Rezime
Cilj svakog preduzeća je da održi likvidnost i da napreduje, tj. da se razvija. To
razvijanje je moguće putem investiranja. Investranje može biti u proizvodnji, u vidu nove
tehnologije, novog proizvoda itd. A pored takvog vida investiranja postoji i investiranje
preduzeća u vrednosne papire finansijskog tržišta čime ostvaruje zaradu. Investicije imaju
svoj mikro i makro aspekt.
Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i
rangiranja projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno
isključive investicione projekte. U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa
procenjivanju i merenju finansijskih koristi ili efekta investicionih projekata : tradicionalni
ili računovodstveni pristup i savremeni ili finansijski pristup.
Investiciona odluka će biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu 4.
metode odredjivanja potrebnog kapitala: metode procene stope povraćaja ; metode perioda
povraćaja ; metoda interne stope povraćaja i metoda neto sadašnje vrednosti.
Metoda procene stope povraćaja predstavlja odnos prosečnog godišnjeg profita
posle oporezivanja i investicije u projekat.
Metode perioda povraćaja uzimaju u obzir veličinu i razgraničenja vremenskih
tokova novca u svakom periodu veka projekta. Metoda diskontovanih tokova su interna
stopa povraćaja i metoda sadašnje vrednosti.
Metodom sadašnje vrednosti svi povraćaji novca se diskontuju na sadašnju vrednost,
koristeći traženu stopu povraćaja.
Indeks profitabilnosti projekta ili odnos korisnosti i troškovi, odnos je sadašnje
vrednosti i budućih priliva novca i početnih troškova.
U periodima inflacije preduzeća manje investiraju jer je smanjena stopa povraćaja a
samim tim i smanjena motivisanost preduzeća.
Pri donošenju investicionih odluka svakako je prisutan rizik jer se može reći da je
skoro nemoguće postojanje jedne precizne tabele, kalkulacija koja bi okupila i obuhvatila
sve nepreračunljive i nedokučive uticaje i veličine koje mogu da utiču na ishod nekog
projekta. Z
Zbog toga razrada unapredjivanja i predvidjanja treba da budu prevashodan prioritet
u procesu dolaženja do optimalne odluke.
1. Investiranje i investicija
Osnovni cilj svakog preduzeća sastoji se u očuvanju egzistencije i obezbedjenju
permanentnog željenog razvoja.
Preduzeće nastoji da obezbedi sebi sadašnji i budući opstanak, da obezbedi
kontinuitet sadašnjeg i budućeg efikasnog funkcionisanja. Obično se ovaj sintetizovan
osnovni cilj preduzeća dalje precizira kroz dva dopunska cilja:
obezbedjenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. obezbedjenje egzistencije poslovnog
sistema;
obezbedjenje kontinuelnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. obezbedjenje
kontinuelnog željenog razvoja poslovnog sistema.
1
Svoj cilj preduzeće pokušava da realizuje u sadašnjim uslovima i sadašnjem
vremenu, a imajući u vidu bližu i dalju budućnost. Pored obezbedjenja uslova za svoj
trenutni opstanak , preduzeće se nalazi u situaciji da se razvija i taj razvoj je orijentisan
dugoročno, definisan kvalitativno. Preduzeće definiše svoju dugoročnu razvojnu politiku
koja sadrži njegove osnovne ciljeve i načine realizacije istih. Ciljevi investiranja i
investiciona politika, kao direktna posledica ciljeva preduzeća, zadržani su u dugoročnoj
razvojnoj politici preduzeća. Sa druge strane, samo konkretnim investicionim akcijama u
okviru definisane investicione politike, može se zasnivati ostvarenje i razvoj politike
preduzeća.
Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih
akcija, meru dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se odredjuje koju
od raspoloživih investicionih akcija treba realizovati.
Poput drugih ekonomskih fenomena investicije imaju svoj mikro i makro aspekt. Na
makro nivou to su različite varijante kapitalnog koeficijenta kao odnosa izmedju investicija
i proizvodnje, u finansijskoj literaturi i praksi to su najčešće prosečni i marginalni kapitalni
koeficijent. Prosečni kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica kapitala ( osnovnih i
obrtnih sredstava ), odnosno ukupnih investicija je angažovano u stvaranju jedinica
proizvodnje, dok marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmedju prirasta
investicija i prirasta proizvodnje. Investicioni menadžment na mikro nivou, odnosno na
nivou preduzeća ima za cilj da ograničeni kapital za investiranje alocira na optimalne svrhe,
programe kako bi se maksimiziralo ostvarenje njegovih ekonomskih ciljeva.
U uslovima razvijenog finansijskog tržišta i pristupa preduzeća tom tržištu
investiranje se mora shvatiti u širem smislu. Pored investiranja u projekte, poslovne
poduhvate u preduzeću, bilo u modernizaciji postojeće, bilo u novu proizvodnju, pogone,
fabrike ili delatnosti, i preduzeće može neangažovani slobodni kapital plasirati i u
vrednosne papire finansijskog tržišta i tako ostvariti zaradu.
Investicije, kao sastavni deo ukupnosti procesa alokacije ekonomskih resursa u
vremenu, jedno su od najznačajnijih područja ekonomske teorije uopšte, iz dve osnovne
ekonomske karakteristike:
•
ograničenost i mogućnost alternativne upotrebe ekonomskih resursa;
•
budući razvoj, kao pretpostavka poptunijeg zadovoljenja potreba u budućnosti.
2. Investicioni projekti i investicioni kriterijumi
Investicioni predlozi ili projekti, kao alternativne mogućnosti internog ulaganja
unutar preduzeća, mogu se klasifikovati na:
- nove proizvodne ili proširenje postojećih;
- izmeštanje opreme ili objekata ;
- istraživanja i razvoj ;
- istražni radovi ;
- drugi projekti .
Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i
rangiranja projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno
isključive investicione projekte. Nezavisnim projektima se smatraju oni koji ne konkurisu
jedan drugome, odnosno ukoliko izbor jednog projekta ne podrazumeva istovremeno
2
