Internet u obrazovanju
СЕМИНАРСКИ РАД : ИНТЕРНЕТ У ОБРАЗОВАЊУ
Садржај
2.2 Начини реализације учења на даљину
2.4.Карактеристике образовања на даљину 17
3. Виртуелна реалност у образовању
5.Карактеристке учења у виртуелној учионици
5.1.Предности карактеристика учења у виртуелној учионици.................19
5.2.Недостаци учења у виртуелној учионици.............................................20
7. Moodle- софтверски пакет у виртуелном окружењу
СЕМИНАРСКИ РАД : ИНТЕРНЕТ У ОБРАЗОВАЊУ
Увод
У веома кратком временском периоду Интернет је заузео једну од
најзначајних места у области чувања, претраживања и коришћења
различитих информација. Развој технике и технологије утицали су и на
промене у начину рада предшколских установа, у васпитно-образовним
садржајима и односу васпитача и детета. Све квалитетнија примена
компјутерске технологије у наставидоводи до развоја учења на даљину.
Врсте учења на даљину деле се на неколико група: дописни курсеви,
курсеви преко радио или ТВ програма, Телеконференције и
видеоконференције, коришћење рачунара, интернет и WWW.
Помоћу свог језика, симболима и визуелним знацима, управљањем,
рачунар представља спону између физичког искуства које дете стиче у
интеракцији са околином и симболичког значења као резултата прераде већ
стеченог искуства. Омогућује учење путем истраживања и откривања,
развија: систематичност, самосталност, креативност, прецизност, стрпљивост
и утиче на обогаћивање социјалне интеракције
Због многобројних предности коришћења рачунара, последњих
годинасве се већа пажња поклања едукацији будућих васпитача у правцу
увођења информационих технологија у образовни систем.
2

СЕМИНАРСКИ РАД : ИНТЕРНЕТ У ОБРАЗОВАЊУ
саветник, евалуатор.
Промена улоге наставника захтева од њега нова знања
и способности у области коришћења нових технологија, а све у циљу
подизања квалитета наставе
2. Учење на даљину
Приступ едукативним методама које се користе деценијама па и
вековима уназад развијају се недовољним темпом да би успешно пратиле
напредак технологије и потребе савремених генерација. Један од највећих
искорака у промени класичног образовног процеса је управо електронско
учење на даљину тј. коришћење Интернета за стицање знања, како основног
образовања код нових генерација навикнутих на интерактивност коју
пружају компјутери и мобилни смарт уређаји, тако и код оних који су
препознали предности оваквог система за даље усавршавање.
Учење на даљину је постало интегрални део образовних система
посебно у развијеним земљама. И у Србији се јавља потреба за таквим
обликом учења и питање је тренутка када ће оно да добије озбиљнију улогу.
Да би били спремни за овакав вид учења и да би могли оптимално да га
искористимо, морамо да се упознамо са њим и детаљно га проучимо.
Учење на даљину је процес стицања знања, представља начин рада који
не захтева присуство ученика и наставника у истој просторији. Ово
образовање остварује се кроз два основна приступа: предавање из удаљене
учионице и удаљено образовање. Термин „учење на даљину” се све чешће
замењује са термином „оnlinе учење , а заправо, реч је о посебном облику
електронског образовања.
Мандић, Д. (2003): Дидактичко-информатичке иновације у образовању. Београд: Медиаграф.
Благданић, С. (2007): Методичко – информатички аспекти примене Интернета у припреми и реализацији
наставе, Београд
4
СЕМИНАРСКИ РАД : ИНТЕРНЕТ У ОБРАЗОВАЊУ
Развој телекомуникационих технологија и рачунарских система, сталне
везе са интернетом, омогућило је квалитетнију примену компјутерске
технологије у настави. Постоје различити начини стицања знања:
1. Учење у истом времену и истом месту
2. Учење у истом времену на различитим местима
3. Учење у различитом времену и на истом месту
4. Учење у различитом времену и на различитом месту
Данас се најчешће користи први начин који подразумева да ученици
путују до школа, да наставу слушају у истим просторијама и у исто
време.Тежи се ка унапређењу наставне технологије и пројектовању
мултимедијалних учионица које би биле опремљене мултимедијалном
катедром, ормарићима за одлагање дидактичких материјала и трослојном
таблом са пројекционим платном.
2.1.Развој учења на даљину
Учење на даљину се у енглеској Википедији
спомиње као метод учења
који не захтева да студенти буду физички присутни на одређеном месту
током семестра. Како је комуникација између професора и студента кључни
је елемент успешности учења на даљину, и да би се остварила, потребни су
нам пошиљалац, прималац и порука.
Овакав начин учења отвара нове могућности за учење и усавршавање
студената без обзира на државу, професију, старосну структуру. На тај начин
могу да добију дипломе и сертификате из било ког онлине универзитета у
свету.
Учење на даљину настало је много пре него што бисмо најпре
https://en.wikipedia.org/wiki/Educational_technology
5

СЕМИНАРСКИ РАД : ИНТЕРНЕТ У ОБРАЗОВАЊУ
Слика1. Alexandrina Victoria ( 1819 - 1901 )
Прво удружење „учења код куће”, у Бостону за образовање жена свих
социјалних нивоа, основала је Ана Тикнор, 1873. године. Док је први
дописни курс почео 1883. године у Њујорку, кроз који су били заступљени
први обливи учења на даљину. Образовна институција је слала материјал
студенту, поштом, студент је сам учио и исто тако враћао решене текстове. А
завршни тест полагао се у испитном центру који одреди образовна
институција.
Овај облик учења био је актуелан све до појаве радија. Појавом Радија
појавила се нова могућност у већ постојећи систем. Садржаји су се слушали
преко радија, док су неке мање радио станице обезбеђивале и комуникацију
између студента и ментора.
Други пионир у институционализовању овог вида едукације био је
Универзитет у Јужној Африци, који је увео Correspondence Education курсеве
пре 1946. године. Највећи Distance Education универзитет у Великој
Британији, Open University, постоји од 1969. године.
https://en.wikipedia.org/wiki/Queen_Victoria
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti