Dajana Ercegovac
*
Mirela Momčilović
**
INVESTICIONA STRATEGIJA POSLOVNIH
BANAKA NA FINANSIJSKIM TRŢIŠTIMA
Sažetak:
U savremenim tržišnim uslovima klasična depozitno-kreditna strategija nije više
dovoljna da bi poslovne banke opstale na finansijskom tržištu i ostvarile dovoljan nivo profita.
Potrebno je, pored strategije plasmana u kredite, usvojiti i adekvatnu investicionu strategiju
koja će doprineti profitabilnosti, likvidnosti i sigurnosti ukupnog portfolia aktive. Poslovne
banke, za razliku od investicionih banaka, plasiraju manji deo sredstava u hartije od vrednosti
različite ročnosti na finansijskim tržištima. Međutim, sa sve oštrijom konkurencijom banaka i
drugih nebankarskih institucija, raste značaj investicionog portfolia kao alternative koja
obezbeđuje dodatne izvore prihoda, osigurava likvidnost, obezbeđuje diverzifikaciju plasmana i
smanjuje izloženost riziku. Banke imaju na raspolaganju širok spektar strategija investiranja
koje mogu kombinovati u zavisnosti od svojih investicionih ciljeva i averzije prema riziku, kao
što su pasivna i aktivna strategija, strategija merdevina, strategija tegova i sl. Cilj ovog rada je
prikaz značaja investicionog portfolia u poslovnim bankama i osnovnih strategija upravljanja
investicionim portfoliom koje poslovne banke mogu koristiti.
Ključne reči:
investicioni portfolio, poslovne banke, strategija.
THE INVESTMENT STRATEGY OF COMMERCIAL
BANKS ON THE FINANCIAL MARKETS
Abstract:
In contemporary market conditions classical deposit-loan strategy is not enough
anymore in order to ensure survival of the commercial banks on the financial market and to
reach profit that is high enough. Besides the loan placements strategy, it is necessary to adopt
an adequate investment strategy which will contribute to the profitability, liquidity and safety of
gross asset portfolio. Commercial banks, unlike investment banks, invest smaller part of their
resources into securities of diverse maturity on financial markets. However, with the harsh
competition of banks and other non-banking institutions, significance of investment portfolio
grows as an alternative that ensures additional sources of revenue, assures liquidity,
diversification of placements and decreases risk exposure. Banks have at their disposal vast
range of investment strategies that can be combined depending on their investment objectives
*
Msr. Dajana Ercegovac (dev. Vindžanović), asistent, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi
Sad, telefon: +381649834010, e-mail: [email protected].
**
Msr. Mirela Momčilović, asistent, Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad, telefon:
+38163280010, e-mail: [email protected].
and risk aversion, such as passive and active strategy, strategy of ladder, weights strategy etc.
Therefore, the aim of this paper is to present the significance of investment portfolio in
commercial banks and the basic management strategies of investment portfolio that can be used
by commercial banks.
Keywords:
investment portfolio, commercial banks, strategy.
Uvod
Poslovne banke imaju za cilj ostvarivanje maksimalne profitabilnosti uz prihvatljiv
nivo rizika, kako za klijente tako i za potencijalne investitore i akcionare. Banke, kako
poslovne tako i druge, obavljaju veliki broj raznovrsnih poslova da bi bile konkurentne
na tržištu i postigle zadovoljavajući profit. Klasična aktivnost banaka je prikupljanje
depozita i plasiranje sredstava u razne oblike kredita. Međutim, u savremenim
uslovima poslovanja banke su izložene konkurenciji drugih banaka, finansijskih
kompanija, osiguravajućih društava i drugih finansijskih institucija i stoga moraju da se
prilagođavaju tržišnim uslovima, diverzifikuju portfolio aktive i prošire obim usluga
koje pružaju klijentima u pravcu novih vrsta platnih kartica, elektronskog bankarstva,
osiguranja, brokersko-dilerskih usluga, kastodi usluga, usluga pripreme i plasiranja
emisija hartija od vrednosti, porfolio menadžmenta, usluga investicionog savetovanja,
usluga procene i upravljanja rizicima itd.
Da bi poslovne banke obezbedile opstanak, rast i razvoj u uslovima oštre konkurencije,
neophodno je da na strateški način upravljaju celokupnim poslovanjem, aktivom i
pasivom, depozitnim, kreditnim i investicionim portfoliom, da upravljaju rizicima u
skladu sa regulativom centralne banke i Bazelskim principima i obezbede dovoljne
sigurnosne rezerve i adekvatnost kapitala. Uspešne poslovne banke primenjuju ALM
koncept (
Asset and Liability Management
). ALM predstavlja strategiju upravljanja
ukupnom bilansnom i vanbilansnom strukturom banke koja treba da obezbedi
zadovoljavajuću profitabilnost, efikasno upravljanje aktivom i pasivom i kontrolu
upravljanja rizicima banke. U radu je stavljen akcenat na strategiju investiranja
poslovnih banaka na finansijskim tržištima, kao segment strategije plasmana koji se
često zapostavlja u domicilnim bankama. Predstavljen je značaj investiranja u hartije
od vrednosti, kao i obeležja investicionog portfolia i potencijalne investicione
strategije.
Strateško upravljanje poslovnom bankom
Strateško planiranje kao metod upravljanja bankom pojavljuje se početkom 80-tih
godina, u prvom redu kod velikih poslovnih banaka, s ciljem sagledavanja njihovih
tržišnih pozicija i iznalaženja najpovoljnijih rešenja za jačanje njihove konkurentnosti
na finansijskom tržištu. Strateškim planiranjem se definišu konkurentni bankarski
proizvodi i postiže veća segmentacija finansijskog tržišta. Takođe, strateškim
planiranjem se projektuju buduće promene u finansijskom sistemu. Strateškim
Značaj investicionog portfolia
Posmatrajući kretanja strukture portfolia banaka u razvijenim tržišnim privredama, a
posebno banaka u SAD-u može se primetiti da je došlo do smanjenja učešća plasmana
u hartije od vrednosti sa 75% početkom 50-ih godina na oko 40% u 90-im godinama.
Banke su imale motiv što veće zarade, a u uslovima tadašnjih visokih i relativno
stabilnih stopa ekonomskog rasta i politike niskih kamatnih stopa, u tržišnim
privredama je došlo do povećane tražnje za kreditima, banke su zato bile prinuđene da
traže nove pristupe u mobilizaciji sredstava i nove strategije rasta bankarskih izvora
sredstava (Ćurčić, 1995: 112). Radi proširivanja izvora finansiranja banke su nudile
različite pogodnosti, a sa druge strane su stalno povećavale obim plasmana u kredite.
Sa procesom sekjuritizacije bankarskih kredita došlo je do povećanja investiranja u
hipotekarne hartije od vrednosti i ubrzanog obrta bankarskih sredstava.
U bankama razvijenih tržišnih privreda, gde su razvijena finansijska tržišta i gde je
razuđena mreža posredničkih finansijskih institucija, poslovanje sa hartijama od
vrednosti ima daleko veći značaj nego što je to prisutno na domaćem tržištu. Portfolio
hartija od vrednosti je u bilansima tih banaka značajan, za razliku od naših banaka gde
on zasad ima simboličnu ulogu, ali u budućem periodu, sa razvojem i produbljivanjem
našeg finansijskog tržišta, investicioni portfolio će imati sve veći značaj i udeo u
ukupnom portfoliu banaka.
Banke vrše plasiranje sredstava u hartije od vrednosti uglavnom iz dva osnovna
razloga: radi povećanja profitabilnosti i radi održavanja zadovoljavajućeg stepena
likvidnosti. Banke na brz i siguran način plasiraju privremeno slobodna novčana
sredstva u određene vrste hartija od vrednosti i na taj način ostvaruju prihod i
povećavaju profitabilnost. Istovremeno, banke mogu relativno brzo povratiti sredstva
prodajom hartija od vrednosti na finansijskom tržištu i tako obezbediti zadovoljavajući
stepen likvidnosti. Plasmani u hartije od vrednosti nose određenu dozu rizika, ali on je
dosta niži kod državnih hartija od vrednosti koje imaju nešto niži prinos, za razliku od
kredita koji nose relativno visok kreditni rizik. Pri kreiranju investicionog portfolia
polazi se od principa sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti. Optimizacijom obima i
strukture investicija u hartije od vrednosti omogućava se održavanje neophodnog
stepena likvidnosti, ograničavanje rizika i kreiranje dodatnih prihoda.
Plasmani u kredite donose bankama veće prihode nego plasmani u hartije od vrednosti
i stoga je u svim poslovnim bankama težište na kreditnim plasmanima. Primeri banaka
u razvijenim tržišnim privredama ukazuju da obim kredita ne prelazi 60% ukupnih
depozita u bankama, a ostatak depozita banaka se usmerava u druge oblike plasmana, a
pre svega u hartije od vrednosti. Pošto je tražnja za kreditima ciklična, a kretanje
depozita teško predvidivo, nije sigurno plasirati sva raspoloživa sredstva u kredite, jer
ukoliko bi klijenti povukli veći deo depozita, izazvali bi probleme nelikvidnosti.
Ulaganjem dela finansijskih sredstava u utržive hartije od vrednosti omogućena je
opcija brze prodaje i obezbeđena likvidnost. Ulaganjem slobodnih novčanih sredstava
