INVESTICIJA
Cilj svakog preduzeca je da održi likvidnost i da napreduje,
tj. da se razvija. To razvijanje je moguce putem investiranja. Investranje može biti u proizvodnji,
u vidu nove tehnologije, novog proizvoda itd. A pored takvog vida investiranja postoji i
investiranje preduzeca u vrednosne papire finansijskog tržišta cime ostvaruje zaradu. Investicije
imaju svoj mikro i makro aspekt.
Za potrebe investicione analize i investicionog menadžmenta, odnosno ocene i rangiranja
projekta od posebne je važnosti klasifikacija na nezavisne i medjusobno iskljucive investicione
projekte. U teoriji i praksi su prisutna dva osnovna pristupa procenjivanju i merenju finansijskih
koristi ili efekta investicionih projekata : tradicionalni ili racunovodstveni pristup i savremeni ili
finansijski pristup.
Investiciona odluka ce biti ili prihvatanje ili odbacivanje predloga na osnovu 4. metode
odredjivanja potrebnog kapitala: metode procene stope povracaja ; metode perioda povracaja ;
metoda interne stope povracaja i metoda neto sadašnje vrednosti.
Metoda procene stope povracaja predstavlja odnos prosecnog godišnjeg profita posle
oporezivanja i investicije u projekat.
Metode perioda povracaja uzimaju u obzir velicinu i razgranicenja vremenskih tokova novca u
svakom periodu veka projekta. Metoda diskontovanih tokova su interna stopa povracaja i metoda
sadašnje vrednosti.
Metodom sadašnje vrednosti svi povracaji novca se diskontuju na sadašnju vrednost, koristeci
traženu stopu povracaja.
Indeks profitabilnosti projekta ili odnos korisnosti i troškovi, odnos je sadašnje vrednosti i
buducih priliva novca i pocetnih troškova.
U periodima inflacije preduzeca manje investiraju jer je smanjena stopa povracaja a samim tim i
smanjena motivisanost preduzeca.
Pri donošenju investicionih odluka svakako je prisutan rizik jer se može reci da je skoro
nemoguce postojanje jedne precizne tabele, kalkulacija koja bi okupila i obuhvatila sve
nepreracunljive i nedokucive uticaje i velicine koje mogu da uticu na ishod nekog projekta. Z
Zbog toga razrada unapredjivanja i predvidjanja treba da budu prevashodan prioritet u procesu
dolaženja do optimalne odluke.
1. Investiranje i investicija
Osnovni cilj svakog preduzeca sastoji se u ocuvanju egzistencije i obezbedjenju permanentnog
željenog razvoja.
Preduzece nastoji da obezbedi sebi sadašnji i buduci opstanak, da obezbedi kontinuitet sadašnjeg
i buduceg efikasnog funkcionisanja. Obicno se ovaj sintetizovan osnovni cilj preduzeca dalje
precizira kroz dva dopunska cilja:
- obezbedjenje kontinuiteta funkcionisanja, tj. obezbedjenje egzistencije poslovnog sistema;
-obezbedjenje kontinuelnog nastavka efikasnog funkcionisanja, tj. obezbedjenje kontinuelnog
željenog razvoja poslovnog sistema.
Svoj cilj preduzece pokušava da realizuje u sadašnjim uslovima i sadašnjem vremenu, a imajuci
u vidu bližu i dalju buducnost. Pored obezbedjenja uslova za svoj trenutni opstanak , preduzece
se nalazi u situaciji da se razvija i taj razvoj je orijentisan dugorocno, definisan kvalitativno.
Preduzece definiše svoju dugorocnu razvojnu politiku koja sadrži njegove osnovne ciljeve i
nacine realizacije istih. Ciljevi investiranja i investiciona politika, kao direktna posledica ciljeva
preduzeca, zadržani su u dugorocnoj razvojnoj politici preduzeca. Sa druge strane, samo
konkretnim investicionim akcijama u okviru definisane investicione politike, može se zasnivati
ostvarenje i razvoj politike preduzeca.
Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih akcija, meru
dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se odredjuje koju od raspoloživih
investicionih akcija treba realizovati.
Poput drugih ekonomskih fenomena investicije imaju svoj mikro i makro aspekt. Na makro
nivou to su razlicite varijante kapitalnog koeficijenta kao odnosa izmedju investicija i
proizvodnje, u finansijskoj literaturi i praksi to su najcešce prosecni i marginalni kapitalni
koeficijent. Prosecni kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica kapitala ( osnovnih i obrtnih
sredstava ), odnosno ukupnih investicija je angažovano u stvaranju jedinica proizvodnje, dok
marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmedju prirasta investicija i prirasta
proizvodnje. Investicioni menadžment na mikro nivou, odnosno na nivou preduzeca ima za cilj
da ograniceni kapital za investiranje alocira na optimalne svrhe, programe kako bi se
maksimiziralo ostvarenje njegovih ekonomskih ciljeva.
U uslovima razvijenog finansijskog tržišta i pristupa preduzeca tom tržištu investiranje se mora
shvatiti u širem smislu. Pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate u preduzecu, bilo u
modernizaciji postojece, bilo u novu proizvodnju, pogone, fabrike ili delatnosti, i preduzece
može neangažovani slobodni kapital plasirati i u vrednosne papire finansijskog tržišta i tako
ostvariti zaradu.
Investicije, kao sastavni deo ukupnosti procesa alokacije ekonomskih resursa u vremenu, jedno
su od najznacajnijih podrucja ekonomske teorije uopšte, iz dve osnovne ekonomske
karakteristike:
• ogranicenost i mogucnost alternativne upotrebe ekonomskih resursa;
• buduci razvoj, kao pretpostavka poptunijeg zadovoljenja potreba u buducnosti.
2. Investicioni projekti i investicioni kriterijumi
Investicioni predlozi ili projekti, kao alternativne mogucnosti internog ulaganja unutar
