OPERATIVNA REVIZIJA
1. Definišite internu reviziju?
Interna revizija je nezavisna, objektivna i savetodavna aktivnost, ustanovljena da poveća
vrednost i unapredi aktivnosti organizacije. Ona pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeva
definisanjem i primenom sistematskog pristupa proceni i unapređenju upravljanja rizikom,
kontrolama i upravljačkim procesima.
2. Osnovni cilj interne revizije?
Osnovni cilj interne revizije je da identifikuje rizike kojima je organizacija izložena, da
vrednuje postojeći sistem interne kontrole, da sve uveri da on funkcioniše na adekvatan
način i u skladu sa politikama i procedurama organizacije, da rukovodstvu daje preporuke i
prati njihovu realizaciju, da ocenjuje efektivnost i efikasnost radnih procesa.
3. Značaj uloge interne revizije?
Za ostvarivanje ciljeva preduzeća bitno je donostiti kvalitetne odluke, a one se temelje na
kvalitetnim informacijama. Upravo interna revizija može da obezbedi takve informacije, i da
proverava postojeći informacioni sistem preduzeća. Uloga interne ravizije je značajna, pre
svega, sa stanovišta zaštite interesa vlasnika kapitala i stvaranja objektivne informacione
baze za potrebe racionalnog odlučivanja.
4. Promena uloge interne revizije?
U svom nastanku interna revizija se bavila ispitivanjem i izražavanjem mišljenja o realnosti
finansijskih izveštaja, ali danas ona ispituje celokupno poslovanje preduzeća sa ciljem
utvrđivanja usklađenosti poslovanja preduzeća sa unapred postavljenim kriterijumima,
ocenjivanjem mogućih rizika u pojedinim područjima poslovanja, davanjem saveta i
preporuka menadžmentu o mogućnostima upravljanja tim rizicima, putem organizovanja
efikasnog sistema internih kontrola.
5. Šta predstavljaju standardi interne revizije?
Standardi predstavljaju kriterijume za procenjivanje i merenje poslovanja jedinice za internu
reviziju, a namenjeni su predstavljanju prakse interne revizije onakvom kakva bi ona trebala
da bude. Standardi su oblikovani za upotrebu celokupne profesije interne revizije u svim
vrstama organizacija u kojima rade interni revizori. Međunarodni standardi za profesionalnu
praksu IIA sa sedištem na Floridi SAD, je 1978. godine objavio prve STANDARDE za
profesionalno obavljanje interne revizije, a druge standarde je izdao 1. januara 2002. godine
pod nazivom Međunarodni standardi za profesionalnu praksu interne revizije.
6. Vizija instituta internih revizora?
1
Institut internih revizora će biti svetska vodilja za profesiju interne revizije: preporučujući
njenu korisnost, promovišući najbolju praksu i obezbeđujući izuzetan servis za njegove
članove.
7. Značaj standarda interne revizije?
Aktivnosti interne revizije se sprovode u različitim zakonskim i kulturnim okruženjima, u
organizacijama sa različitom delatnošću, veličinom i strukturom i od strane ljudi iz i izvan
ogranizacije. Ove različitosti mogu uticati na primenu interne revizije u različitim sredinama.
Kako god, praćenje i poređenje sa Standardima je esencijalno ukoliko se želi ispunjenje
odgovornosti internih revizora. Namera standarda je da ocrtaju osnovne principe kakva bi
praksa trebala da bude, da omogući okvir za sprovođenje i unapređenje aktivnosti koje
doprinose povećanju vrednosti, ustanovi osnovu za merenje performansi procesa i operacija.
Standardi se sastoje od: Standarda atributa, Standarda rada i Standarda implementacije.
8. Namena standarda interne revizije?
Namena standarda je da:
- Definišu osnovne principe koji predstavljaju kakva bi trebala biti praksa interne
revizije;
- Pruže okvir za sprovođenje i promovisanje širokog spektra aktivnosti interne revizije
koje povećavaju vrednost;
- Ustanove osnovu za ocenjivanje izvođenja interne revizije;
- Podstiču poboljšanje organizacionih procesa i organizaciju.
Standardi interne revizije dati su u sažetom obliku i pružaju samo minimalni okvir za
uspostavljanje i upravljanje funkcijom interne revizije u nekoj organizaciji, zatim planiranje i
izvođenje interne revizije i izveštavanje o rezultatima revizije.
Primena ovih standarda se detaljno objašnjava praktičnim savetima (Practice Advisories) 10
koje izdaje Profesionalni izdavački komitet (Professional Issues Committee) i objavljuje
Institut internih revizora.
9. Šta su to „Praktični saveti“ iz Okvira Standarda interne revizije?
Profesionalni izdavački komitet je pripremio Praktične savete (Practice Advisiories) koji
objašnjavaju primenu Standarda u praksi. To su, u stvari, smernice za primenu standarda i
predstavljaju sastavni deo Okvira za profesionalnu praksu. Primena Okvira je izuzetno važna
za praksu Interne revizije, jer kako je delokrug posla koji obavljaju danas interni revizori širok
i raznolik , postoji povećana potreba za jasnim konciznim vodičem koji se može lako prihvatiti
i pratiti, nezavisno od privredne grane, stručnosti revizije ili sektora.
10. Koja je razlika između prevare i greške?
Greška i nepravilnosti
2
analize, procene, preporuke i predmetne primedbe što se odnose na aktivnosti preduzeća.
Specifičan projekat operativne revizije može biti bilo operativno ili finansijski orijentisan, ili
pak tehničke prirode.
14. Objasnite „3 E“?
„3 E“
Interni revizori treba da razumeju različita značenja efektivnosti, efikasnosti i ekonomije.
- Effectiveness (Efektivnost) znači „raditi prave stvari“ – npr. ostvarivanje ciljeva
- Efficiency (Efikasnost) znači „raditi ih dobro“ – npr. sa dobrim sistemima koji
izbegavaju gubljenje vremena i ponovan rad.
- Economy (Ekonomija) znači „raditi ih jeftino“ – npr. troškovi radne snage, materijala
itd. da budu pod kontrolom.
- Ekonomija – srazmera planiranih unosa i ostvarenih unosa u okviru troškova jedinice
- Efikasnost – srazmera ostvarenih unosa i ostvarenih rezultata
- Efektivnost – srazmera ostvarenih rezultata i planiranih rezultata.
15. Objasni „6 E“?
„3 E“ + „3 E“ = „6 E“
Interni revizori sada dodaju osim toga još „3 E“ u portfolio važnosti revizorskog
interesovanja:
- Equity (Pravednost) – izbegavanje diskriminacije i nepravednosti
- Enviroment (Okolina) – odgovorno ponašanje u skladu sa okolinom
- Ethics (Etika) – pravno i moralno ponašanje menadžmenta i osoblja.
16. Koji su glavni ciljevi repera?
Reper (Benchmarking)
Reper se jednostavno može definisati kao poređenje jednog učinka u specifičnoj oblasti sa
onima primenjenih od strane drugih u kopmatibilnim slučajevima. Kao tehnika, zasnovana je
na premisi da mogu postojati alternativni načini izvođenja procesa i ispunjavanja zahteva.
Glavni ciljevi repera uključuju:
- Održavanje konkurentske prednosti na odgovarajućem tržištu
- Uspostavljanje tekućih metoda, najboljih praksi i povezanih trendova
- Obezbeđivanje budućeg preživljavanja organizacije
- Održavanje svesnosti o očekivanjima klijenata ( i sposobnosti ispunjavanja istih)
- Obezbeđivanje da organizacija ima odgovarajući pristup temama kvaliteta.
17. Kako se obezbeđuje kvalitet interne revizije?
Obezbeđivanje kvaliteta interne revizije
4
Glavni interni revizor uspostavlja i održava program obezbeđivanja kvaliteta koji će oceniti
operacije odeljenja za internu reviziju. Ovo je, između ostalog, elaborirano u izjavi „da je
glavni kriterijum po kome se odeljenje za internu reviziju treba meriti njegova Povelja“.
Obezbeđenje kvaliteta se može očuvati nadgledanjem, internim i spoljnim pregledima.
18. Kako se mere rezultati interne revizije?
Efektivno merenje interne revizije – doprinosi profitabilnosti preduzeća
Ukoliko učesnici revizije nisu previše zaposleni onda je njihovo angažovanje neopravdano
skupo. Obezbeđivanje da su učesnici revizije dovoljno angažovani je stvar upravljanja
funkcijom revizije na jedan efikasan način. Ukoliko su zaposleni dovoljno angažovani njihov
rad daje bolje rezultate, a rezultati (efektivnost) funkcije revizije se mogu poboljšati.
Rezultate revizije je teško meriti. Interni revizori su učeni ljudi čiji rezultati nisu uvek opipljivi.
Učeni ljudi kao što je dogovoreno objavljuju izveštaje i interni revizori nisu izuzeci što se toga
tiče. Izveštaji interne revizije su riznica informacija o rezultatima revizije. Možda je glavni cilj
internih revizora da potvrde menadžmentu da su njeni sistemi unutrašnje kontrole čvrsti, a
tamo gde nisu da ubede menadžment da primeni njihove preporuke. Da li je revizija u stanju
da izvede sve funkcije revizije ili ne, efektivno i efikasno, to u mnogome zavisi od stava i
podrške menadžmenta koji je sam po sebi pod uticajem statusa i nezavisnosti. Pravi znak
nezavisnosti je kada revizori nisu ometeni u svojim naporima da istraže bilo koju oblast u
okviru organizacije, pri čemu status često određuje značaj koji menadžment daje otkrićima
revizije.
19. Šta je revizija menadžmenta?
Revizija menadžmenta
Domet revizije menadžmenta varira od uskog, kratkoročnog projekta (npr. vrednovanje
kredita, odlaganje plaćanja, naplate kupcima, obračuna zatezne kamate, naplate penala za
kašnjenje u izvođenju radova) do širokog, dugoročnog projekta koji bi mogao obuhvatiti
ciklus poslovanja ili čak celo preduzeće.
Revizija menadžmenta vrednuje specifične funkcije u okviru organizacije, da bi se utvrdilo da
li preduzeće ostvaruje maksimalnu troškovnu efikasnost zasnovanu na načinu na koji se
funkcija trenutno sprovodi.
20. Šta predstavlja povelja interne revizije?
Povelja interne revizije je iskaz o politici preduzeća u odnosu na internu reviziju.
21. Kako se obezbeđuje nezavisnost funkcije interne revizije kroz organizacionu
šemu preduzeća?
Struktura garantuje nezavisnost funkcije ravizije kroz njenu neposrednu odgovornost
nezavisnom Odboru za reviziju. Odbor za reviziju bi se u idealnom slučaju morao sastojati od
5
25. Pod kojim uslovima je kontrola prihvatljiva?
26. Bitne karakteristike internih kontrola?
- Interne kontrole su kreacija uprave
- Interna kontrola je instrument u rukama uprave
- Interna kontrola je proces
- Interna kontrola je uslovljena ljudima
- Rezultat koji daje interna kontrola označava se kao razumno uverenje
- Sistem interne kontrole je dizajniran da deluje radi zadovoljenja ciljeva koji se odnose
na pouzdanost finansijskih izveštaja, operativne efikasnosti i saglasnosti sa
zakonskom i internom regulativom.
27. Ograničenja interne kotrole?
- Greške u prosuđivanju
- Prekidi ili raspadi kontrola
- Udruživanja radi ostvarivanja tajnih ciljeva i prikrivanja
- Mogućnost zaobilaženja ili preskakanja kontrole.
- Ograničenja zbog primene principa troškova/koristi
28. Procena rizika i interne kotrole?
29. Kako se čuva disciplina i efikasnost kod delegiranja ovlašćenja?
30. Dva osnovna cilja revizije upravljanja novcem?
Područje novca je kritično zbog uticaja koji on ima na poslovanje. Dva su osnovna cilja u
reviziji ove funkcije:
- Prvi – cilj revizije način upravljanja novcem jeste da se ispita i vrednuje kontrola nad
novčanim transakcijama
- Drugi - da se utvrdi da je novac ispravno i tačno predstavljen u finansijskim
obračunima preduzeća.
31. Kako se dele interne računovodstvene kotrole?
Interne računovodstvene kontrole dele se na:
-
Osnovne kontrole
– koje su formirane radi obezbeđenja potpune i tačne evidencije
poslovnih promena (na primer kontrole kojima se obezbeđuje obuhvatnost knjiženja
7
