FINANSIJE I FINANSIJSKA TRŽIŠTA I-KOLOKVIJUM Prof. Dr Milenko Dželetović I DEO

ULOGA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U PRIVREDNOM I FINANSIJSKOM SISTEMU ZEMLJE

Privredni sistem određuje ambijent u kome se razvija jedna privreda.U slučaju nekonzistentnosti
privrednog sistema, nacionalna privreda može zapasti u teškoće.Najšire posmatrano, privredni sisem se
definiše kao ekonomski proces kojim se regulišu tokovi reprodukcije. Znači da karakter privrednog
sistema određuje i karakter društvenog sistema u celini. Uže posmatrano privredni sistem predstavlja
skup institucija i mahanizama kojima se na duži rok reguliše proces društvene reprodukcije. Najznačajniji
podsistem u okviru privrednog sistema je finansijski sistem. Finansijski sistem je odgovarajući skup
institucija, instrumenata i mehanizama putem kojih se ostvaruje mobilizacija, koncentracija, transfer i
alokacija finansijskih resursa i novčane štednje društva. Ili, finansijski sistem predstavlja mehanizam i
vodič, odnosno „sistem kanala“ kojima se vrši transfer finansijskih sredstava između različitih grupa i
subjekata u privredi. Postoji zakonitost da što je razvijenija privreda u čijoj su osnovi ekonomski i tržišni
principi poslovanja to je razuđeniji i efikasniji finansijski sistem. Znači da optimalno ustrojen finansijski
sistem povratno pozitivno utiče na razvoj privrede. U svakon ekonomiji finansijski sistem obavlja tri
važne makroekonomske funkcije:

obezbeđuje platni promet

pruža metode za obezbeđenje štednje (akumulacije)

obezbeđuje funkcionisanje tržišnog mehanizma za alokaciju finansijskih resursa u nacionalnim i

međunarodnim okvirima.

Znači, makroekonomski spekt finansijskog sistema se odnosi na povezivanje štednje sa jedne i investicija
sa druge strane. Mikroekonomski aspekt podrazumeva pružanje mogućnosti izbora štednje u pogledu
usklađivanja suficitarnih i deficitarnih finansijskih tokova. Postoje dva osnovna tipa finansijskih sistema:

-finansijski sistem čije je težište na otvorenom finansijskom tržištu i na kome dominiraju berze i hartije
od vrednosti (SAD i Japan) – Temelji postavljeni 1933.godine kada je na osnovu Glas-Strgalovog
bankarskog zakona izvršeno razgraničenje funkcija investicionih i komercijalnih banaka. Komercijalne
banke su ovim zakonom stavljene pod direktnu kontrolu CB, a Investicione banke i brokersko-dilerske
kuće pod kontrolu specijalne državne komisije.U ovom finansijskom sistemu predmet poslovanja
komercijalnih banaka je plaćanje, držanje novčanih rezervi i kreditna funkcija, dok investicione banke
posluju sa hartijama od vrednosti

-bankarsko orijentisani finansijski sistemi čije je težište na bankarskim insitucijama, naročito na
univerzalnim bankama (Nemačka i Kina) – Ovaj tip sistema se oslanja na univerzalne banke koje vrše
kratkoročno i dugoročno kreditiranje privrede i imaju ključnu ulogu u upravljanju pojedinim privrednim
subjektima.

Bez obzira o kom se tipu radi, uspešnost razvijenosti finansijskog sistema se pokazuje kroz indikatore
razvijenosti: 1. zadovoljavajući intezitet direktnog finansiranja, 2. razvijenost sekundarnog tržišta, 3.
diverzifikovana institucionalna infrastruktura, 4. struktura novačane mase, 5. odnos novčane mase

prema obimu finansijskih transakcija. Kao najznačajniji elementi finansijskog sistema u teoriji i praksi
izdajaju se: FINANSIJSKA TRŽIŠTA, FINANSIJSKE INSTITUCIJE I FINANSIJSKI INSTRUMENTI.

FINANSIJSKO TRŽIŠTE KAO NAJZNAČAJNIJI ELEMENAT FINANSIJSKOG SISTEMA

Da bi se shvatila funkcija finansijskog tržišta potrebno je upoznati se sa najvažnijim ekonomskim
kategorijama vezanim za neometan rad finansijskog tržišta. U finansijskoj teoriji i praksi egzistiraju tri
modela finansiraja investicija:

1. metod samofinansiranja – internog finansiranja (podrazumeva da ekonomski subjekti sopstvenim
fondovima finansiraju planirana ulaganja ili rashode)

2. metod direktnog finansiranja - metod u kome štediše i investitori obavljaju direktan transfer
finansijskih fondova.

3. metod indirektnog finansiranja - sistem u kome se između ekonomskih subjekata koji štede i
subjekata koji investiraju pojavljuju finansijski posrednici.

Znači, na fin.tržištu se pojavljuju dve grupe subjekata- jedni na strani ponude finasijskih resursa i drugi
na strani potražnje za njima. Finansijsko tržište je mesto gde se trguje različitim oblicima finansijske
aktive, ili finansijsko tržište je tržište na kome se trguje  nekim vrstama fin.proizvoda...pa se može
zaključiti da je finansijsko tržište organizovano mesto na kome se susreću ponuda  i tražnja za različitim
oblicima finansijskih instrumenata   na kojem se obavljaju različiti poslovi. Na fin.tržištima razlikujemo:
OSNOVNE POSLOVE:

Poslovi na novčanom tržištu - davanje i uzimanje krakoročnih kredita, kupovina i prodaja

kratkoročnog novca, kratkoročnih hartija od vrednosti, eskontnih menica, kupoprodaja deviza.tj. sve
finansijske transakcije kojima se vrsi transformacija imovine iskazane u novcu...

Poslovi na tržištu kapitala - kupovina i prodaja dugoročnih hartija od vrednosti kao što su akcije,

obveznice, certifikati, fjučersi, svopovi...tj. sve fin.transakcije kojima se vrsu transformacija imovine
iskazane u kapitalu.

UNIVERZALNE POSLOVE:

Dele se po osnovu dva kriterijuma :

- prema vremenu (promptni-plaćanje i isporuka se vrši odmah, a najkasnije u roku od dva do pet

dana i terminski- realizacija ugovora se izvršava kasnije,nekog ugovorenog dana u budućnosti. )

- prema tipu aktive (poslovi sa žiralnim novcem i poslovi sa HOV).

POSLOVI POSEBNE VRSTE:

3. treća funkcija govori o uticaju finansijskih tržišta na smanjenje istraživačkih i informacionih troškova.

Pored ovih, finansijsko tržište vrši i sledeće funkcije:

Funkcija povezivanja –dolazi do susretanja ponude i tražnje,tj povezuju se kupci i prodavci.

Alokativna funkcija-mogućnost fin.tržišta da izvrši alokaciju slobodnih fin.sredstava kako bi se
najefikasnije upotrebila slobodna sredstva.

Transferna funkcija-ovu funkciju fin.tržište obavlja kao pimarno trž. na kome se kreiraju fin.instrumenti
Mobilizaciona funkcija-uloga fin.tržišta da prikupljaju slobodna finansijaka sredstva.

Funkcija efikasnosti-proizilazi iz pedhodnih funkcija, zahvaljujući optimalnom i efikasnom korišćenju
slobodnih fin.sredstava preko fin.tržišta se kapital efikasno koristi i poiže materijalno blagostanje.
Razvojna funkcija- povećana mobilnost fin.sredstava i kapitala između privrednih grana u zavisnosti od
stope prinosa omogućuje skladan privredni razvoj.

Funkcija poboljšanja životnog razvoja-ogleda se u obezbeđenju rasta životnog standarda stanovništva i
kvalitetnijeg zadovoljenja potreba, najintezivnije se ostvaruje preko hipotekarnog tržišta gde se bez
velikih sredstava i pod povoljnim uslovima kupuju nekretnine i trajna ptrošna dobra.

4.FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Nacionalna struktura je razvijena ako raspolaže širokom lepezom finansijskih instrumenata . Da bi
finansijske institucije bile efikasne pri mobilizaciji fiškova u privredi, one moraju raspolagati razvijenim
oblicima fin.instrumenata kako zbog mobilizacije tako i zbog transformacije jednih u druge oblike
instrumenata. Za fin instrumente se koristi sinonim fin.aktiva , jer su izraženi kao novčana potraživanja.
Kriterijumi za podelu fin.instrumenata:

- prema ročnoj strukturi dele se na : kratkoročne, srednjoročne i dugoročne. Nepovoljna ročna struktura
je kada u privredi dominiraju instrumenti kratkoročnog karaktera.

- prema mestu emitovanja razlikuju se domaće i inostrane HOV

- prema načinu formiranja delimo ih na : osnovne (instrumenti duga npr.obveznice, certifikati, zapisi... i
instrumenti akcijskog kapitala,odražavaju vlasničke odnose,npr.obične i preferencijalne akcije) i izvedene
hartije od vrednosti-finansijski derivati,njihova vrednost zavisi od neke druge osnovne HOV koja leži u
njihovoj osovi.

- devize i devizni kursevi su fin. instrumenti kojima se trguje na jednom segmentu fin.tržišta – deviznom
tržištu.Pod devizama se podrazumevaju sva potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu.
Specifičnost deviza ka robe je u tome što je ona u isto vreme u zemlji koja je emitovala zakonsko
sredstvo plaćanja, pa na formiranje cena deviza ne utiče samo ponuda i tražnja nego i sve mere koje

zemlja na čiju valuti glasi deviza preduzima u oblasti svoje ekonomske politike. Cena po kojoj se jedna
nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se devizni kurs.

-žiralni novac – novac koji se nalazi na žiro računima poslovnih banaka

Svi nabrojani fin.instrumenti imaju deset osnovnih karakteristika: nemaju novčani oblik(fin.insrumenti
koji se koriste kao sredstvo razmene nazivaju se novac), reverzibilnost(trošak investiranja u
fin.instrument i povratak u likvidni oblik), ročnost(vremenski period u kome je planirano plaćanje
instrumenta), deljivost i denominacija(deljivost je minimum veličine za koju je fin.instrument može biti
likvidan i zamenljiv za novac), valuta, konvertibilnost(može se vršiti u okviru jedne HIV ili u drugu HOV),
likvidnost, složenost(kombinacija dva ili više instrumenta), novčani tok, poreski tretman(poreske stope
su različite za različite fin.instrumente.)

5. FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Usluge fin. Institucija su usmerene ka povezivanju dve karegorije subjakata- suficitarnih i deficitarnih.
Finansijske institucije predstavljaju vezi između tržišta novca , na kome se trguje kratkoročnim
finansijskim instrumentima, i tržišta kapitala , na kome su predmet trgovine dugoročni fin.instrumenti.
Na fin.tržištima, fin.institucije vrše sledeće usluge: transformisanje fin.aktive iz jednog oblika u drugi,
razmenu fin.aktive u korist svojih klijenata, pružanje pomoći u kreiranju novih oblika fin.instrumenata i
pomoći pri njihovoj prodaji, pružanje savetodavnih konsalting usluga, vršenje poslova u vezi sa
upravljanjem portfoliom fin.aktive.

Podela finansijskih institucija:

1. prema jednoj klasifikaciji dele se na tri grupe :

intermedijarne finansijske institucije (bankarske i nebankarske finansijske institucije) ; najvažnije

su : komercijalne banke, štedionice, osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, finansijske kompanije

berze(nisu inermedijarne jer ne emituju sopstvene fin. Instrumente)

pomoćne i specijalizovane finansijske institucije

2. prema drugoj klasifikaciji dele se na :

- centralnu banku kao centralnu monetarno-finansijsku instituciju

- depozitne institucije

- nedepozitne institucije

- posredničke institucije

3. prema trećoj klasifikaciji dele se na :

Cilj dobro osmišljene regulacije je da tržište učini efikasnijim, tj. regulativom se ne sprečavaju dnevne,
već krupnje oscilacije. Prevara je najčešće rezultata nedostatka informacija i obično se dešava zbog
velikog broja učesnika,a praksa je pokazala da regulacija ima značajan efekat u sprečavanju prevara.
Relevantne informacije su od presudnog značaja za donošenje odluke o kuoprodaji , daju se u vidu
statističkih podataka i odnose se na aktivnost i poziciju predmeta trgovine na tržištu. Znači, finansijsko
tržište, njegove institucije i instrumenti koje uspešno funkcioniše u razvijenim zemljama predpostavlja
modernu i otvorenu tržišnu privredu, pravnu državu i stabilan politički sistem.

8.CENTRALNA BANKA-UČESNIK NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU

Centralna banka je centralna monetarna ustanova, ona je emisiona banka ili „banka banaka“. Glavna
uloga centralne banke je regulisanje nivoa novčane mase i kredita u makrosistemu, kao i determinisanje
stopa rasta ovih agregata u skladu sa stopom rasta društvenog proizvoda, adekvatnom stopom
zaposlenosti, relativnom stabilnosti cena i platnog bilansa. Dve osnovne f-je centralne banke su:

1. centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, odnosno kontrolu ponude novca, sa
ciljem da se osigura niska stopa inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti. Ciljevi monetarne
politike: stabilnost cena, ekonomski rast, puna zaposlenost, uravnoteženi platni bilans.

2. funkcija „zajmodavca u krajnjoj instanci“ ili „poslednjeg utočišta banaka“ ; ovde je reč o obezbeđenju
likvidnosti makroekonomskog sistema- centralna banka se javlja kao spasilac koji odobrava zajmove
poslovnim bankama i tako sprečava bankrotstva. U nekim razvijenim tržišnim privredama postoji
dvostepeno osiguranje protiv lančanog bankrotstva velikog broja banaka.

Pri realizovanju monetarne politike i kontrole kreditnog potencijala privrede, centralne banke koriste
šest osnovnih instrumenata:

-rediskontni krediti bankama-obuhvataju kupovinu robnih i drugih komercijalnih hartija od poslovnih
banaka ,na osnovu kojih se menično potraživanje prenosi na centralnu banku i vrši kreditna alokacija na
računa poslovnih banaka.Ovde c.banka ima pasivnu ulogu.

-operacije na otvorenom tržištu-c.banka ima aktivnu ulogu u pogledu obima kreditnog potencijala i
ukupnih rezervi poslovnih banaka. Preko operacija na otvorenom tržištu otvaraju se mogućnosti
višekratnog dnevog ulivanja i povlačenja novca i rezervi iz sistema.Kada c. Banka kupuje državne
obveznice od poslovnih banka povećava se nivo rezervi i potencijala banaka, a time se povećava obim
kredita i novčane mase u sistemu i obrnuto.

-stopa obavezne rezerve- se koristi kao korektiv operacija na otvorenom tržištu.Obavezne rezerve su
rigidan, povremen i neophodan instrument monetarno-kreditnog regulisanja u pojedinim situacijama.
Kada se poveća stopa obavezne rezerve uslediće smanjenje slobodnog bankarskog potencijala i obrnuto.