Stanje šljivarstva na području Timočke krajine
Šljiva je sinonim voćarske proizvodnje u Republici Srbiji. Međutim na području
Timočke krajine i pored velike zastupljenosti šljivarstvo vidno zaostaje. Razlozi
su i objektivna ali i subjektivne prirode. Neosporno da agroekološki uslovi,
posebno česti sušni periodi ograničavaju intenzivnu proizvodnju. Pored toga
Timočka krajna je izuzetno zaražena šarkom šljive što se sve odražava na
krajnje efekte u proizvodnji. Uz to aktuelni sortimen u kome dominiraju autohtone
sorte, a među njima Crvena ranka ne obezbeđuju stabilnu proizvodnju. To su
sorte koje su prvenstveno namenjene za preradu u rakiju. Razlog zaostajanja
proizvodnje je i ekstenzivni uzgoj. Neprimerna agro i pomotehnika direktno utiču
na loše proizvodne rezultate. Uvođenjem sorte Stenli šljivarstvo Timočke krajine
je kvaliteno unapređeno. Ova sorta pored visoke i redovne rodnosti ne
obezbeđuje i odgovarajući kvalitet plodova. Pogodna je za gajenje u sušnim
uslovima I tolerantna na šarku šljive. Istovremeno to je sorta koja pospešuje
širenje šarke na kvalitetnije ali i osetljivije sorte šljive. Danas se spravom
postavljaju pitanja daljeg širenja ove sorte. Izmenom sortimenta, uvođenjem
novih savremenih i kvalitetnih sorti, različitog vremena sazrevanja i kvalitetnim
izmenama u tehnologiji gajenja stvaraju se uslovi da se šljivarstvo intenzivira i
unapredi. Značajan doprinos unapređenju proizvodnje su mere Vlade RS koja
podsticajnim sredstvima (nepovratna sredstva) stimuliše obnovu i povećanje
proizvodnje šljive. Samim tim stvaraju se povoljniji uslovi koje treba iskoristiti na
najbolji način.
Privredni značaj
Plodovi šljive imaju veliku upotrebnu vrednost. Koriste se za razne namene jer su
izvrsnog hemijskog satava. Upotrebljavaju se za konzum u svežom stanju,
daleko više u preradi. Prerađuju se u pekmez, džem, marmeladu, sok, slatko,
kompot i najčešće u rakiju. Značajne količine se upotrebljavaju za sušenje.
Nažalost ovaj vid prerade nije zaživeo na našem području. Lepeza proizvoda od
šljive u svetu je daleko veća iako se koriste sorte lošijeg kvaliteta. Prema
različitim izvorima u svetu se od ploda šljive priredi oko 42 različita proizvoda.
Sve ove mogućnosti i relativno povoljni agroekološki uslovi su preduslov da se i
na našem području šljivarstvo unapredi jer obezbeđuje solidne finansijske
rezultate.
EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE ŠLJIVE
Svetlost-Šljiva je svetoljubiva voćka i u zaseni daje slabe rezultate. U našim
uslovima svetlost nije ograničavajući činilac uspevanja.
Temperature-Sorte domaće šljive su prilagođene temperaturnim uslovima
umereno-kontinentalne klime sa srednje godišnjim temparaturama od 9 do 11
0
C
i srednje dnevnim temperaturama u toku leta od 18 do 20
0
C. Srednja
vegetaciona temperatura je bitan činilac za određivanje pogodnosti područja za
gajenje šljive. U našim uslovima ona se kreće od 16 do 18
0
C. Ukoliko je niža od
16
0
C, plodovi kasnije zru, a ako je viša od 20
0
C, šljivi je neophodna voda za
navodnjavanjanje. Područja u kojima se tokom zime temperatura spušta do -30
0
C je nepovoljno za gajenje šljive. U toku zimskog perioda šljiva izdrži niske
