš sa stola, možeš
trčati ili igrati koliko ti volja, a ne kao kod nas, od stola u krevet tj. na spavanje. To je cela
istina i to je glavna odlika francuske gastronomije. A znate zašto? U jelima francuske kuhinje
retko ima masti (svinjske) i brašna, a jela se pripremaju bez zaprški. Masnoću daju jelu
buterom ili biljnim mastima, a ako je i tada jelo previše masno, masnoću skidaju na određen
način. Druga velika odlika francuske kuhinje je njena raznovrsnost, jer su Francuzi nasledili
izvesnu veštinu termičkih obrada od Rimljana, koju su oni danas uzdigli do neverovatnih
visina. S toga se kaže da je francuska kuhinja gotovo najpotpunija u svetu. U francuskoj
kuhinji se velika pažnja pridaje pravilnoj termičkoj obradi namirnica, tako da svaka namirnica
ima svoj tretman termičke obrade kao i vreme za termičku obradu.
ENGLESKA GASTRONOMIJA
Engleska gastronomija dobila je svoju karakteristiku po klimi i sportu. Klima je blaga i bez
velikih vrućina i hladnoća, primorska je i puna svežine, kiša i vetrova. Pošto se Englezi dosta
kreću i bave sportom imaju dobar apetit, pa ih zato nije potrebno mnogo maziti začinima i
kulinarskim specijalitetima. Engleskinje znaju
da ono što njihovi muževi na prvom mestu traže jeste zdrava i obilna hrana, služena u
određeno vreme, tako da im ne smeta na poslu i one im to pružaju.
Što se tiče dece, njih je i onako najbolje od detinjstva navikavati na jednostavnu i zdravu
hranu a ne da kasnije budu „probirači”i „zakerala”. Tako naučeni od malena da suviše ne
probiraju, Englezi, i kada odrastu, zadovoljavaju se uglavnom jednostavnom i zdravom
hranom i ne traže delikatese i začine. Otuda je i razlika između Engleske i kontinentane
kuhinje.
Na Englesku kuhinju utiče i specijalni karakter pijace, jer Engleska nije zemljoradnička zemlja.
Npr. jaja u Engleskoj su skupa, dok razno voće kao što su grožđe, lubenice, breskve, dinje i
drugo ne uspeva u Engleskoj, pa je s toga skupo i uvozi se. Domaće voće kao što su jagode i
maline traju veoma kratko, pa se zato najviše koriste jabuke i suvo južno voće.
Pravi Englez nikada ne propušta priliku da popije čaj. Gde god bio, on u pet sati mora imati
svoj čaj. Stranci im pretežno zameraju da povrće nije tako dobro spremljeno kao meso i da
ima veliki broj „teških“ jela a da nema začina. Ako bi Englez ikada sebi i prebacio što mu
kuhinja nije kao kod drugih naroda, utehu bi pronašao u činjenici da nema naroda koji bi mu
bio ravan u spremanju rostbifa, „plam pudinga“ i pečenog testa sa voćem.
RUSKA GASTRONOMIJA
Ruska gastronomija je raznovrsna i bogata ribom, mesom, povrćem i drugim namirnicama.
Rusi ne vole sosove, oštre začine i jake mirise. To je gastronomija hranljivih gastronomskih
proizvoda, koja daju čoveku snagu potrebnu za život, bogatu vitaminima. Testo se obično
jede u obliku piroški. U ruskoj gastronomiji umesto supa postoje raznovrsne čorbe, „šči“,
„boršč“, „rasoljnik“itd., koje se prave sa zaprškom i različitim povrćem, a jedu se sa kiselom
pavlakom. U ruskoj gastronomiji pečurke se dosta upotrebljavaju. Povrće takođe zauzima
vidno mesto u njihovoj kuhinji, pre svega: kupus, luk, cvekla, šargarepa, krastavac i rotkva.
Čitava priča o ruskoj narodnoj kuhinji možda i može da se svede na onu poznatu Tolstojevu
rečenicu, „Šči i kaša - hrana naša“, ali čak i da je tako, vredi je i predstaviti. Tradicionalna
ruska gastronomija skoro u potpunosti odgovara savremenim zahtevima zdrave hrane. A dva
osnovna jela koja je i Tolstoj izdvajao „šči“, jedna od tradicionalnih čorbi sa mesom ili ribom i
obiljem sezonskog povrća i „kaša“, pripremljena uvek od zrnevlja žitarica ili integralnog brašna
po svemu se uklapaju u savremene trendove. Kada tome dodamo i veliku količinu mleka i
mlečnih proizvoda u svakodnevnoj ishrani i daleko veću zastupljenost ribe kako rečne, tako i
morske, ocena ruske gastronomije je još jasnija.
Neshvatljiv je ponekad nesklad između praznih rafova prodavnica i punih trpeza izuzetno
gostoprimljivih ruskih domova, na kojima ima svega od crnog kavijara, lososa i najfinijih gljiva,
do ekskluzivnih specijaliteta.
Poznati gastronomski proizvodi koji su zastupljeni u ruskim jelovnicima su:
Čorbe: Šči; Boršč; Rasoljnik; Soljanka; Uha i druge.
