1
ZAVRŠNI RAD Grujić Boban
INVESTICIONI FONDOVI
UVOD
U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova
kao novog tipa finasijskog posrednika. Njihova suština sastoji se u tome da prikupljaju kapital
putem prodaje svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u
akcije i obaveznice preduzeća kao i obaveznice države. Prema tome, investicioni fondovi vrše
intermedijaciju između domaćinstva kao investitora i preeuzeća države kao emitenta vrednosnih
papira.
Prvi oblici investicionih fondova javljaju se u Škotskoj u XVIII odnosno Uxix veku. Prvi
investicioni fond ili kompanija, u savremenom smislu te reči, bila je Škotsko - Američka
investiciona kompanija osnovana u Londonu 1860. godine. Krajem XIX i početkom XX veka
investicioni fondovi počinju da se otvaraju u većem broju pre svega u Belgiji, Velikoj Britaniji i
SAD-u. Od 1860. godine do 1875., do kada je trajao uzlazni berzanski ciklus, u Velikoj Britaniji
osnovano je više od 50 fondova ove vrste, da bi uporedo sa recesionim talasom do 1920. godine
došlo do smanjenje investicionog interesa za ulaganjem u investicione fondove.
Od 1920., i novog ekspazivnog talasa, obnavlja se interes za ivesticionim fondovima u
Velikoj Britaniji i SAD da bi pravi bum investicioni fondovi doživeli 80 - tih i 90 - tih godina
XX veka, kako po njihovom ukupnom broju broju, tako i po raspoloživim tipovima fondova i
obimu aktive koja se nalazi pod njihovom upravljanjrm. U SAD, recimo, 1980 godine samo
5.7% domaćinstva bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi danas oko 66.5 miliona
pojedinaca u 37.40 miliona domaćinstva bilo u posedu oko 78.4% akcija investicionih fondova.
Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu i veći prinos
na uložena sredstva.
U našoj zemlji država ne garantuje građanima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva
investicionog fonda, dok u slučaju štednje, garantuje povraćaj u visini 3.000 € po pojedinačnom
ulogu u banci.
Kada je u pitanju prinos, posmatrano u stabilnim čvrstim valutama, dosadašnja iskustva
govore da se prosečni prinosi fondova kreću od 8-15%. Kamatne stope na sredstva u stabilnim
čvrstim valutama u našoj zemlji se kreću od 3,5-7,5%. Kamatne stope na sredstva u dinarima se
kreću od 8,5-19%. Iz ovoga sledi da bi trebalo očekivati godišnji prinos fondova od najmanje
2
ZAVRŠNI RAD Grujić Boban
INVESTICIONI FONDOVI
nekoliko procenata iznad 20%, ukoliko ga pratimo dinarskim indeksom. Posmatrajući dosadašnji
prinos domaćih fondova, ovakvo očekivanje je veoma blizu ostvarenja.
Pri kupovini investicionih jedinica, ulagač plaća troškove i naknade društva za
upravljanje investicionim fondom. Pri ulaganju sredstava u banku, najčešće nema nikakvih
naknada.
Uložena sredstva sa prinosom (ili pak umanjena za gubitak) se uvek mogu pretvoriti u
likvidna sredstva prodajom investicionih jedinica (sem u retkim slučajevima kada se donese
odluka o privremenom prekidu otkupa investicionih jedinica). Važno je napomenuti da se
uglavnom naplaćuje provizija za otkup investicionih jedinica (od strane fonda), sem u
slučajevima kada se one prodaju (od strane ulagača) nakon nekoliko godina od kupovine. Kada
je reč o štednji u bankama, samo štednja po viđenju dozvoljava mogućnost podizanja likvidnih
sredstava u bilo kom trenutku, bez ikakvih limita. Sve ostale oročene vrste štednje zahtevaju
manje ili više strogu proceduru razoročenja (u najboljem slučaju uz obračunatu kamatu po
viđenju), ukoliko su ulagaču potrebna sredstva pre roka dospeća oročenja. U slučajevima
vraćanja likvidnih sredstava nakon roka oročenja, nema bilo kakvih ograničenja.
Poreski tretman ulaganja u banku ili u investicione fondove je potpuno isti u našem
zakonodavstvu.
Na kraju treba ukazati na to da vrednosti investicionih jedinica fondova u kratkom roku
fluktuiraju manje ili više, te da ulaganje u investicione fondove treba posmatrati kao dugoročno
ulaganje.
Jedinstveno najbolje rešenje između ove dve opcije ne postoji. U dugom roku ono zavisi
od preferencija ulagača, spremnosti na rizik, kao i stepena likvidnosti uloženih sredstava koji je
ulagaču u konkretnoj situaciji potreban. Kada je u pitanju kratak rok, investicioni fondovi nisu
dobro rešenje, zbog kratkoročnih fluktuacija cene investicionih jedinica. U tom slučaju se štednja
u banci čini kao bolja opcija.
4
ZAVRŠNI RAD Grujić Boban
INVESTICIONI FONDOVI
finansijske holdinge u vidu akcija i obveznica kompanija - države.
Investicioni fondovi kao finansijski posrednici imaju za cilj da poboljšaju proces
kupovine vrednosnih papira od strane domaćinstava. Dr Dejan Šoškić
2
definiše investicionu
kompaniju kao finansijsku instituciju koja povlači sredstva manjih individualnih investitora
kojima za uzvrat emituje akcije (
shares
) ili potvrde o učešću u finansijskoj aktivi fonda (
units
).
Tako ostvarene prihode investicione kompanije investiraju, na domaćem ili međunarodnom
finansijskom tržištu, u hartije odvrednosti stvarajući diversifikovani investicioni portfolio. Za
efikasno investiranje sredstava investicione kompanije brine se profesionalni menadžer ili
stručna ekipa ljudi koja predstavlja portfolio menadžment kompanije. Prihodi po osnovu hartija
od vrednosti se dele akcionarima tj. vlasnicima ili
štedišama
investicione kompanije srazmerno
njihovom učešću, umanjeni za vrednost provizije na ime portfolio menadžment usluge. Svaka
akcija investicione kompanije predstavlja srazmerno učešće u portfoliu hartija od vrednosti pod
njenom upravom. Upravljanje portfoliom investiciona kompanija sprovodi u ime i u najboljem
interesu njenih akcionara, ali oni, ipak, podnose celinu investicionog rizika koji proističe iz
poslovnih aktivnosti investicione kompanije.
Investicioni fondovi su dakle mladi i efikasni nedepozitni, nebankarski finansijski
posrednici i učesnici na bankarsko-finansijskom tržištu. Značajni su učesnici na finansijskim
tržištima koji prodajom svojih akcija i udela dolaze do kapitala i sredstava koji dalje koriste radi
investiranja na mnogim segmentima finansijskih tržišta u vrlo diversifikovane portfolije.
Investicioni fondovi vrše svojevrsno
prepakivanje
, to je i čest pojam na zapadu
packed
investment
, različitih oblika finansijske aktive.
Svaki investitor može investirati novac u svoj lični portfolio hartija od vrednosti.
Ova aktivnost zahteva znatna finansijska sredstva kako bi se investicija diversifikovala,
veliko znanje kako to raditi i naravno dosta vremena koje je za mnoge ljude ograničen resurs.
Umesto toga mnogi investitori ulažu u investicione fondove ili kompanije koje obavljaju sve
navedene aktivnosti. Investicioni fondovi ili investicione kompanije predstavljaju
specijalizovane finansijske posrednike koji se bave upravljanjem investicija u hartije od
vrednosti. Ova aktivnost obavlja se sredstvima širokog broja malih investitora koji za uzvrat
2
Šoškić D.,:
Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondov
i, Beograd, Ekonomski fakultet.
2000 , str 229.
5
ZAVRŠNI RAD Grujić Boban
INVESTICIONI FONDOVI
dobijaju vlasništvo nad fondom odnosno određeni broj akcija ili udela.
3
Investiranjem
prikupljenih sredstava u hartije od vrednosti na finansijskom tržištu dobija se diversifikovani
investicioni portfolio, a efikasnost ovog procesa zavisi od uspešnosti menadžment kompanije
koja je za taj posao zadužena. Tako se veliki broj sitnih i neupućenih investitora uključuje u
transakcije na finansijskom tržištu omogućujući veću efikasnost mehanizma alokacije kapitala.
U literaturi se za investicione fondove vrlo često koristi termim
Investiciona kompanija.
Međutim, ovom prilikom akcenat treba staviti na obavezno razlikovanje
pojma upravljačke ili
menadžment kompanije
. Naime, investiciona komapnija jeste sinonim za termin investicioni
fond, dok je upravljačka (menadžment) kompanija finansijska kompanija koja može imati jedan
ili više fondova u svom sastavu.
4
Iz iskustva zemalja koje poznaju investicione fondove uočava
se da su menadžment kompanije najčešće sastavljene od više investicionih fondova, koji imaju
različite ciljeve, menadžment, investicione strategije i portfolio strukturu. Menadžment
kompanije investitorima nude veliki broj različitih investicionih fondova sa različitim
investicionim ciljevima. U SAD je prisutna velika koncentracija ukupnog obima poslovanja u
rukama relativno malog broja velikih kompanija. Tako se gotovo svaka investiciona prefrenca
može zadovoljiti unutar jedne menadžment kompanije. Najmanje među njima imaju samo jednan
fond, ali u praksi to je veoma retko.
Ako i govorimo o malim, pod njima i smatramo one koje uz jedan investicioni fond na
tržištu novca imaju i po jedan specijalizovan za ulaganje u akcije i obveznice.
1.1. Kratka istorija otvorenih investicionih fondova
Investicioni fondovi ili investicione kompanije intenzivan razvoj ostvaruju od druge
polovine 80 - tih godina XX veka kako po broju tako i po ukupnoj vrednosti aktive kojom
raspolažu. Međutim, neke preteče investicionih fondova nastale su još u XIX veku. Prve
investicione kompanije predstavljale su fondove zatvorene strukture. U Briselu, 1822. godine,
holandski kralj Viljem I oformio je prvi investicioni fond.
3
Šoškić D.,:
Hartije od vrednosti: Upravljanje portfolijom i investicioni fondov
i, Beograd, Ekonomski fakultet.
2000 , str 231.
4
www.in..net/.../Thread-investicioni-fond-–-focus-inves
pristup sajtu 05.08.2011., vreme pristupa 18:20:00.
7
ZAVRŠNI RAD Grujić Boban
INVESTICIONI FONDOVI
Ako investirate sami ili to radi neko drugi za vas, niko nije siguran kad se dogodi kraj
berze.
Jedanaest godina po krahu berze 1929. godine američki kongres je usvojio najvažniji
zakon: Zakon o ulagačkim društvima (1940). Sa tim zakonom je otkriven veliki oblak tajni koji
je zakrivao otvorene investicione fondove. Zakon je pretpisivao, da se svaki fond mora opisati do
detalja. Svaki investitor mora tačno znati koliko mora dobiti i kolio će za to morati uložiti.
(Takvi zakoni su danas poznati po celom svetu, obično su definirani kao zakoni o investicionim
fondovima u kojima su definirane: vrste fondova, pravila poslovanja, vlasničke strukture, društva
za upravljanje, kapital fonda, kapital DZU, ... ).
7
Po dugom razdoblju, kada se je javnost izmicala investicionim fondovima, su isti ponovo
postali popularni krajem 60-ih godina prošlog veka, kada su ih prodavali po gradovima po celoj
Americi. Učitelji, vlasnici trgovina, službenici javnog sektora, ... ljudi svih naziva su od vrata do
vrata nagovarali ljude da ulože svoj novac u otvorene investicione fondove. Takvo prodavanje
investicionih fondova nije donelo rezultate, jer je u to vreme (1969-1973) stanje na tržištu hartija
od vrednosti bilo katastofalno, slično onome iz 1929 godine. U tom razdoblju se vrednost
fondova smanjila za tri četvrtine.
Zaprepašteni nad svojim gubitcima ogorčeni investitori počeli su brzo prodavati svoje
investicione jedinice. Akcije su prodavali po mnogo nižim cenama od onih po kojim su ih kupili.
Tako su potpuno izgubili poverenje u zastupnike investicionih fondova.
Još koju deceniju posle toga je bilo teško uveriti bilo koga da svoj novac uloži u akcioni
investicioni fond (fond rasta vrednosti imovine), kao i u ostale vrste fondova. Lukava društva za
upravljanje tako je našla veliki broj odličnih akcija, koje bi mogli kupiti po niskoj ceni, ali bez
investitora nisu imali novca da bi te akcije kupili.
Investicioni fondovi ili investicione kompanije intenzivan razvoj ostvaruju od druge
polovine 80 - tih godina XX veka kako po broju tako i po ukupnoj vrednosti aktive kojom
raspolažu. Međutim, neke preteče investicionih fondova nastale su još u XIX veku.
Kada je tržište hartija od vrednosti ponovo zaživelo 80 - tih godina, rascvetali su se i
investicioni fondovi. Od tada njihov broj raste. Krajem prošlog veka je broj investicionih
fondova u Americi porastao na 5.655. U zadnjih nekoliko godina je nastalo dodatnih 1.300
fondova. Skoro svaki dan se otvori novi otvoreni investicioni fond. Fond fondova, indexni fond,
7
www.in..net/.../Thread-investicioni-fond-–-focus-inves
pristup sajtu 05.08.2011., vreme pristupa 18:20:00.
