Visoka medicinska i poslovno tehnološka škola strukovnih studija Šabac
Seminarski rad iz predmeta
:
EKONOMIKA PREDUZEĆA
Tema:
INVESTICIJE
Profesor: Dr Nebojša Matić
Student: Nebojša Ranković
Šabac 2018
SADRŽAJ:
UVOD
3
1. POJAM I DEFINISANJE INVESTICIJA
5
2. KLASIFIKACIJA INVESTICIJA7
2.1. Privredne i neprivredne investicije 7
2.2. Bruto, neto i nove investicije 7
2.3. Klasifikacija prema tehničkoj strukturi
8
2.4. Klasifikacija prema nameni 8
2.5. Кlasifikacija prema efektima investicija
9
2.6. Klasifikacija prema motivaciji za investiranje
10
3. INVESTICIONI OBLIK IZVOZA KAPITALA
11
3.1. Direktne investicije
11
3.2. Portfolio investicije
12
5. ZAKLJUČAK18
LITERATURA
19
Obim investicija može značajno da varira po pojedinim godinama, odnosno
periodima. Zato je neophodno ispitati faktore koji utiču na obim investicija. Obim
investicija zavisi, pre svega, od odnosa prihoda i troškova investicionog poduhvata.
U svakom slučaju, preduzeće će se odlučiti na investiranje samo ukoliko na tržištu
postoji mogućnost plasmana proizvoda. Osim prihoda, na donošenje odluke o
investiranju utiču i troškovi investiranja koji su određeni visinom kamtne stope i
poreza. U uslovima kada se najveći deo sredstava za investiranje dobija putem
kredita, visina kamtne stope može bitno uticati na nivo investicija. Viša kamatna
stopa znači više troškove, što deluje obeshrabrjuće na investicije, i obrnuto.
Realna kamatna stopa predstavlja razliku između nominalne kamatne stope,
i stope infalcije. U vreme viskoke inflacije dolazi do rasta kamatnih stopa, ali vrlo
često rast kamtnih stopa zaostaje za inflacijom, tako da su realne kamatne stope
niske, a nekada i negativne. To
objašnjava paradoks opstajanja viskokih stopa
investicija u privredama u kojima su nominalne kamatne stope visoke.
Država često koristi kamatnu stopu kao instrument kojima utiče na nivo
investicija u pojedim sektorima. Osim kamatne stope, državi stoje na raspolaganju
i drugi insturmenti, kao npr. porez na profit korporacija, kojima može da podstiče,
tj. obeshrabruje investicije u određenim sektorima.
Tražnja za investicijama može se sagledati i preko granične produktivnosti
investicija. Naime, svako preduzeće suočeno je s mogućnošću izbora između
različitih investicionih projekata. Svaki od tih projekata daje različiti učinak, tj.
prinos. Ako se projekti poređaju po veličini prinosa od investicija od najvećeg do
najmanjeg dobija se skala efikasnosti investicija, a unošenjem podataka iz nje u
koordinatni sistem dobija se kriva granične efikasnosti investicija koja pokazuje
efikasnost dodatnih investicija. Povećanjem obima investicija smanjuje se njihova
efikasnost pa kriva granične efikasnosti investicija ima negativan stav. Preduzeće,
imajući u vidu mogućnost izbora različitih projekata s različitim prinosom od
investicija koja pokazuje kriva granične efikasnosti investicija, bira obim
investicija zavisno od kamatne stope. Uz nižu kamatnu stopu investicije će biti
veće, a višu kamatnu stopu manje.
Osim prihoda i troškova investiranja, obim investicije zavisi i od
dinamičkih, relativno nepredvidljivih elemenata van samog ekonomskog sistema:
tehnoloških promena i novih proizvoda, političkih promena, optimistilkih ili
pesimističkih očekivanja, zakonodavnih rešenja i sl.
1. POJAM I DEFINISANJE INVESTICIJA
Investicije predstavljaju neophodan uslov za ostvarenje progresa i realizaciju
stalnog nastojanja čoveka da ovlada prirodnim silama i iskoristi ih za što efikasnije
zadovoljenje svojih potreba. Bez investicija nema tehnološkog progresa a ni
napretka u celini.
Investicije, odnosno investiranje, predstavlja deo globalnog problema
razvoja kao kontinuelnog procesa kojim svako društvo i svako preduzeće
osigurava svoje
buduće efikasno poslovanje. Ivestiranje dolazi kao završni čin celokupnog procesa,
kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi a time i celokupan razvoj. Svaka
organizacija je prinuđena da investira, jer investiranje predstavlja jedini način
realizacije ciljeva razvoja. Investicije su stoga neophodnost jer je dalji razvoj
svakog preduzeća vezan za dobro planiranje i efikasnu realizaciju investicija.
Postoji veliki broj različitih definicija pojma investicija i investiranja, mada
ne postoji opšta saglasnost oko definicije investicija, ali se većinom autori slažu da
investicije tj. investiranje predstavlja podnošenje žrtava, odricanje od potrošnje u
sadašnjosti, da bi se dobile određene koristi u budućnosti.
P. Mase daje jednu opštu definiciju: "Investiranje predstavlja razmenu
neposrednog i izvesnog zadovoljenja od koga se odustaje, za nadu koju čovek
dobija i koja se zasniva na investiranom dobru."
H. Peumans daje sledeću definiciju: "Investiranje se sastoji u nabavci realnih
dobara, a to će reći u plaćenju jedne sadašnje cene sa ciljem da se u budućnosti
raspolaže izvesnim prihodima. To je dakle razmena nečeg izvesnog za niz nada
raspoređenih u vremenu."
Žrtve koje se podnose u sadašnjosti i koristi, odnosno prihodi, koji se
očekuju u budućnosti predstavljaju jednu od osnovnih karakteristika investicija i
procesa
investiranja.
Jedna od najznačajnijih karakteristika investiranja je vreme u
kome se odvija ovaj proces.
Što je duže vreme investiranja, odnosno što se ide dalje u budućnosti u
očekivanju efekata – to je neizvesnost sve veća.
