UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA
FAKULTET ZA POSLOVNE I FINASIJSKE STUDIJE
ODJELJENJE BIJELJINA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
EKONOMIJA KAPITALA I FINASIRANJE RAZVOJA
Tema: INVESTICIONI FONDOVI
Profesor:
Student :
1
Uvod................................................................................................................................................3
1.
Nastanak uloga i znacaj investicionih fondova………………………………………………4,5
2.Istorijski razvoj investicionih fondova.........................................................................................5
3. Prednosti ulaganja u investicione fondove..................................................................................5
4. Karakteristike investicionih fondova...........................................................................................6
5. Neto vrijednost aktive fonda i cijena akcije(udjela)fonda...........................................................7
6. Sigurnost i rizici ulaganja u fondove...........................................................................................7
7. Vrste investicionih fondova.................................................................................................8,9,10
8. Finansiranje preduzeća sredstvima investicionog fonda.......................................................10,11
9.Osnovne informacije o investicionim fondovima ……………………………………11,12,13,14
10.Usluge investicionih fondova …………………………………………………………………14
11.Organizaciona struktura investicionih kompanija…………………………………………..15,16
12.Prospekt i izvjestaj investicionog fonda………………………………………………….…16,17
13.Prihodi i rashodi investicionih fondova …………………………………………………….17,18
14.Zaključak.....................................................................................................................................19
15.Literatura.....................................................................................................................................20
Uvod
2
Prvi otvoreni investicioni fond je 1822 godine ustanovio holandski kralj Vilijam I. Ideja se je
raširila na Škotsku, gde je oduševila štedljive Škote. Oni su bili poznati kao skromni ljudi, koji su
izbegavali brze i lakoumne kupovine. Uspeli su uštedeti velike količine novca, kojeg su ulagali u
nove fondove.
Nakon izvesnog vremena su se fondovi pojavili u Americi ali su se bolje primili krajem 19. veka. U
to vreme su ih zvali akcioni trusti - prvi je bio njujorški godine 1889. Ti turisti su se razvili u
ulagačka društva, koja su bila omiljena u dvadesetim godinama prošlog veka.
Prvi pravi američki otvoreni investicioni fond je bio Shaw-Loomis-Saylesov fond. Pojavio se je
novembra 1929, nekoliko nedelja nakon berzovnog kraha. Njegovi osnivači su izabrali loš trenutak,
jer su cene akcija padale, dok nisu 1932 godine dostigle najniže vrednosti.
Do 1936 godine, kad se prašina smirila, pola otvorenih investicionih fondova je propalo. Investitori
su se tada naučili nešto vrlo važno: kada padaju cene akcija, tad ide slabo i investicionim
fondovima. To važi još i danas. Ni najbolji portfolio menadžer vas ne može odbraniti pred krahom
berze. Ako investirate sami ili to radi neko drugi za vas, niko nije siguran kad se dogodi kraj berze.
Jedanaest godina po krahu berze 1929 godine je američki kongres usvojio najvažniji zakon: Zakon o
ulagačkim društvima (1940). Sa tim zakonom je otkriven veliki oblak tajni koji je zakrivao otvorene
investicione fondove. Zakon je pretpisivao, da se mora svaki fond opisati do detalja. Svaki investitor
mora tačno znati koliko mora dobiti i kolio će za to morati uložiti. ( Takvi zakoni su danas poznati
po celom svetu, obično su definirani kao zakoni o investicionim fondovima u kojima su definirane:
vrste fondova, pravila poslovanja, vlasničke strukture, društva za upravljanje, kapital fonda, kapital
DZU, ... ).
Po dugom razdoblju, kada se je javnost izmicala investicionim fondovima, su isti ponovo postali
popularni krajem 60-ih godina prošlog veka, kada su ih prodavali po gradovima po celoj Americi.
Učitelji, vlasnici trgovina, službenici javnog sektora, ... ljudi svih naziva su od vrata do vrata
nagovarali ljude da ulože svoj novac u otvorene investicione fondove. Takvo prodavanje
investicionih fondova nije donelo rezultate, jer je u to vreme (1969-1973) stanje na tržištu hartija od
vrednosti bilo katastofalno, slično onome iz 1929 godine. U tom razdoblju se vrednost fondova
smanjila za tri četvrtine.
Zaprepašteni nad svojim gubitcima su ogorčeni investitori počeli brzo prodavati svoje investicione
jedinice. Akcije su prodavali po mnogo nižim cenama od onih po kojim su ih kupili. Tako su
potpuno izgubili poverenje u zastupnike investicionih fondova.
Još koju deceniju posle toga je bilo teško uveriti bilo koga da svoj novac uloži u akcioni investicioni
fond (fond rasta vrednosti imovine), kao i u ostale vrste fondova. Lukava društva za upravljanje su
tako našla veliki broj odličnih akcija, koje bi mogli kupiti po niskoj ceni, ali bez investitora nisu
imali novca da bi te akcije kupili.
Kada je tržište hartija od vrednosti ponovo zaživelo osamdesetih godina, rascvetali su se i
investicioni fondovi. Od tada njihov broj raste. Krajem prošlog veka je broj investicionih fondova u
Americi porastao na 5.655. U zadnjih nekoliko godina je nastalo dodatnih 1.300 fondova. Skoro
svaki dan se otvori novi otvoreni investicioni fond. Fond fondova, indexni fond, obveznički fond,
fond blagajničkih zapisa,... ako se tako nastavi, nasteće više investicionih fondova nego hartija od
vrednosti u koje se ulaže.
• Imovina ulagača, uložena u različite hartije od vrednosti: akcije, obveznice, blagajničke zapise i
druge zakonom dozvoljene hartije od vrednosti.
• Celokupna imovina je podeljena na jednake delove - investicione jedinice. Svaka jedinica je
ustvari proporcionalan deo u ukupnoj imovini otvorenog investicionog fonda.
• Vlasnici otvorenog investicionog fonda su ulagači, koji ulažu novac i na taj način kupuju jedinice
otvorenog investicionog fonda.
• Vrednost jedinice se menja zavisno o promeni cena hartija od vrednosti koji su u portfoliu
otvorenog investicionog fonda.
• Merilo uspešnosti otvorenog investicionog fonda je rast vrednosti jedinice - tj. prinos.
4
• Imovinom otvorenog investicionog fonda upravlja društvo.
• Cilj poslovanja je povećanje ukupne imovine otvorenog investicionog fonda i time povećanje
imovine ulagača.
• Fondom se upravlja isključivo u korist vlasnika fonda.
• Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda, i to srazmerno
njihovom učešću u fondu i odvojena je od društva za upravljanje tim fondom
• Poslovanje investicionih fondova je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor
društava za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti.
2.Istorijski razvoj investicionih fondova
Investicioni fondovi ili investicione kompanije su institucionalni investitori koji intenzivan
razvoj ostvaruju od druge polovine osamdesetih godina dvadesetog vjeka. Neke preteče investicionih
fondova nastale su još u devetnaestom vijeku. Prve investicione kompanije predstavljale su fondove
zatvorene strukture. U Briselu, 1822. god, holandski kralj Viljem je oformio prvi investicioni fond.
Prvobitna namera je bila da se omoguće male investicije u stranim državnim zajmovima. Početkom
šezdesetih godina slični investicioni fondovi formirani su u Engleskoj i Škotskoj, da bi početkom
dvadesetog vjeka postali veoma popularni i u SAD. Njihova ekspanzija naročito je kulminirala
dvadesetih godina kada je kreiran veliki broj zatvorenih fondova opterećen dugom i preferencijalnim
akcijama u namjeri da se zadovolje špekulativni interesi. Krah tržišta 1929. god. uništio je mnoge od
njih.
Prvi otvoreni investicioni fondovi svoje korjene vuku takođe iz devetnaestog vjeka. Prvi moderni
otvoreni fond bio je Massachusetts Investors Trust koji je formiran 1924. god. sa portfoliom od 45
akcija i aktivom od 50.000 dolara.Ovi fondovi karakteristicni su po tome sto su u investiranje i
investicione kompanije uveli novine koje se ogledaju u kontinuiranom prodavanju novih akcija i
otkupljivanju akcija koje uvjek mogu biti prodane po trenutnoj vrijednosti aktive fonda. Velika
ekonomska kriza prekinula je ekspanziju otvorenih fondova da bi popularnost ponovo stekli u
četrdesetim i pedesetim. 1940. god. bilo je manje od 80 fondova u SAD sa ukupnom aktivom od 500
miliona dolara. Dvadeset godina kasnije postojalo je 160 fondova sa aktivom vrednom 17 milijardi
dolara. Prava ekspanzija je usledila sredinom osamdesetih godina kada se formiraju fondovi koji ne
počivaju samo na akcijama već i drugim finansijskim instrumentima.
1
Danas dominantnu ulogu imaju otvoreni investicioni fondovi u koje podjednako mogu da ulažu kako
fizička tako i pravna lica.U gotovo svim razvijenim tržišnim ekonomijama investicioni fondovi su
postali krupni igrači na finansijskom tržištu,jer su zahvaljujući mogućnostima koje pružaju
investitorima(diverzifikacija,rizik,prinos,troškovi...) uspjeli da apsorbuju ogromne količine
slobodnih finansijskih sredstava.
3.Prednosti ulaganja u investicione fondove
Kroz ulaganje sredstava u investicioni fond svakom investitoru omogućen je jednostavan pristup
tržištu kapitala. Sredstvima upravljaju ovlašćeni stručnjaci, portfolio menadžeri, dok je za uspješno
individualno ulaganje potrebno biti odličan poznavalac finansijskog tržišta i aktivan učesnik u
dinamičnim kretanjima tržišta. Ulaganjem sredstava u otvorene investicione fondove, investitori
dobijaju profesionalnu uslugu ulaganja njihovih sredstva u finansijske instrumente, kao što su
obveznice, akcije, komercijalni zapisi itd. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio
menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja.
1
Prof. Dr Žarko Ristić, Prof.dr.Slobodan Komazec ,“Ekonomija kapitala i finansiranje razvoja” Beograd, 2009.
5
