Инвентар и Инвентарисање
Увод
Инвентар је детаљан попис средстава и извора средстава. Настаје као резултат
пописивања свих средстава и извора средстава у одређеном тренутку. Почетни биланс се
саставља на основу почетног инвентара.
Инвентар приказује средства и изворе средстава појединачно по количини и
вредносно.
Биланс приказује средства и изворе средстава само вредносно и то збирно.
Предузећа су дужна да пописивање врше најмање једном годишње, на крају године
приликом састављања биланса стања и биланс успеха.
На;ела уредног инвентарисања:
1. Појединачно обухватање и процењивање
– сваки имовински предмет се уноси
појединачно и процењивање се врши појединачно. Одустаје се под условом великог
броја истих ствари. Ово правило је важно због контроле.
2. Потпуност
– мора се пописати целокупна имовина. Она која се налази у фирми као
и она која се налази код других. Туђа имовина се такође пописује када се налази код
нас и то на посебној пописној листи.
3. Начело економске својине
– предмет пописа није само имовина која се налази у
предузећу већ и она на коју имамо економско право (ауто на кредит). Економска
својина постоји када се уживају све користи и сносе сви ризици и трошкови који су
везани за њену употребу а она није у власништву предузећа (док се не отплати
последња рата).
4. Начело адекватног обележавања
– ако се имовина заведе под другим називом
ствара се мањак или вишак, тако да је исти назив неопходан ако и у књиговоству.
5. Начело омогућавања накнадне провере
– увек се чувају радне листе и прилазу уз
пописну листу и обезбеђује се провера.
Инвентар – појам и циљ инвентарисања
Попис или инвентарисање је утврђивање стварног стања средстава и извора
средстава, као и упоређивање са књиговодственим стањем. Циљ инвентарисања је да се
утврди стварно стање средстава и извора средстава у одређеном тренутку и да се тако
утврђено стање упореди са књиговодственим стање, да би се проверили тачност
књиговодствене документације и правилност руковања материјланим вредностима.
Разлике између стварног и књиговодственог стања могу настати из више разлога, као нпр:
грешке у књиговодству
грешке при манипулацији средствима
постепено губљење на тежини - кало
постепено губљење кватитета - квар
материјалне штете
виша сила
несавесно руковање
криминал....
Значи, инвентарисање има контролну улогу у очувању и заштити имовине којом
предузеће располаже. Неслагање стварног и књиговодственог стања исказује се као мањак
или вишак.
Циљ инвентарисања је:
у двојном књиговодству да се сведе књиговодствено стање засновано на
документованим променама на стварно стање засновано на стварним променама,
у простом књиговодству да се прикаже укупна имовина, обавезе и резултат,
да се на основу два узастопна инвентара утврди резултат предузећа настао у периоду
између два инвентара.
Инвентарисање је обавезно за сва предузећа. Законом о рачуноводству је
предвиђено да сва предузећа најмање једном годишње врше инвентарисање. То
инвентарисање се врши најчешће на крају пословне године, 31. децембра, и предствља
редовно инвентарисање.
Пописна листа
Уколико се по утврђеном попису констатују неслагања у смислу вишка или мањка,
пописне комисије су дужне да анализирају узроке тог неслагања и да саставе извештај о
попису.
По обављеном редовном - потпуном попису - саставља се елаборат о инвентарисању. Он
садржи:
одлуку органа управљања о попису и формирању пописних комисија и решења за
комисије
пописне листе свих средстава и извора средстава
извештаје пописних комисија о току пописа и о обављеном попису
рекапитулацију утврђених вишкова и мањкова
одлуку органа управљања о књижењу тих вишкова и мањкова
У наставку је дат почетни инвентар једног предузећа.
