Univerzitet u Beogradu
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
INTERPERSONALNI ODNOSI U SPORTU
Studenti: Nemanja Stojanović 3-st/2009 Profesor: Ana Vesković
Dušan Ilić 21-st/2009
UVOD
Uvodna pitanja
Razmatranju i proučavanju sporta i učesnika u sportskoj aktivnosti može se pristupiti na
različite načine i na različitim nivoima. Jedan od mogućih pristupa jeste usmerenost na
povezanost, odnosno na odnose između aktera i njihovih različitih nivoa funkcionisanja.
Proučavanju odnosa se može pristupiti iz različitih uglova: postavljanjem pitanja
motivisanih ličnom i profesionalnom radoznalošću, potrebama prakse i iskustvom u radu i
osluškivanjem potreba aktera sporta, analizom različitih tipova odnosa između različitih aktera,
pregledom i razmatranjem problema i sadržajem dostupne literature, pregledom zaključaka
istraživanja, analizom značaja i uticaja odnosa na učesnike u sportu.
Početna razmišljanja o odnosima u sportskoj aktivnosti otvaraju sledeća ključna pitanja:
na koji način se može razmišljati o jednoj složenoj pojavi na smislen i koristan način? Kako
proučavati odnose u kontekstu sporta? Preko kojih koncepata se najbolje mogu opisati i
razumeti? Zašto je važno proučavanje odnosa u sportu?
Teško je dati jednostavan odgovor na bilo koje od ovih pitanja. Svako pitanje je korisno
oruđe za razmišljanje zato što otvara različite nivoe sagledavanja i razumevanja problema.
Obzirom da su interpersonalni odnosi u sportu složeni i mnogostruko uslovljeni,
nemoguće je u jednom radu obuhvatiti sve bitne aspekte, antecedente i konsekvente odnosa
između svih učesnika u sportskoj aktivnosti. Ciljevi ovog rada su skromniji – usmereni su na
otvaranje pitanja i na prikaz najčešćih načina i nivoa razumevanja i proučavanja, na prikaz
napretka do kog je došlo poslednjih nekoliko godina.
Pokušaj odgovaranja na pitanja organizovan je na nekoliko nivoa: (a) prvi uvodni nivo
– posvećen je određivanju značenja sintagme interpersonalnih odnosa u domenu sporta i
određivanju konteksta sportske aktivnosti; (b) drugi nivo predstavlja prikaz karakterističnih
načina proučavanja interpersonalnih odnosa sportista i za sport značajnih osoba: odnosa trenera
i sportista, vršnjačkih odnosa, odnosa između sportista i njihovih roditelja i između trenera i
roditelja. Obrazloženje potrebe i značaja razmatranja njihovih odnosa sadržano je u činjenici
da su treneri, roditelji i vršnjaci značajne osobe za sportsku aktivnost. Posledično, njihovi
međusobni odnosi su značajni za sve aktere u sportu, a u prvom redu za sportiste; (c) sledeći
nivo se odnosi na prikaz novih i savremenih podsticaja i pravaca proučavanja odnosa u sportu
do kog je došlo u nekoliko poslednjih godina; (d) završni nivo usmeren je na ukazivanje na
Značaj i vrednost prikazane definicije je u pokušaju obuhvatnijeg pristupa odnosu
trenera i sportiste preko isticanja visokog stepena međuzavisnosti na kognitivnom, osećajnom
nivou i na nivou ponašanja i uključivanja ishoda odnosa (preko dimenzija uspešnosti i
efikasnosti). Opštije rečeno, u Džovetinom određenju sabrani su prošireni uobičajeni pristupi u
kojima su odnose sportiste i trenera proučavali preko komunikacije, konflikta i vođstva.
Navedena definicija interpersonalnih odnosa u sportu nije dovoljno obuhvatna iz
nekoliko razloga. Prvi, odnosi između sportiste i trenera su samo jedan od niza mogućih,
značajnih odnosa u sportskoj aktivnosti. Drugi, definicija ne obuhvata sva navedena opšta
značenja sintagme interpersonalnih odnosa prema Trebješaninu i Iglišu.
Domen sporta:
Prvo, u našoj sredini nema podataka o uključivanju i angažovanju
stanovništva u sportskoj aktivnosti. Iskustveno posmatrano, u sport se uključuje veliki deo
populacije na različite načine, najvećim procentom deca i mladi: deci predškolskog mlađeg
školskog uzrasta i adolescentima, neretko, sport postaje
"najvažnija sporedna stvar na svetu".
Stariji adolescenti, osobe u ranim zrelim godinama već postižu (da ne kažem dobijaju kako se
obično govori) statuse profesionalnih sportista. Sa druge strane, treneri, selektori, doktori,
nutricionisti – uključeni sa aspekta svojih profesionalnih uloga. Znatan deo populacije pripada
kategoriji "bivših" sportista, ili pak manje ili više aktivnim posmatračima sportskih događanja.
Različitost razloga njihovog angažovanja (dobrovoljno – hobi v.s. profesionalno) uvodi pitanja
motivacije, očekivanja i prioritete potreba koje svi učesnici nastoje da ostvare kroz međusobne
odnose: lične (empatija, pripadanje, postizanje zadovoljstva…) i/ili profesionalne (postići
uspeh, steci priznanje, zaraditi novac…).
Domen sporta se može posmatrati kao složena i diferencirana celina sastavljena iz
delova (sportska politika, zakoni, propisi i pravila, Ministarstvo sporta, klubovi, sportske
aktivnosti) koji su u međusobnoj interakciji. Između sporta sa jedne strane i šireg društvenog,
ekonomskog i političkog sistema, naravno i u okviru sportskog sistema, neprekidno je aktivna
razgranata mreža međusobnih razmena i uticaja
.
Ona se ogleda kroz: postavljanje zahteva
trenažnog i takmičarskog procesa, sportsku kategorizaciju, postavljanje merila uspeha,
uključivanje velikog broja ljudi u različite vidove sportskih i rekreativnih aktivnosti, javnu
izloženost aktivnosti posmatranju i proceni, visoko vrednovanje sporta, izraženu komponentu
prestiža. Znači, između različitih učesnika u sportskoj aktivnosti i šire socijalne sredine
neprekidno se odvijaju kružni procesi razmene. Sportski sistem je celina, koja je suštinski
drugačija od zbira svojih delova. Drugačije karakteristike i nov kvalitet sistem stiče
interakcijom između učesnika tj. njenim manifestnim oblikom - komunikacijom. Sportski
sistem funkcioniše preko komunikacija (Vesković, 2007).
Sport je "živi" sistem – promene u jednom delu vode promeni u celom sistemu. Efekti
promena i uticaji na aktere u sportu mogu se jasno uočiti kroz međuzavisnost i dalekosežnost
uticaja između različitih nivoa funkcionisanja. Prethodno navedeno ilustruju brojni primeri iz
prakse. Navešćemo jedan: eskalacijom konflikta (konflikt kao interpersonalni fenomen)
između dva igrača, obično poraste tenzija u odnosima između svih igrača u timu.
Intervencijama koje su usmerene na razrešenje konflikta između dva igrača, smanjiće se tenzija
u odnosima u celom timu.
U zaključku prvog nivoa diskusije, može se uočiti sledeće: interpersonalni odnosi u
sportu su brojni, složeni i višestruko uslovljeni te je teško izneti jednu preciznu i obuhvatnu
definiciju. Sledi da je odnose moguće proučavati na različite načine i na različitim nivoima.
Dalje, posmatranjem razvojnog toka i ishoda odnosa (kako nastaju, kako se razvijaju, prestaju)
ne treba izgubiti iz vida psihosocijalne karakteristike osoba koje se na različite načine angažuju
u sportu, složenu razmenu i uticaje između različitih nivoa sporta kao i između sporta i šireg
konteksta.
* * *
NAJZNAČAJNIJI INTERPERSONALNI ODNOSI U SPORTU
- prikaz različitih načina proučavanja-
Konceptualna osnova iz koje se elaboriraju ideje i praksa u domenu psihologije sporta i
vežbanja, neprestano se širi. Tokom rane faze razvoja ove oblasti, pažnja je bila usmerena na
poboljšanje sportskog izvođenja, dok su se proučavanja uglavnom, bavila potencijalima i
mogućim teškoćama učesnika u sportskoj aktivnosti. Postepeno je prepoznata potreba da je za
potpunije razumevanje, neophodno uključiti kontekst njihovih uzajamnih odnosa.
Istraživanja odnosa između sportista i značajnih osoba (Cheng, at all, 2004) bila su
usmerena uglavnom na odnos trener – sportista (54%), u znatno manjem procentu na odnos
roditelj – dete (18%), a u veoma malom procentu (8%) na odnos trener – roditelj.
Istraživanjima je istaknut značaj intrerpersonalnih procesa između trenera i sportiste i
prepoznat je uticaj odnosa na njihovo iskustvo i na izvođenje. Dalje, bolje razumevanje dijade
sportista – trener, ukazalo je na potrebu proučavanja odnosa sa širim interpersonalnim
kontekstom - sa drugim značajnim osobama - roditeljima i vršnjacima koji su ključni za tok i
razvoj sportske karijere (Poczwardowski at all, 2006).
