UVOD
Internet predstavlja globalnu računarsku mrežu koja se sastoji od niza manjih lokalnih
računarskih mreža. Početak razvoja interneta
se vezuje za 1965. godinu kada je započet razvoj
računarske mreže koja je povezivala Univerzitete i Vojne istraživačke centre u SAD. Od 1991. godine
internet mrežu su najviše koristile akademske institucije, vladine organizacije i istraživački centri za
komunikaciju i razmenu informacija. Preokret u razvoju intemeta nastaje u poslednjoj deceniji XX
veka, kada je primena intemeta izašla iz akademskog kruga i kada je izvršena komercijalizacija mreže
interneta povezivanjem miliona računara u svetu.
Internetsko bankarstvo (eng. Online banking) je financijski servis banke koji omogućava
korisniku osobno i izravno obavljanje i pregled financijskih transakcija i stanja, a pritom
koristi Internet kao kanal distribucije po kojem se vrši bankarska aktivnosti.
Internet bankarstvo počinje 1980. godine,
a veći broj korisnika služi sa internet bankarstvom od
1995, godine, kada je banka ,,WeIls Fargo" izradila prvi WEB bankarski program za obavljanje
poslovanja na internetu. Pored toga, 1996. godine je osnovana prva specijalizovana intemet banka na
svetu u SAD pod nazi-vom ,,Security First Network Bank". Krajem prošlog veka broj korisnika internet
bankarstva prelazi broj od 10 miliona korisnika.
Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (Cyber Banking) predstavlja obavljanje bankarskog
poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Interneta. Pri obavljanju bankarskih transakcija u Internet
bankarstvu: nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku,
pa je veća sigurnost pri obavljanju transakcija, pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na
svijetu, pod uslovom da na tom mjestu postoji računar priključen na Internet, banka brine o održavanju
sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zaštite, moguće je i obavljanje on-line transakcija.
1
1. POČECI INTERNET BANKARSTVA
Početak PC bankarstva ili Internet bankarstva datira iz 1980. godine, ali je razvoj Internet
bankarstva i rast broja korisnika bio spor sve do početka devedesetih godina. Wells Fargo banka je
maja 1995. godine izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na Internetu. Iste
godine osnovana je i prva specijalizovana Internet banka na svetu – Security First Network Bank, sa
sedištem u Atlanti, SAD. Aprila 1996. godine registrovan je milioniti korisnik Internet bankarskih
usluga u SAD, da bi se u sledećih 18 meseci zabeležio porast broja korisnika Internet bankarskih
usluga na 4,2% od ukupnih američkih domaćinstava. Decembra 1997. godine broj korisnika Internet
bankarstva popeo se na 4,2 miliona korisnika.
RAST BROJA KORISNIKA INTERNET BANKARSTVA U PERIODU OD GODINU DANA
Razvoj Interneta i rast broja korisnika Internet bankarstva u tesnoj je vezi sa razvojem
informacionih tehnologija. Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na Internetu, ciljevi su
koje pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko tržište. Da bi se
pomenuti ciljevi ispunili, u svetu se drastično povećava obim ulaganja u informacione tehnologije.
Banke će se nastojati da svoje poslovanje svakodnevno osavremenjavaju i omogućavaju maksimalno
olakšano poslovanje svojim klijentima.
Razlozi zbog kojih se banke pojavljuju /rade/ na Internetu su sledeći:
Stvaranje imidža inovativne firme, koja je u stanju da svojim korisnicima ponudi
najsavremenija tehnološka rešenja.
Bolje i veće interaktivne mogućnosti. Za banku koja se u tržišnim uslovima bori za
svakog svog komitenta, najvažnija je komunikacija sa njim. U klasičnim uslovima banka je mogla da
komunicira samo dok je trajalo radno vreme, ili preko nekog informativnog šaltera koji bi radio
neprekidno. Ovakav način poslovanja stvarao je ograničenja u komunikaciji. Interaktivne mogućnosti
2
knjige i sl. Elektronske usluge su slične elektronskim proizvodima, sem što svaka isporuka digitalnog
sadržaja podrazumeva određenu radnju. Danas se kao elektronske usluge pojavljuju pored
elektronskog platnog prometa i usluge osiguranja, konsalting usluge, pravne usluge, usluge u
posredovanju sa nekretninama, usluge obrazovanja i sl.
Intemet bankarstvo predstavlja najrasprostranjeniji oblik elektronskog bankarstva
koji je usmeren
na pribavljanje bankarskih informacija i realizaciju bankarskih usluga preko interneta. Rastuća
popularnost interneta i on line transakcija stvorili su okruženje u kome on line bankarstvo postaje
proizvod za masovnu potrošnju. Kod ovog oblika bankarstva, komunikacija se uspostavlja preko
otvorene komunikacione mreže, odnosno interneta. Internet bankarstvo omogućava pristup računaru
putem pretraživača tako da pri upotrebi interneta nisu potrebni nikakvi specijalni softveri.
Internet bankarstvo predstavlja oblik interaktivnog elektronskog bankarstva, koje se temelji na
korišćenju računarske mreže interneta. Korišćenjem internet bankarstva pruža se mogućnost klijentima
banke da preko personalnih računara (bez odlaska u banku), komuniciraju sa svojim tekućim
računom. U praksi se ovaj vid bankarstva naziva „virtual banking", odnosno ,,on line banking".
Intemet se za sada najviše koristi kao sredstvo promocije, jer se preko njega plasiraju multimedijalne
propagandne poruke. Trenutno je preko 1000 banaka priključeno na internet, a u svetu ima više od 8
miliona pristalica internet bankarstva.
Sredstva plaćanja u internet bankarstvu su:
Elektronski ili digitalni novac
elektronski monetarni sistem (Electronic Monetary System — EMS).Elektronski novac može se
efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehničkog nivoa.
Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima
potencijalnim klijentima. Pristup mora biti jednostavan i ekonomičan. Domaćinstva moraju biti
opremljena personalnim računarima sa odgovarajućim softverom koji banka instalira radi sigurnosti
transakcija.
Elektronski čekovi
Elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se
nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom roku. Neke
prednosti elektronskih čekova su:
ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu drugim pojedincima,
prilikom učestvovanja na online aukcijama
ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo povereljive finansijske informacije putem Web-a
4
jeftiniji su za prodavce od kreditnih kartica
transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na tradicionalnom,
papirnom čeku.
Kreditne kartice
Kreditne kartice ubrzavaju kompletan proces kupovine kontrole naših sredstava na računu i
omogućuju smanjenje papirologije koja je ranije bila slučaj pri kupovini. U zavisnosti kakav je tip
kartice odredjuje i neke pogodnosti ili pravila korišćenja pa stoga kartice delimo. Postoje razne vrste
kartica, kao što su: Platna kartica, Debitna kartica (Debit Card), Kreditna kartica (Credit Card),
Kobrending kartica (Cobranding Card), Kartica lojalnosti (Loyality Card),Online kartica (Net Card).
2. OBLICI INTERNET BANKARSTVA I NAJČEŠĆI POSLOVI
BANAKA NA INTERNETU
Banke su po prirodi konzervativne institucije. U početku su banke ostale po strani, ali
sagledavanjem prednosti a i problema, krenule su najpre samo sa informacijama, zatim na dvosmernu
komunikaciju, a u trećem koraku i na transakcije.
Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke preko Interneta samo
predstavljaju svojim – postojećim ili novim, potencijalnim korisnicima. Uglavnom ima
reklamni karakter. Većina banaka je to uradila.
Dvosmerna komunikacija korisnika i banke – putem e-maila ili interaktivnim pristupom
nekom servisu. Ovo su takođe podaci marketinškog karaktera, ali postoji mogućnost, uz
korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju, da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne
informacije, servise.
Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije banke i komitenta.
Kada se govori o internet bankarstvo podrazumevaju se dva oblika rada:
5
između Internet bankarstva i on-line bankarstva. Osnovna razlika je u ugradnji specijalnih softverskih
programa, koji ograničavaju korisnika na obavljanje usluga isključivo sa računarom u koji je ugrađen
odgovarajući softver. Razlike su i u stepenu sigurnosti pri obavljanju transakcija, zatim u novcu
potrebnom za kupovinu i ugradnju softvera i vremenu potrebnom za obuku korisnika. Pomenuti
razlozi jasno ukazuju da je Internet bankarstvo praktičniji, ekonomičniji i bezbedniji način obavljanja
bankarskog poslovanja direktno iz kuće
3
.
Banke su shvatile da nije dovoljno da imaju samo Internet prezentacije koje dobro izgledaju.
Danas se postavljaju dodatni zahtevi da prezentacije moraju da pruže i nešto više, da budu
interaktivne, multimedijalne i da omogućavaju kompletno poslovanje direktno na Internetu. Zbog toga
su banke u svoje Internet poslovanje uvele niz inovacija (virtuelne poslovnice, specijalne finansijsko-
softverske programe koji brinu o budžetu klijenata, ulaganjima...). Ipak i pored pomenutih inovacija
ponuda bankarskih proizvoda i usluga je gotovo uniformna. Bankarsko poslovanje na Internetu je
brzo, efikasno i ekonomično. Otvaranje računa u Internet bankama je potpuno besplatno. Provizije za
plaćanje računa elektronskim putem su minimalne ili u većini Internet banaka potpuno besplatne.
Ostale provizije za Internet bankarske proizvode i usluge su identične ili manje od provizija u
takozvanom tradicionalnom (filijalnom) bankarstvu. Plaćanje računa preko Interneta elektronskim
novcem ili pametnim karticama (Smart Cards) je nova aktivnost koju Internet banke omogućavaju
svojim klijentima. Internet bankarstvo ima niz prednosti u odnosu na takozvano tradicionalno
(filijalno) poslovanje banaka. Prednosti se uglavnom ogledaju u vremenskoj i prostornoj
neograničenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj cijeni i širokom asortimanu bankarskih proizvoda
i usluga.
Osnovna prednost Internet banaka je njihovo neograničeno radno vreme (24 sata dnevno, 7
dana u nedelji, 365 dana godišnje). U tradicionalnom bankarstvu za obavljanje bankarskih usluga non-
stop bilo bi potrebno angažovati tri smene ljudi da svakodnevno radi 365 dana u godini i to u široko
razgranatoj bankarskoj mreži. Potreban broj ljudi za obavljanje non-stop poslovanja bio bi veoma
veliki, kao i troškovi ovakvog načina poslovanja. Većina ljudi bira banku zbog blizine. Danas ljudi
mogu imati banku unutar svog doma, bez obzira gde god da žive. Internet bankarstvo je moguće
obavljati sa bilo kog mesta na svetu. Potrebno je da korisnik ima otvoren račun u nekoj banci koja
pruža usluge Internet bankarstva, da na mestu iz kog obavlja poslovanje postoji računar sa pristupom
Internetu i da korisnik zna sve šifre koje su mu potrebne za ulazak u Internet banku i njegov račun.
U klasičnom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gdje postoji filijala banke u
kojima ima otvorene račune. U klasičnom bankarstvu potrebno je utrošiti vreme za dolazak i odlazak u
filijalu banke, zatim vreme za čekanje u filijalama, vrijeme za popunjavanje obrazaca, čekova i ostalih
dokumenata, kao i vreme za obavljanje samih transakcija. Internet bankarstvo je daleko brži način za
3
Uroš Tamara , Elektronsko poslovanje, Beograd, 2005., str. 79.
7
