VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA

BEOGRAD

Žarko Markov

24.04.2013.

INTERNETSKA TELEFONSKA TEHNIKA

(600 PITANJA I ODGOVORA)

Prvo izdanje 2009.

signala ka centrali. U suprotnom smeru centrala šalje korisniku pozivni signal (

ringing

) i

tonske signale (

tones

). Najsavremeniji, ISDN, telefonski aparati mogu imati kola koja sa

centralom održavaju digitalnu vezu i složenije signalizacije. Korisničkim uređajima se mogu
smatrati i sekretarske garniture, faksimil uređaji i pretplatničke (kućne) telefonske centrale.
Čvorovi mreže su telefonske centrale a kola za prenos signala mogu biti pretplatnička linija ili
složenija kola za povezivanje udaljenih telefonskih centrala. Namena ovih kola je da govorne
signale zadrže u obliku koji se što manje razlikuje od originalnog, bez obzira na sve pogubne
uticaje prenosa na daljinu. Kola ili uređaji za povezivanje telefonskih centrala redovno imaju
osobinu da, na polaznoj strani, uvišestručavaju telefonske signale dajući tzv. multipleksni
signal. Na prijemnoj strani vrši se tzv. demultipleksiranje signala tj. signal se mora svesti na
skup nezavisnih telefonskih signala. Jedan od najpoznatijih multipleksnih signala u klasičnim
mrežama je tzv. primarni multipleksni signal evropskog tipa, E1, protoka 2,048Mb/s, koji nosi
30 govornih kanala, jedan sinhronizacioni i jedan signalni kanal, od kojih svaki sa protokom
64kb/s.

1.5. Šta je telefonska centrala?

Telefonska  centrala  je  uređaj  čija  je  osnovna  funkcija  da,  privremeno  i  prema  zahtevu,
(pro)spaja  korisnike  telefonske  mreže.  U  ovom  procesu  se  u  mreži  koriste  numeracija  i
signalizacija. Numeracija je skup pravila koje korisnik upotrebljava da bi mreži dao podatke o
tome  sa  kojim  korisničkim  uređajem  želi  da  ostvari  vezu.  Signalizacija  predstavlja  skup
pravila  kako  se  ova  želja  prenosi  kroz  mrežu.  Osnovni  delovi  telefonske  centrale  su
komutaciono polje, upravljački organ, kola sučelja sa drugim centralama (prenosnici) i kola
sučelja sa korisničkim linijama (linijska kola).

1.6. Šta je digitalna telefonska centrala?

Precizna definicija digitalne centrale je da je to ona centrala u kojoj se komutira tj. prospaja
govorni  signal  u  digitalnom  tj.  cifarskom  obliku.  Šira  i  popularnija  definicija  je  da  je  to
centrala  kojom  upravlja  digitalni  računar.  U  struci  se  centrala  upravljana  računarom  naziva
programski  upravljanom  centralom  (

Stored Program Control

SPC

). Za razliku od početaka

digitalizacije, danas se obe definicije odnose na iste centrale.

1.7. Šta su to dodatne korisničke usluge?

Dodatne korisničke usluge (

supplementary services

) su usluge koje centrala (najčešće SPC)

pruža korisniku pored osnovne telefonske usluge u cilju delotvornijeg korišćenje telefonskih
resursa  i  povećanja  korisničkog  komfora.  Ove  usluge  su  definisane  u  ITU-T  preporukama
I.25x.y. Preporuke tj. mogućnosti se dele u sedam grupa:

- o identifikaciji, (ITU-T I.251.x),
- o prenosu veze i preusmeravanju poziva, (I.252.x),
- o uspostavi veza, (I.253.x),
- o vezama više učesnika, (I.254.x),
- o grupama, (I.255.x),
- o naplati, (I.256.x),
- o dodatnom prenosu informacija, (I.257.x).

Neke od najpoznatijih i najkorišćenijih mogućnosti su:

- identifikacija pozivajućeg (

Calling Line Identification Presentation

CLIP

, ITU-T I.251.3),

- identifikacija spojenog (

Connected Line Identification Presentation

COLP

, I.251.5), ),

- prolazno biranje (

Direct-Dialling-In

DDI

, I.251.1) iz prve grupe,

- preusmeravanje poziva u slučaju zauzetosti traženog (

Call Forwarding Busy

CFB

, I.252.2),

- preusmeravanje poziva, odsutan traženi (

Call Forwarding No Reply

CFNR

, I.252.3),

- bezuslovno preusmeravanje poziva (

Call Forwarding Unconditional

CFU

, I.252.4),

- prenos uspostavljene veze (

Call Transfer

, I.252.1), iz druge grupe,

- poziv na čekanju (

Call Waiting

, I.253.1), iz treće grupe,

- konferencijska veza (

Conference Calling

CONF

, I.254.1), iz četvrte grupe, itd.

Treba naglasiti da se ove usluge očekuju i od svih novih telefonskih tehnika.

1.8. Šta je telefonska signalizacija?

Telefonska signalizacija je, u osnovi, sredstvo za prenošenje signala vezanih za ostvarenje (i
raskidanje) veze između korisničkih uređaja i centrala (korisnička signalizacija,

user

signal(l)ing

) i između centrala (mrežna signalizacija,

network signaling

Savremene  mreže  koriste  signalizaciju  i  u  druge  svrhe  kao  što  su  korisničke  usluge,
nadgledanje mreže, preusmeravanje saobraćaja, itd.
Postoje brojna svojstva prema kojima signalizacija može biti:
- sa jednosmernim, naizmeničnim strujama,
- sa trajnim, impulsnim i signalima do potvrde,
- sa i bez potvrde,
- sa signalima čiji se prijem i predaja poklapaju (

overlap

) ili grupisanim signalima (

en bloc

- sa signalima u govornom opsegu ili van njega,
- sa signalima koji se pridružuju govornom kanalu (

Channel Associated Signaling

CAS

) ili

signalima po posebnom kanalu (

Common Channel Signaling

CCS

- na načelu korak po korak (

link by link

) ili od početka do kraja (

end to end

E2E

- predviđena za nacionalnu ili međunarodnu mrežu, itd.

1.9. Šta je korisnička signalizacija?

Korisnička signalizacija je dvosmerni način komunikacije između korisnika tj. korisničkog
uređaja i centrale. Često se kod savremenih tehnika kaže da je ovo komunikacija preko UNI
(

User Network Interface

) sučelja. Korisnička signalizacija se sastoji od signala korisnik –

centrala (otvaranje i zatvaranje pretplatničkog kola,

petlje

, i slanja biračkih impulsa, tonskih

ili  dekadnih)  i  signala  centrala  –  korisnik  (tonski  signali  i  pozivni  signal).  Kod  ISDN
korisnika  signalizacija  je  u  oba  smera  složenija  i  obavlja  se  porukama  u  digitalnom  obliku.
Opšte  svojstvo  korisničkih  signalizacija  je  da  tačke  koje  komuniciraju  nisu  ravnopravne  tj.
postoje signali koji se šalju samo u jednom smeru. Korisnička signalizacija se u savremenim
tehnikama naziva i pristupnom (

access

) signalizacijom.

1.10. Šta je mrežna signalizacija?

Mrežna signalizacija je način komuniciranja između mrežnih čvorova tj. centrala. Tačke koje
razmenjuju signalizaciju su ravnopravne tj. obe tačke mogu slati i primati iste signale. Prve
tehnike signalizacije su bile spore i sa veoma skromnim skupom signala. Ova dva svojstva su
povezana: signalizacija se mora obaviti u kratkom intervalu vremena pre razgovora i korisnik
ne sme dugo čekati na razmenu signala tj. kod sporih signalizacija broj signala mora biti mali.
To su bili signali zauzimanja (

seizure

), potvrde (

acknowledgment

), biranja (

dialing

raskidanja od strane pozivajućeg (prekid veze,

clear forward

), raskidanja od strane pozvanog

(polaganje,

clear back

), zagušenja (

congestion

) i neispravnosti (

blocked

). Trajanje ovih

signala se moglo meriti stotinama milisekundi. Osnovni razlog sporosti ovih signalizacija su
pretvarači signala iz njihovog izvornog oblika u upravljačkom organu u signal pogodan za
prenos do druge centrale. To su često bili modulatori i demodulatori, predajnici i prijemnici
signala određenih učestanosti. Razvojem tehnike, razvijene su brže signalizacije pa je tako i
skup signala postao veći. Ključni činilac povećanja brzine signalizacije je mogućnost slanja

je jedinstven za sve vrste korisnika. Četvrti sloj je poseban za svaku korisničku grupu tako da
postoji telefonski deo (

Telephone User Part

TUP

), ISDN korisnički deo (

ISDN User Part

ISUP

), korisnički deo za podatke (

Data User Part

DUP

), deo za nadgledanje i održavanje

(

Operation and Maintenance Application Part

OMAP

), deo za upravljanje signalnom vezom

i za prenos podataka (

Signaling Connection Control Part

SCCP

), itd.

1.14. Kako komuniciraju funkcionalni slojevi između sebe?

Komunikacija  između  slojeva  je  rešena  na  jedinstven  način,  saglasno  OSI  modelu  (ITU-T
Preporuka X.210), kao za sve slojevite strukture pa i za CCS7 i ISDN.
Slojevi  komuniciraju  preko  tzv.  primitiva  (

primitives

). Primitive su apstraktna predstava

informacija koje se stvaraju između slojeva. U slojevitoj strukturi se viši (pod)sloj smatra
korisnikom usluge nižeg (pod)sloja koji je davalac usluge. Primitive se u svakoj konkretnoj
realizaciji mogu razlikovati ali se uvek načelno mogu predstaviti u sledećem obliku:

IN - GENERIČKO IME – VRSTA - PARAMETRI

gde su:
IN interfejs na kome se stvaraju primitive (na primer MTP),
GENERIČKO IME određuje aktivnost koju treba sprovesti (na primer

ESTABLISH

uspostaviti),
VRSTA određuje jednu od četiri vrste (

request

zahtev,

indication

nagoveštaj,

response

odgovor,

confirm

potvrda).

PARAMETRI mogu ali ne moraju postojati i nešto govore o komunikaciji (na primer

kod

greške

ako je komunikacija neuspešna). Primer primitive između CCS7 slojeva (trećeg i

četvrtog) je

MTP – TRANSFER – request

1.15. Koje su dve osnovne svrhe korišćenja CCS7?

Prva  je  uspostava  signalne  veze  da  bi  se  preko  nje  uspostavila  neka  druga  veza  (na  primer
telefonska  ili  ISDN  veza).  Druga  je  prenos  informacija  bez  uspostave  neke  druge  veze
(SCCP).  U  ovom  drugom  slučaju  prenos  informacija  se  može  vršiti  ostvarenom  signalnom
vezom  (

connection oriented transfer

) ili jednokratnim prenosom (

connectionless transfer

Oba načina se koriste u telefonskoj mreži mobilnih korisnika.

1.16. Šta je to inteligentna mreža?

Inteligentnom mrežom (

Intelligent Network

) se nazivaju delovi telekomunikacione mreže

u kojima su koncentrisani podaci  i  mogućnosti  za pružanje korisničkih usluga koje ne može
da  obezbedi  svaki  mrežni  čvor  tj.  centrala.  Primer  ovakve  usluge  je  prenosivost  pozivnog
broja  (mogućnost  da  korisnik  zadrži  svoj  pozivni  broj  ako  promeni  vrstu  usluge,  mrežu  ili
lokaciju). Jasno je da svaka centrala ne može imati podatke o ovim promenama već se veza sa
korisnikom  koji  je  preneo  broj  ostvaruje  uz  pomoć  inteligentnih  delova  mreže  tj.  baza
podataka  i  mogućnosti  za  njihovo  korišćenje.  Prva  rešenja  sa  inteligencijom  mreže  su  bila
decentralizovana  po  centralama.  Proces  uvođenja  inteligentne  mreže  je  išao  putem
centralizacije  tako  da  je  ova  mreža  sada  skoro  potpuno  centralizovana,  nezavisna  od
proizvođača  (

vendor independent

) i od vrste usluge (

service independent

). Ovaj posledni

stepen IN se naziva naprednom inteligentnom mrežom (

Advanced IN

AIN

1.17. Koji su osnovni delovi inteligentne mreže?

Komutaciona tačka (

Service Switching Point

SSP

) preko koje korisnik može pristupiti čvoru