Инвестиције
1
Висока пословна школа струковних студија Лесковац
СЕМИНАРСКИ РАД
ИНВЕСТИЦИЈЕ
Ментор:
Студент:
Бр.индекса
Инвестиције
2
САДРЖАЈ:
УВОД
3
1. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА
5
2. КЛАСИФИКАЦИЈА ИНВЕСТИЦИЈА
7
2.1. Привредне и непривредне инвестиције 7
2.2. Бруто, нето и нове инвестиције
7
2.3. Класификација према техничкој структури 8
2.4. Класификација према намени
8
2.5. Класификација према изворима средстава
8
2.6. Класификација према начину улагања и остваривања
ефеката
9
2.7. Класификација према ефектима инвестиција 9
2.8. Класификација према мотивацији за инвестирање 10
3. ИНВЕСТИЦИОНИ ОБЛИК ИЗВОЗА КАПИТАЛА
11
3.1. Директне инвестиције 11
3.2. Портфолио инвестиције12
2.3. Разлике између greenfield СДИ и других врста инвестиција
12
4. ЗНАЧАЈ СТРАНИХ ДИРЕКТНИХ ИНВЕСТИЦИЈА ЗА
СРБИЈУ
13
5. ЗАКЉУЧАК
18
ЛИТЕРАТУРА
19
Инвестиције
4
сваком случају, предузеће ће се одлучити на инвестирање само уколико на тржишту
постоји могућност пласмана производа. Осим прихода, на доношење одлуке о
инвестирању утичу и трошкови инвестирања који су одређени висином камтне стопе и
пореза. У условима када се највећи део средстава за инвестирање добија путем кредита,
висина камтне стопе може битно утицати на ниво инвестиција. Виша каматна стопа значи
више трошкове, што делује обесхрабрјуће на инвестиције, и обрнуто.
Реална каматна стопа представља разлику између номиналне каматне стопе, и
стопе инфалције. У време вискоке инфлације долази до раста каматних стопа, али врло
често раст камтних стопа заостаје за инфлацијом, тако да су реалне каматне стопе ниске, а
некада и негативне. То објашњава парадокс опстајања вискоких стопа инвестиција у
привредама у којима су номиналне каматне стопе високе.
Држава често користи каматну стопу као инструмент којима утиче на ниво
инвестиција у поједим секторима. Осим каматне стопе, држави стоје на располагању и
други инстурменти, као нпр. порез на профит корпорација, којима може да подстиче, тј.
обесхрабрује инвестиције у одређеним секторима.
Тражња за инвестицијама може се сагледати и преко граничне продуктивности
инвестиција. Наиме, свако предузеће суочено је с могућношћу избора између различитих
инвестиционих пројеката. Сваки од тих пројеката даје различити учинак, тј. принос. Ако
се пројекти поређају по величини приноса од инвестиција од највећег до најмањег добија
се скала ефикасности инвестиција, а уношењем података из ње у координатни систем
добија се крива граничне ефикасности инвестиција која показује ефикасност додатних
инвестиција. Повећањем обима инвестиција смањује се њихова ефикасност па крива
граничне ефикасности инвестиција има негативан став. Предузеће, имајући у виду
могућност избора различитих пројеката с различитим приносом од инвестиција која
показује крива граничне ефикасности инвестиција, бира обим инвестиција зависно од
каматне стопе. Уз нижу каматну стопу инвестиције ће бити веће, а вишу каматну стопу
мање. Ако у координатном систему ординета мери стопу приноса од инвестиција и
каматну стопу, а apcisica инвестиције, крива граничне ефикасности инвестиција приказује
и тражњу за инвестицијама, односно спремност за инвестирање при различитим каматним
стопама. Предузеће инвестира до тачке у којој су стопа приноса од инвестиција и камтна
стопа једнаке.
Осим прихода и трошкова инвестирања, обим инвестиције зависи и од динамичких,
релативно непредвидљивих елемената ван самог економског система: технолошких
промена и нових производа, политичких промена, оптимистилких или песимистичких
очекивања, законодавних решења и сл.
Инвестиције
5
1. ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА
Инвестиције представљају неопходан услов за остварење прогреса и реализацију
сталног настојања човека да овлада природним силама и искористи их за што ефикасније
задовољење својих потреба. Без инвестиција нема технолошког прогреса а ни напретка у
целини.
Инвестиције, односно инвестирање, представља део глобалног проблема развоја
као континуелног процеса којим свако друштво и свако предузеће осигурава своје
будуће ефикасно пословање. Ивестирање долази као завршни чин целокупног процеса,
којим се реализују планирани развојни циљеви а тиме и целокупан развој. Свака
организација је принуђена да инвестира, јер инвестирање представља једини начин
реализације циљева развоја. Инвестиције су стога неопходност јер је даљи развој сваког
предузећа везан за добро планирање и ефикасну реализацију инвестиција.
Постоји велики број различитих дефиниција појма инвестиција и инвестирања,
мада не постоји општа сагласност око дефиниције инвестиција, али се већином аутори
слажу да инвестиције тј. инвестирање представља подношење жртава, одрицање од
потрошње у садашњости, да би се добиле одређене користи у будућности.
П. Масе даје једну општу дефиницију: "Инвестирање представља размену
непосредног и извесног задовољења од кога се одустаје, за наду коју човек добија и која се
заснива на инвестираном добру."
Х. Пеуманс даје следећу дефиницију: "Инвестирање се састоји у набавци реалних
добара, а то ће рећи у плаћењу једне садашње цене са циљем да се у будућности
располаже извесним приходима. То је дакле размена нечег извесног за низ нада
распоређених у времену."
Жртве које се подносе у садашњости и користи, односно приходи, који се очекују
у будућности представљају једну од основних карактеристика инвестиција и процеса
инвестирања. Ова карактеристика означава инвестирање као временску спону између
садашњости и будућности.
Једна од најзначајнијих карактеристика инвестирања је време у
коме се одвија овај процес. Веома значајна карактеристика процеса инвестирања је и
неизвесност. Ефекти који се очекују у будућности су неизвесни, јер је и сама будућности
неизвесна. Што је дуже време инвестирања, односно што се иде даље у будућности у
очекивању ефеката – то је неизвесност све већа.
Под инвестицијама се најчешће подразумевају улагања финансијских средстава у
стварање одреñених производних добара.
Према П.Масеу: "Инвестиција у обичној терминологији, означава у исти мах дело
ирезултат тог дела, у исти мах одлуку за инвестирање и инвестирано добро."
