Садржај

1. Увод
2. Инвестиције и елементи државе
3. Подела инвестиција
4. Државна власт
5. Извори средстава финансирања инвестиција
6. Допунски извори
7. Стране инвестиције
8. Литература

Увод

Економске активности народа се помињу још из времена старе Грчке. У својим радовима
то је помињао Грчки филозоф Ксенофон. Он је често помињао трговину преко које се
могло доћи до зараде, као и послове са земљама које су преко океана. Инвестиције су
веома важан фактор за развој салбије развијених земаља које се налазе у транзицији. Те
земље имају мањак капитала па оне прибегавају страним инвестицијама.

Инвестиције и елементи државе

Реч инвестиција вуче порекло од латинске речи investitio и она се односи на сваки
финансијки трошак који има за циљ набавку средстава за производњу, односно има за
циљ да финансијска средства претвори у права материјална добра. Сам процес
инвестирања се завршава моментом пуштања пословно-производног система у редовну
производњу. Временски период који почиње који почиње од момента обезбеђивања
инвестиције до момента изградње објекта  и пуштања у производњу се зове
активизациони период. Инвестиције заправо представљају практичну употребу
финансијских средстава које служе да задовоље потребе просте и проширене
репродукције  средстава за рад.  Инвестиције представљају онај део  бруто домаћег
производа  који у процесу коначне расподеле није употребљен да задовољи потребе
личне и јавне потрошње, па се као преостали део користи за задовољење потреба просте
и проширене репродукције. Однос између инвестиција и потрошње утиче на темпо
промене техничке опремљености и продуктивности рада, као и на животни стандард
грађана. Инвестиције детерминишу обим и ниво националног дохотка и обим
запослености, али на различитинм нивоима и то не само на нивоу пуне запослености.
Држава представља друштвену и социјалну организацију која има следеће
карактеристике :

1. Мора имати своје чланство
2. Функције
3. Делатност
4. Органе и тела које обављају те делатности
5. Одређена средства да би њима оствари делатност и прописе

Др Петровић,М.,Мр Петровић,Д., „Макроекономија“,Висока школа за

пословну економију и предузетништво – Београд,2011.

Привредне и непривредне инвестиције

Ово је основна подела инвестиција према сврси улагања, где се привредне ивнестиције
третирају као производне а непривредне  као непроизводне. Привредне инвестиције се
материјализују у реална средства рада и предмете рада. То су оне инвестиције које служе
увећању обртних фондова свих привредних области. Овим инвестицијама се обезбеђује
проста и проширена репродукција основних средстава и проширена репродукција залиха
сировина, недовршене производње  и готових производа. Код непривредних инвестиција
је реч о простој и проширеној  репродукцији основних фондова непривредних
делатности. Ове инвестиције не укључују улагања и повећања залиха. Непривредне
инвестиције су оне инвестиције које се улажу у материјална добра потребна читавом низу
непривредних делатности као што су школе, болнице, домови културе и друго. Привредне
инвестиције утичу непосредно на обим производње, док непривредне инвестиције утичу
посредно, и оне су услов производње.

Инвестиције у основне и обртне фондове

Са становиштва намене инвестиције се деле на инвестиције у основне, тј.фиксне фондове
и обртне фондове. Инвестцијама у фондове повећавају се физички обим и вредност
одређеног фонда. Под инвестицијама у фиксне фондове подразумевају се инвестиције
које се улажу у изградњу зграда, путева, мостова док се под инвестицијама у обртне
фондове подразумевају инвестиције  које имају за резултат повећање залиха сектора
материјалне производње, сировина, полупроизвода и готових производа. Повећање
фиксних фондова мора бити праћено повећањем обртних фондова, јер се повећање
производње  не може постићи само повећањем броја производних машина и зграда већ
и повећањем залиха сировина, полупроизвода и готових производа. Фиксни фондови се
троше постепено у низу производних циклуса, док се обртни фондови потроше у току
једног производног циклуса. Инвестицијама у фиксне фондове се остварује и проста и
проширена  репродукција основних средстава привредних и непривредних делатности, а
инвестицијама у обртне фондове  се врши само увећање тих истих обртних фондова
привредних делатности. Предузећа у својим практичнинм делатностима теже усклађеном
односу између инвестиција у основна и обртна средства.

Проф. Др Комазец,С.,Проф. Др Ристић,Ж., „Макроекономија“,Етностил -

Београд,2011.

Техничка структура инвестиција

Према техничкој структури инвестиције  у основне фондове  делимо на три  основне
категорије, машинску опрему, грађевинске радове и остало. Део основног фонда  који се
односи на машинску опрему називано активним и он опредељује темпо и обим
производње. Део основног фонда који се односи на  грађевинске радове представља
пасивни део фонда и он је услов производње. Део фонда који се односи на машинску
опрему има репродуктивну, а део који се односи  на грађевинске радове има помоћну
функцију у остваривању па се предност у инвестирању даје првом делу, тј. Делу који се
односи на машинску опрему. Под трећом категоријом, подразумевамо све оне
инвестиције које нису ни машинска опрема, ни грађевинска опрема, ни грађевински
радови,  а који по свом карактеру ипак представљају инвестиције. То су пре свега
инвестиције у патенте, лиценце, дугоггодишње засаде и слично.

Бруто, нето и нове инвестиције

Према критеријуму извора финансирања, инвестиције у фиксне фондове се деле  на
бруто, нето и нове инвестиције. Под бруто инвестицијама се подразумева онај део  бруто
домаћег производа који у процесу његове расподеле није потрошен, него је употребљен
за замену физички истрошених и морално похабаних привредних и непривредних
фиксних фондова, изградњу нових привредних и непривредних фиксних фондова, као и за
повећање обрних привредних фондова. Однос између укупних бруто инвестиција и бруто
домаћег производа у оквиру једног посматраног периода назива се стопом инвестиција.
Међутим за финансирање инвестиција, поред домаће бруто-акумулације користе се и
страни извори, али се део домаћих извора уступа на привремено коришћење
иностранству. Под нето инвестицијама се подразумева онај део нето домаћег производа
који у процесу његове расподеле није употребљен за задовољење осталих потреба
потрошње, већ  се користи за изградњу привредних и непривредних фиксних фондова и
за повећање обртних фондова привреде. За нето инвестиције кажемо да су хомогена
економска категорија. Оне се у процесу коришћења као део бруто инвестиција
материјализују у основна средства и прираст залиха, и то искључиво за потребе
проширеног репродуковања. Под новим инвестицијама се подразумева употреба једног
дела новог производа за повећање обима привредних и непривредних фиксних фондова
и за повећање обртних фондова привреде. Нови произод је део бруто домаћег производа
који се може потрошити а да се не окрњи производни капацитет привреде. Извор
финансирања оваквих инвестиција чине текућа расподела нето домаћег производа и