`УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОС. МИТРОВИЦА
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋ
Интерпретација лирске народне
поезије
Семинарски рад
Ментор:
Студент:
Проф. др Бранко Ристић
Јелена Живковић РМ-16/12
Лепосавић, 2016.
САДРЖАЈ
УВОД ........................................................................................................................................... 1
ЛИРСКА ПОЕЗИЈА ................................................................................................................. 2
СТРУКТУРА ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ........................................................................................... 3
ЛИРСКА НАРОДНА ПЕСМА ............................................................................................... 4
ПОДЕЛА НАРОДНИХ ЛИРСКИХ ПЕСАМА ................................................................... 5
Митолошке песме ....................................................................................................... 5
Љубавне песме ............................................................................................................ 5
Обичајне песме ........................................................................................................... 5
Посленичке песме ...................................................................................................... 6
Обредне песме ............................................................................................................ 10
Породичне песме ....................................................................................................... 11
Религијозно верске песме ........................................................................................ 11
Шаљиве песме ........................................................................................................... 11
Родољубије песме ..................................................................................................... 15
ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................... 16
ЛИТЕРАТУРА ....................................................................................................................... 17
1. ЛИРСКА ПОЕЗИЈА
У средишту лирског интересовања јесте човеков интимни свет, који је богат, разноврстан
и противречан. Али лирика не запоставља ни спољашњи свет било као аутономни
тематски круг, било као рефлекс личног и интимног, она има за предмет универзална и
свевремена питања, хтења, расположења и осећања. Пева о љубави, смрти, пролазности,
завичају, правди, истини, лепоти, стварању. Услед тематског богатства, али и услед врло
дугог историјског развоја, лирика се развила у велики број врста и облика. Лирска песма
има специфичну структуру и композицију. Иако је осећајност својство књижевности
уопште, дакле свих родова и врста, у лирској песми то је битно својство — она изражава
само осећање. Осећајност је у суштини лирске песме, у садејству свих њених структурних
елемената, у језику и ритму. Лирски субјект је окренут себи, своме свету, мислима и
расположењима, интимном. Лирика је окренута и свету али је тај свет виђен и доживљен
субјективно. Лирска песма, као и поезија и књижевност уопште, не делује на читаоца само
казивањем и описивањем већ и сугестијом. Снага лирике је у њеној моћи да плени пажњу,
активира мисао, узбуђује. Осећања и расположења исказују се у лирској песми
непосредно: нема догађаја или ликова као посредника. Осећања и расположења исказује
лирски субјект који је у самој песми — он је тај који казује, доживљава, мисли, радује се,
пати, стрепи. Исказује се у првом лицу ( М.Војислав, 1922: 52). Песник и лирски субјект
не могу се поистовећивати: поезија није песникова биографија (мада доста говори о
песнику), него је кристализација песниковог субјективног духовног искуства, његове
самоспознаје и његове свести о истинама света и живота.
Сажетост , мисаона збијеност и кратка форма особеност је лирског певања. Песма је пуна
смисла, искуства и сазнања, сажима у себи прошлост, садашњост и будућност. На дну
најкраће лирске песме налази се читава филозофија живота, записао је Иполит Тен. Узоре
сажетости дала је јапанска хаику поезија. Кратка форма и језгровито казивање захтевају
посебан однос према језику: лирска песма не трпи сувишне речи, разметање речима. Језик
лирике је одабран, свака реч има своје јасно место у исказу, речи носе пренесено значење,
исказ је сликовит и симболичан. Зато лирска песма није отворена за директну и брзу
комуникацију, она тражи пажљиво читање, пажљиво и стрпљиво улажење у тајне језика и
смисао изреченог. Лирска песма има богату ритмичку организацију која је резултат
богатства и разноврсности осећања и расположења која су предмет лирског певања. У
лирској песми остварује се апсолутни склад осећања, мисли, звука, значења и ритма.
Лирску песму карактерише пре свега посебна звуковна организација. Значење речи
директно је условљено ритмичком организацијом, исказаним осећањима и функцијом коју
имају у целини песме. У лирској песми речи имају нарочити распоред, и баш тим
распоредом добијају смисао и естетску функцију. Осећања и расположења која се исказују
лирском песмом, животна питања које лирика покреће, однос према свету и животу —
општељудски су и свевремени. Зато је лирика увек актуелна, свежа и млада, блиска
људима свих времена и свих поднебља. Лирска поезија, као и књижевност уопште, имала
је у току свога развоја плиме и осеке. Стално се богатила и усавршавала, добијала је нову
тематику која је иницирала нове лирске врсте и нове лирске облике. У историјском
развоју лирске поезије уочена су три периода када је она доживљавала експанзију и дала
врхунска песничка остварења: античко доба, романтизам и епоха модерне. Свака
књижевна епоха ствара и негује неку врсту или облик. Неке врсте се гасе, настају нове.
Модерна лирика прави нови искорак у садржини и форми. У старовековној књижевности
настале су оде, химне, дитирамби, елегије. Средњи век ствара похвалну, религиозну
лирику и специфичну трубадурску поезију. Ренесанса ће увести сонет, канцону, мадригал.
Романтизам ће неговати љубавну и родољубиву лирику. Реализам негује дескриптивну и
мисаону песму. Модерна ће донети нове врсте и ускрсути старе уневши у њих дух и дах
модерног времена 20. века.
2. СТРУКТУРА ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
Лирска песма се
одликује специфичном садржином, структуром и композицијом. Њена
садржина је чисто осећање, носилац тог осећања је лирски субјект, он се исказује у првом
лицу. У лирској песми нема радње, нема ликова који би били носиоци радње у развоју,
или посредници између света песме и читаоца: казивање у лирској песми је непосредно,
субјективно, емотивно обојено. Спољашњу композицију лирске песме чине строфа, стих,
полустих, акценатска целина. Сваки од ових елемената има одређене карактеристике и
специфична својства. Од разноврсности и броја тих својстава, зависи ритам, звучање и
значење песме. Сва ова својства проучава версификација.
Унутрашњу композицију лирске песме карактерише трочлана мотивска структура:
I мотив
— увод, тема песме, обраћање;
II мотив
— развијање теме новим детаљима;
III мотив
— емотивни и мисаони закључак, поента, порука.
Елементи у другом мотиву песме могу имати различит положај:
•
напоредни распоред
: низање детаља и елементарних слика, који стоје напоредо један
према другоме;
•
градацијски распоред
иде у два смера:
- узлазни смер: низање појединости од слабијег ка јачем, од апстрактног ка конкретном, од
мањег ка већем;
- силазни смер: низање појединости од јачег ка слабијем, од конкретног ка апстрактном,
од већег ка мањем;
•
контрастни распоред
који има неколико положаја:
- један детаљ искључује други (искључни положај);
- једна слика произилази из друге (закључни положај);
- једна слика контрастира другој (супротни положај).
