Univerzitet za poslovne studije
Fakultet za poslovne i finansijske studije
Bijeljina
Seminarski rad iz predmeta:
UPRAVLJANJE POSLOVNIM
FINANSIJAMA
Tema: Investiciona politika preduzeća – lizing
Student: Profesor:
Nasupović Sead
Doc. dr Kristijan Ristić
Bijeljina, 2014. godina
Aukcije s privatnom vrednošću
FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA
1. FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA
1.1 UVOD I POJAM LIZINGA
Lizing se u Evropi pojavljuje u periodu
između 1950. i 1960. godine, mada se u
SAD-u pojavio kao novi način finansiranja nekretnina znatno pre II svetskog rata,
tačnije oko 1930. godine.
Lizing
(engl.
Leasing
) je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u
kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na
korišćenje određenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti
.
Ova vrsta poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća
obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije,
pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom, kojim
se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i način
plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u
zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno što je rok
kraći ona je veća.
Ovaj metod omogućuje privrednim preduzećima da nabavljaju opremu, a da pritom
ne moraju angažovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. Umesto da kupe
novu opremu, sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzeća se obraćaju
lizing društvu (preduzeću) iznajmljujući traženu opremu na određeno vreme, uz
odgovarajuće uslove i odgovarajuće naknade.
Predmet ugovora o finansijskom lizingu može biti svaka pokretna nepotrošna stvar
(oprema, postrojenja, vozila i drugo).
Prednosti lizinga su sledeće
:
• Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita.
• Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca
lizinga.
.
2
Aukcije s privatnom vrednošću
opreme odgodio, ali je istu istovremeno uveo u sopstveno korišćenje, dok je
isporučilac proizvođač koji opremu nije prodao, ali je ipak došao do finansijskih
sredstava neophodnih za kontinuelnost svoje proizvodnje.
Sam pojam opreme koja se koristi u lizingu se proširio gotovo na sva trajna
potrošna dobra, do kompletnih fabričkih postrojenja. Korisnici lizinga, po pravilu,
nisu u stanju da kupe neophodna investiciona dobra, ili smatraju da raspoloživa
finansijska sredstva mogu bolje usmeriti u obrtnoj sferi. Lizingom oni čuvaju
sopstveni kapital, a istovremeno doprionose i sopstvenoj likvidnosti na dugi rok, s
obzirom da se lizing plaća zakupninom koja potiče iz tekućeg prihoda dotičnog
preduzeća.
- Proizvođači opreme, najčešće nisu u stanju da kreditiraju njenu kupovinu,
naročito ako je oprema velike vrednosti (elektronski računarik, brodovi, transportni
avioni i sl.), pa smatraju korisnim, ako je njen plasman ostvaren posredstvom neke
finansijske agencije da je ne prodaju potencijalnom kupcu već da je stave na
raspolaganje uz neku primerenu naknadu koja je obostrano prihvatljiva za
poslovne partnere. Za vreme trajanja ovog posla primalac ima pravo upotrebe
opreme, a lizing društvo pravo na naknadu u ratama – s tim da rate obuhvataju sve
troškove lizinga (troškove posredovanja) i dobit. Po isteku ugovora korisnik može
da odabere sledeća rešenja:
1. da produži ugovor o lizingu uz sniženu cenu naknade,
2. da korišćenu opremu vrati,
3. da lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je imala u
momentu zaključivanja lizing posla.
- Lizing zakupnina se određuje u mesečnim ratama , tromesečno, polugodišnje i
godišnje, kako to partnerima u lizing poslu najviše odgovara. Primeri iz prakse
ukazuju da se najčešće koristi mesečni obračun lizing zakupnine. Lizing posao se
najčešće ugovara na četiri do pet godina, s tim da se ugovara najduže do deset
godina, a kod nekretnina i do dvadeset godina .
U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, vlasništvo nad
predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno. Postupak plaćanja zakupnine se
najčešće utvrđuje na dva načina:
a) linearno
b) degresivno
Koji će se postupak plaćanja zakupnine primeniti zavisi od sadržine lizing ugovora
i karaktera lizing opreme.
.
4
Aukcije s privatnom vrednošću
1.3 OGRANIČENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUČENJEM UGOVORA O
FINANSIJSKOM LIZINGU
•
U pogledu vrednosti predmeta lizinga
- Ugovorena nabavna vrednost predmeta
lizinga ne može biti manja od 2.000 evra;
•
U pogledu roka na koji se ugovor o finansijskom lizingu zaključuje
- Minimalni
rok na koji se ugovor o finansijskom lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve
godine;
•
U pogledu visine učešća
(iznos koji primalac lizinga plaća davaocu lizinga u
skladu s ugovorom o lizingu i koji se iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost
predmeta lizinga), kao i odnosa ukupnih prihoda prema ukupnoj zaduženosti :
1.
za pravna lica
– nema nikakvih ograničenja,
2.
za fizička lica
– ograničenja postoje ako je ugovor o lizingu zaključen na period
do deset godina, u kom slučaju su ograničenja sledeća:
a) primalac lizinga je obavezan da davaocu finansijskog lizinga uplati učešće u
iznosu koji ne može biti
manji od 20% iznosa bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga,
b) ukupna zaduženost primaoca lizinga (zbir iznosa ugovorene rate lizing naknade,
drugih kreditnih obaveza
i obaveza po osnovu jemstva) ne može biti veća od 30% ukupnih redovnih prihoda
primaoca lizinga.
Ograničenja navedena za fizička lica ne odnose se na preduzetnika u smislu zakona
kojim su uređena privredna društva, niti na poljoprivrednika (ali samo osiguranika
poljoprivrednika u smislu zakona kojim je uređeno penzijsko i invalidsko
osiguranje, odnosno nosioca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u smislu
propisa kojim
je uređen registar poljoprivrednih gazdinstava) – ako predmet lizinga služi za
obavljanje njihove osnovne delatnosti.
1.4 PRAVA I OBAVEZE
Pravo svojine nad predmetom lizinga, tokom trajanja ugovora o finansijskom
lizingu, pripada davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti pravo
opcije otkupa predmeta lizinga. Primalac lizinga ima puno ovlašćenje da predmet
lizinga drži i sve koristi uživa nesmetano tokom trajanja ugovora o finansijskom
lizingu, ali ujedno snosi sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva,
iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta lizinga.
.
5
Aukcije s privatnom vrednošću
• obaveza održavanja predmeta lizinga;
• obaveza plaćanja rata lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem
ugovora;
• obaveza osiguranja predmeta lizinga;
• odgovornost za slučajno uništenje ili oštećenje predmeta lizinga od momenta
preuzimanja predmeta.
Obaveze i odgovornosti isporučioca predmeta lizinga
:
• obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme i na mestu
koji su predviđeni ugovorom o isporuci;
• odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.
1.5 SPECIFIČNOSTI I KOMPARATIVNE PREDNOSTI
Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna
sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, i javlja se kao alternativa sopstvenim
sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih
hartija od vrednosti.
Ovaj oblik finansiranja se često poredi s bankarskim kreditima, jer su po nekim
karakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, način
knjigovodstvenog evidentiranja i sl.). Međutim, karakteristike finansijskog lizinga
koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su sledeće:
• finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet,
• nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga,
• davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom perioda važenja ugovora o lizingu,
• predmet lizinga ujedno predstavlja sredstvo obezbeđenja naplate, zbog čega
davalac lizinga često ne zahteva druga sredstva obezbeđenja,
• davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju uništenja ili oštećenja predmeta
(osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po
posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučno
pravo).
1.6 NA ŠTA SVE TREBA OBRATITI PAŽNJU PRILIKOM ZAKLJUČENJA
UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU?
Bruto nabavna vrednost
– Bruto nabavna vrednost predmeta lizinga razlikuje se
u zavisnosti od isporučioca, ali može da se razlikuje i zavisno od uslova koje
davalac lizinga ima kod isporučioca. Primalac lizinga ima interes da ta vrednost
.
7
