АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШАБАЦ
Одсек за медицинске и пословно – технолошке студије
Семинарски рад из стратегијског менаџмента
Тема: Методе инвестиционог одлучивања у условима
неизвесности
Професор:
Студент:
Никола Јанчев
Јелена Ђурић
8-34/2018
САДРЖАЈ
Јелена ђурић
8-34/2018
4
1. МЕНАЏМЕНТ И ИНВЕСТИЦИЈЕ
Инвестиције су неопходан услов за напредак и реализацију непрестани напор човека
да овлада природним силама и искористи их што ефикасније задовољавајући њихове
потребе. Без улагања нема технолошког напретка нити напретка у Србији целина.
Инвестиције су део глобалног развојног проблема као континуирани процес којим
свако предузеће и свако предузеће осигурава своје будуће ефикасно пословање.
Улагање долази као завршни чин читавог процеса, која остварује планиране развојне
циљеве а самим тим и целокупан развој. Свака организација је присиљен да инвестира,
јер је улагање једини начин за постизање циљева развој. Стога су инвестиције
неопходне, јер је повезан даљи развој сваке компаније добро планирање и ефикасна
реализација инвестиција.
Постоји читав низ различитих дефиниција појма улагање и улагање, мада не постоји
општа сагласност око дефиниције улагања, али већина аутора се слаже са тим
инвестиције, тј улагање је жртвовање жртава, одрицање од трошења у садашњости,
како би се у будућности оствариле одређене користи.
П. Массе даје једну општу дефиницију: „Улагање је размена непосредно и сигурно
задовољство од тренутка када одустане, због наде коју човек добија и која се заснива
на уложеном добру “.
Х. Пеуманс даје следећу дефиницију: „Улагање се састоји у набавци стварних робе, а
то ће рећи у плаћању једне тренутне цене како би се у будућности има неки приход. То
је дакле размена нечега извесног за низ нада распоређена у времену “.
Жртве које се подносе у садашњости и користи, односно приход који се очекују у
будућност је једна од основних карактеристика инвестиција и процеса инвестиције.
Ова карактеристика улагање означава као временску везу између садашњост и
будућност. Једна од најважнијих карактеристика улагања је време у коме се тај процес
одвија. Такође је врло важна карактеристика инвестиционог процеса неизвесност.
Ефекти који се очекују у будућности су неизвесни, јер је то у будућности неизвесно.
Што је дуже време улагања, тј. Што даље идете у будућности предвиђање ефекта -
неизвесност расте.
Улагања се најчешће схватају као улагања финансијских средстава у стварање
одређених производних добара. Према П. Массе-у: „Улагање у обично терминологија,
значи истовремено рад и резултат тог рада, истовремено и одлуку за улажући и добро
улажући “.
Улагања у свакодневну праксу укључују:
Јелена ђурић
8-34/2018
5
1. Новац уложен у одређена производна добра
2. Процес претварања готовине у производна добра
3. Предмет у који се улаже и који се добија као резултат инвестиционог процеса
У теорији се разматра дефинисање инвестиција као улагања у стварну производну
робу дефинисањем инвестиција у ужем смислу. Дефинисање улагања у ширем смислу
укључује и улагања за набавку добара, сировина, потрошног материјала, као и за
плаћање услуга.
Јелена ђурић
8-34/2018
7
к
0
1
2
3
4
5
А
И
а
30
Д
а
5
10
15
25
20
Б
И
б
30
И
б
15
15
10
0
0
Питање је која се од разматраних инвестиција више исплати.
Пошто су сви подаци дати у садашњим ценама, први приступ решавању проблема
одлучивања био би на основу апсолутне вредности профита који се рачуна као разлика
укупних добити и укупних улагања:
А:
5+10+15+25+20=75
75-30=45
Б:
15+15+10=40
40-30=10
По овом критеријуму боље је уложити у пројекат А него у пројекат Б. Наведени
критеријум не узима у обзир динамику улагања и повраћаја средстава. Из података се
види да се уложени новац спорије враћа на пројекту А него на пројекту Б.
Нормално је ДО жели да му се инвестирани новац што пре поврати. То је увек случај
ако је будућност јако неизвесна. Тада може да се као критеријум користи период
повраћаја средстава. То је период у коме кумулативно рачуната укупна добит постаје
једнака или већа од уложених средстава. У овом примеру бољи је пројекат Б јер се
средства враћају за две године, него пројекат А на коме се средства враћају тек после
три године.
Поред тога, у првој години ће се на пројекту Б вратити половина средстава, а на
пројекту А само шестина; за прве две године на пројекту А повратиће се само
половина средстава. Период повраћаја средстава може се рачунати и преко
дисконтованих вредности што ће касније бити објашњено. Наредни традиционални
приступ за оцену инвестиција је просечна стопа приноса (повраћаја) која се назива и
књиговодствена стопа приноса (повраћаја) искоришћеног капитала. Постоји више
начина за њено рачунање. У суштини, требало би израчунати однос просечног
годишњег профита који ће створити инвестиција према капиталу који је за њу
потребан
.
Једноставан приступ је дељење просечног годишњег профита уложеним средствима:
r =
1
n
∑
k
=
0
∞
d
k
∑
k
=
0
∞
I
k
