Bliskost, proksemički ili prostorni kod........................................................................28
Izgled............................................................................................................................29
Kinetičan ili mimičan kod............................................................................................ 30
Savremeno poslovno komuniciranje............................................................................31
Komunikacija u poslovnoj sredini kod nas..................................................................32
Zaključak......................................................................................................................33
LITERATURA.............................................................................................................34
UVOD
Komuniciranje se često definiše kao razmena informacija, simbolički,
organizovanih kao poruke, izmedju dva (od kojih jedan može biti zamišljen fiktivan),
ili više, i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u
odredjenom socijalno-političkom ambijentu i sa odredjenim efiktima.
Harold Lasvel komunikaciju vidi ako proces permanentne razmene informacija,
odnosno: smisao komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su finkcije
upozorenje, savet, informacija, ubedjivanje, izražavanje mišljenja i uživanje.
Komunikacija se može definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome
razlikuju se:
-
Forma, a to je načina na koji se nešto saopštava
-
medijum, odnosno sredstvo komunikacije koja kmbinuje različite forme.
-
Mediji tu se misli na tehnološka sredstva masovne komunikacije kao što su
štampa, radio, televizija, internet.
Društvene nauke komunikaciji prilatze iz specifičnog ugla. Pod komuniciranjem se
podrazumeva sveukupnost odnosa izmedju pripadnika društva, a ta veza ispoljava se u
tri ravni: kao psihosocijalne, materijalne, i masovne komunikacije.
2
Efektu pslovnog komuniciranja se ogledaju u efektima samog posla a mogu se
izraziti preko ostvarene dobiti, postignutorg poslovnog ugleda, osvojenih novih tržišta
idr.
Modeli govornog komuniciranja
Prema Berlovom modelu u uspešnoj komunikaciji sposobnost izvora i primaoca
moraju se u znatnoj meri podudarati jer će u suprotnom komunikacija, a samim tim i
njen cilj biti promašeni, odnosno nedostignuti.
Bret Bredli kod govornog tipa komunikacije prepoznaje šest karakteristika,
dinamičnost, trajnost, složenost, nepovratnost, nesledstvenost i neponovljivost.
-
Dinamičnost komunikacije se sastoji iz većeg broja akcija koje izazivaju
različite efekte, a koji zauzvrat daju različite rezultate.
-
Komunikacija je trajna. Razemevanje sveta počinje rodjenjem i traje do smrti.
Za to vreme se komunicira sa drugima i zato ovaj proces nema ni početka ni kraja, jer
traje i posle direktne komunikacije.
-
Komunikacija je složena jer se ne sastoji samo iz stimulans-odgovor. Iako je
početni napor u procesu komunikacije lak, postizanje komunikacije je teško. Dokaz za
to je problem prenošenja ideja.
4
-
Nepovratnost se iskazju prosto time što se komunikacija ne može vratiti nazad
kad se jednom pošalje poruka i kad se primi, efekat koji je ostvarila postaje faktor za
dalje poruke.
-
Komunikacija je nesledstvena jer njeni elementi nisu nužno ni u kakvom sledu
ili poretku. Mogu se pojaviti u bilo kom sledu ili nasumično. Pozicije na shemi se
stalno menjaju.
-
Neponovljivost komunikacije ogleda se u tome što su učesnici promenljivi i
proces se ne može ponavljati, jer menjaju značenje svim kasnijim aktima
komunikacije.
Interpersonalno komuniciranje
Komuniciranje u poslovnoj sredini se, logično ostvaruje preko interpersonalnog
komuniciranja koje je najrasporstranjeniji i elementarni oblik društvenog
komuniciranja. Njegovo osnovno svojstvo je recipročnost razmene poruka izmedju
dve ili više osoba, neposrednim ili posrednim putem. Elementarnost i
rasprostranjenost interpersonalnog komuniciranja proističu iz samog karaktera
čoveka, shvaćenog kao socijanog bića. Jer se ne komunicira zbog samog
komuniciranja već da bi se postigao odredjeni cilj.
Postavlja se i pitanje šta to pokreće ljude na komunikaciju, a Šušnjić navodi da st
to sledeće tri pretpostavke: ontološka, gloseološka i aksiološka.
-
Ontološka polazi od toga da je čovek nesavršen, i da mu je potreban drugi da
bi ga upotpunio.
5
kojoj je drugi zagonetka i tajna za mene, u toj meri sam ja tajna za sebe. Drugi nije tu
da me samo ograničava, on je tu i da me proširi za sebe: za svoje iskustvo, znanje i
umeće (Šušnjić 1994, 62).
Gnoseološka pretpostavka ističe čovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek
nepotpuna. I na kraju dolazi aksiološka pretpostavka, koja polazi od toga da je u srži
interpersonalnog komuniciranja želja da se kroz razgovor stvori nova vrednost, jer se
samo putem razgovora može doći do istine – jedne od vrednosti.
OBLICI INTERPERSONALNOG KOMUNICIRANJA
Interpersonalna komunikacija može se razvrstati prema situaciji u kojoj se ona odvija.
Postoje pet oblika prepoznavnja interpersonalne komunikacije, a to su:
1.
formalna i neformalna;
2.
javna ili privatna;
3.
distancirana ili intimna;
4.
ritualna ili otvorena; i
5.
funkcionalna ili skspersivna.
1. Formalna ili neformalna
interpersonalna komunikacija je razlika između
proračunatog ili promišljenog, na jednoj strani, i spontanog korišćenja
komunikacijskih veština na drugoj strani.
7
