Висока пословна школа струковних студија
„Проф. Др. Радомир Бојковић“
Семинарски рад
Предмет
:
Макроекономија
Тема
:
Инвестиције
Предметни наставник:
Студент:
Мира Стевановић
Марко Миловановић 171/14
Београд, 2014.
2
Садржај:
1.
Увод
3
2.
Појам инвестиција
4
3.
Подела инвестиција
4
3.1
.
Привредне и непривредне инвестиције
4
3.2
.
Инвестиције у основне и обртне фондове
5
3.3
.
Техничка структура инвестиција
5
3.4
.
Бруто,нето и нове инвестиције
6
3.5
.
Демографске и економске инвестиције
7
4.
Економска ефикасност инвестиција
7
5.
Формирање инвестиција
8
5.1
.
Основни извори средстава за финансирање инвестиција
8
5.2
.
Допунски извори средстава за финансирање инвестиција
9
6.
Стране директне инвестиције
10
7.
Закључак
15
8.
Литература
16
4
2. Појам инвестиција
Реч инвестиција потиче од латинске речи „
investitio
“ и обухвата сваки
финансијски трошак у циљу набавке средстава за производњу,односно претварање
финансијских средстава у реална материјална добра. Процес инвестирања се завршава
моментом пуштања пословно-производног система у редовну производњу. Временски
период од момента обезбеђивања инвестиције до момента изградње објекта и пуштање
у производњу назива се активизациони период. Инвестиције представљају практичну
употребу расположивих финансијских средстава за задовољење потреба просте и
проширене репродукције средстава за рад. У складу са тим,инвестиције представљају
онај део бруто домаћег производа који у процесу његове коначне расподеле није
употребљен за задовољење потреба личне и јавне потрошње,па се као преостали део
користи за задовољење потреба просте и проширене репродукције. Однос између
инвестиција и потрошње утиче на темпо промене техничке опремљености
ипродуктивности рада,као и на животни стандард грађана. Инвестиције,према
кејнзијанској теорији, детерминишу обим и ниво националног дохотка и обим
запослености,али на различитим нивоима,не само на нивоу пуне запослености.
Промене у инвестицијама пресудно делују на кретања националног
дохотка,производњу и запосленост.
3. Подела инвестиција
Инвестиције можемо поделити према различитим критеријумима,на пример:
према сврси улагања,према становишту намене,према техничкој структури,према
извору финансирања и др. Према сврси улагања инвестиције делимо на привредне и
непривредне инвестиције. Са становишта намене инвестиције делимо на инвестиције у
основне и обртне фондове. Према техничкој структури инвестиције делимо на три
основне категорије:машинску опрему,грађевинске радове и остало. Према извору
финансија инвестиције делимо на бруто,нето и нове инвестиције.
3.1. Привредне и непривредне инвестиције
5
Основна подела инвестиција према сврси улагања је на привредне и
непривредне инвестиције,где су привредне инвестиције третиране као производне а
непривредне као непроизводне инвестиције. Привредне инвестиције се материјализују
у реална средства рада и предмете рада.То су оне инвестиције које служе увећању
обртних фондова свих привредних области.Оваквим инвестицијама се обезбеђује
проста и проширена репродукција основних средстава и проширена репродукција
залиха сировина,недовршене производње и готових производа. Код непривредних
инвестиција је реч о простој и проширеној репродукцији основних фондова
непривредних делатности.Ове инвестиције не укључују улагања и повећања залиха.
Непривредне инвестиције су оне инвестиције које се улажу у материјална добра
потребна читавом низу непривредних делатности,као сто су школе,болнице,домови
културе и др. Привредне инвестиције утичу непосредно на обим производњу,док
непривредне инвестиције утичу посредно,оне су услов производње.
3.2.
Инвестиције у основне и обртне фондове
Са становишта намене инвестиције се деле на инвестиције у основне,тј фиксне
фондове и обртне фондове. Инвестицијама у фондове повећавају се физички обим и
вредност одређеног фонда. Под инвестицијама у фиксне фондове подразумевају се
инвестиције које се улажу у изградњу зграда,путева,мостова,машина,уређаја и сл,док
се под инвестицијама у обртне фондове подразумевају инвестиције које имају за
резултат повећање залиха сектора материјалне производње: сировина,полупроизвода и
готових производа. Повећање фиксних фондова мора бити праћено повећањем обртних
фондова,јер се повећање производње не може постићи само повећањем броја
производних машина и зграда већ и повећањем залиха сировина,полупроизвода и
готових производа.Фиксни фондови се троше постепено у низу производних
циклуса,док се обртни фондови потроше у току једног производног циклуса.
Инвестицијама у фиксне фондове се остварује и проста и проширена репродукција
основних средстава привредних и непривредних делатности,а инвестицијама у обртне
фондове се врши само увећање тих истих обртних фондова привредних делатности.
Предузећа у својим практичним делатностима теже усклађеном односу између
инвестиција у основна(фиксна) и обртна средства.
3.3. Техничка структура инвестиција
