Uvodna razmatranja

Osnovni pojmovi. Informacije i njihov grafi

ki prikaz. Podru

ja primene kompjuterskih sistema.

Kompjuterske tehnologije u razvoju proizvoda. Aktuelni softveri inženjerske grafike.

Živimo u «tehnosvetu», svetu znanja, veština i ume

iji opis traje, vrlo intezivno u poslednjih

150 godina.

Studija «TERMINALNI IDENTITET» Skota Bukatmana otkriva da je tehnosvet do sada prošao
kroz pet faza:

1. mašnsko doba (sredina i kraj XIX veka), doba vezano za otkri

e parne mašine

2. elektri

no doba (kraj XIX i po

etak XXveka), doba vezano za Teslina otkri

a i

naizmeni

nu struju

3. nuklearno doba (sredina XX veka), doba vezano za otkri

e fisije urana 235 i atomske

bombe

4. elektronsko doba (sredina i kraj XX veka) vezano za prvi direktni TV prenos izme

Evrope i Amerike putem satelita

5. informaciono doba (kraj XX veka, odnosno 1990. god.) doba koje je vezano za

Internet odnosno kada su ljudi sa univerziteta odlu

ili da stvore veliku kompjutersku

mrežu w.w.w.

I dok ne pre

emo u jedno novo doba, opsesije i terminalne projekcije su da je to svemirsko

doba, mi

e mo se pozabaviti osnovnim resursom ovog našeg doba a to je informacija.

Informacijom se danas bavi ve

ina zaposlenih. To više nije materijalna proizvodnja, ve

kako se

naziva uslužni sektor, gde se ve

ina zaposlenih bavi isklju

ivo obradom informacija i

posredovanjem te iste u svim oblicima.

Ova

injenica razlog je da navedemo neke osnovne karakteristike informacije kao resursa:

Informacija je neiscrpna kao resurs

. Svi prirodni resursi (nafta, ugalj, gas, razne rude..) su

ograni

eni raspoloživim koli

inama koje se nalaze u prirodi. Za mnoge od njih postoje i precizni

prora

uni o razdobljima u kojima

e još biti rasploživi. Me

utim informacija, upravo zato što

nema prirodno poreklo, ne podleže tim ograni

enjima.

Druga karakteristika informacije: da se trošenjem ne uništava njen sadržaj

. Svi smo navikli na

injenicu da se svaki proizvod ili neki drugi predmet rada uptrebom haba i postupno postaje

neprikladan za upotrebu odnosno na bilo koji na

in prestaje ispunjavati funkciju radi koje ga

imamo. S informacijom nije tako. Taj resurs potpuno je indiferentan prema svakom obliku
potrošnje, odnosno njegova eksploatacija nije ograni

ena niti vremenom niti intezitetom

potrošnje.

Tre

a osobina informacije: to što ona podnosi mnoštvo konzumenata istovremeno

. Informacija

uvana u nekoj bazi na raspolaganju je neograni

enom broju korisnika u isto vreme i bez

obzira na udaljenost od njene lokacije.

etvrta osobina: da informacija trošenjem (upotrebom) pove

ava svoju vrednost

. Naime,

informacija koja nikome nije potrebna i nema vrednost, ili drugim re

ima, informacija je toliko

zna

ajnija, pa utoliko i vrednija, što više korisnika poteže za njom.

Poslednja osobina informacije, ujedno je i njeno jedino ograni

enje: jedino je ljudska

sposobnost ograni

avaju

i faktor njenog univerzalnog koriš

enja

. Stvarala

ke mogu

nosti

oveka, njegova kreativnost postaju sada presudni faktor koriš

enja ovog resursa.

Kao što se vidi nakon ovog sagledavanja karakteristika informacije kao resursa, nije teško
zaklju

iti da znanje postaje jedan od osnovnih preduslova delovanja u oblasti informatike i to

znanje u pogledu koriš

enja informacija, njihove obrade, povezivanja, analiziranja itd.

Zavisnost cene i doprinosa informacija od vremena generisanja može se prikazati dijagramom
na slici 1:

opt

d c

min

Slika 1.

Dijagram zavisnosti cene i doprinosa informacije

vreme generisanja informacije,

d doprinos

informacije

c cena

generisanja

opt

najpogodnije vreme za koriš

enje informacije

min

najmanja cena informacije

oblast korisne informacije

Savremene baze podataka, osim tekstualnih i numeri

kih podataka, sada

uvaju i razne

multimedijalne podatke kao što su fotografije, video i audio zapisi, radarski signali, satelitski
snimci, itd. koji

esto zauzimaju veliki memorijski prostor

Inženjerska, odnosno šire posmatrano, ra

unarska grafika ima zadatak da vizuelno predstavi

sve te podatke odnosno informacije i da im dodeli nove ’dimenzije’ kroz modeliranje,
vizuelizaciju, renderovanje, animaciju, simulaciju, virtuelnu realnost.

Vizuelno predstavljanje informacija

Vizuelno modeliranje je proces uzimanja informacija sa modela i njihovo grafi

ko prikazivanje

koriš

enjem niza standardnih grafi

kih elemenata. Standardi su neophodni kako bi se izvukla

bitna korist od modeliranja, a to je komunikacija. Komunikacija izme

u svih korisnika modela

odnosno svih onih koji su uklju

eni u dizajniranje, modeliranje i projektovanje, je osnovna svrha

vizuelnog modeliranja.

Komunikacija se može ostvariti koriš

enjem nevizuelnih (tekstualnih) informacija, me

utim (ali

ipak mora se priznati) ljudi su bi

a koja vizuelno mnogo lakše prihvataju i uo

avaju stvari (bolje

jednom videti nego sto puta

uti ili jedna slika govori više od hiljadu re

i). Ljudi imaju ve

mogu

nost da razumeju stvari ako su im one prezentovane vizuelno preko modela nego u

slu

aju kad su one prezentovane samo tekstom. Izradom vizuelnog modela sistema, može se

pokazati kako sistem radi posmatraju

i ga sa više nivoa. Može se modelirati objekat sistema

(deo/proizvod). Može se modelirati interakcija pojedinih objekata sistema (simulacija obrade).
Može se modelirati i interakcija izme

u sistema (transportni sistem i obradni sistem).

Nakon kreiranja modela, on se može pokazati svim zainteresovanim grupama, a te grupe ljudi
mogu sa modela da prikupljaju informacije koje su im od intersa. Jedan primer je model nekog
proizvoda nakon faze dizajna. Konstruktori na osnovu tog modela definišu dimenzije i vrše
inženjerske provere (prora

une). Tehnolozi proveravaju tehnologi

nost i skiciraju orjentacioni

(grubi) tehnološki postupak. Eksperti za marketing na osnovu ovog modela prave virtuelni
prototip i spremaju reklamu itd. Drugi primer je projekat aplikativnog softvera. Korisnici mogu da

KOKONSTRUKCIJA

DETALJA

KONCEPCIJA

PRORACUNI

DOKUMENTACIJA

IZRADA PROTOTIPOVA

ISPITIVANJA

PROIZVODNI INŽENJERING

DEFINISANJE

ZAHTEVA

ISTRAŽIVANJE

RAZVOJ

DETALJNO

PROJEKTOVANJE

PROIZVODA

RAZVOJ

KONCEPTA

PROIZVODNJE

DETALJNO

PROJEKTOVANJE

PROCESA

PROIZVODNJA

FAZE RAZVOJA

PROIZVODA

E
H
N

K
E

E
R
S

V
A

P
R

C
E
S

CAD

CAE

CAQ

CAM

CAD

Slika 3.

C-tehnologije, faza razvoja i proizvodnje prizvoda

Pre nogo što se pristupi istraživanju i razvoju, a na osnovu prikupljenih saznanja definišu se
zadaci odnosno zahtevi i ograni

enja koje konstruktor (projektant) mora da poštuje u toku

razvoja a proizvod terba da zadovolji. Neki od elemenata liste zahteva su:

FUNKCIJA

koju treba da izvršava budu

e konstrukciono rešenje, definiše se na osnovu

izu

avanja potreba tržišta, zatim potrebe za rešavanjem odre

enog tehni

kog problema ....

RADNA SVOJSTVA

konstrukcije definišu se prema potrebnom odnosno željenom kvalitetu

izvršavanja funkcije, na

inu rukovanja, održavanja, potrebnoj sigurnosti i pouzdanosti u radu i

td. Od radnih svojstava u najve

oj meri zavisi konkurentnost proizvoda na tržištu, obim

plasmana i vreme održavanja na tržištu.

ERGONOMSKA SVOJSTVA

su od velikog zna

aja posebno ako

ovek rukuje mašinom u

dugim vremenskim intervalima (zamaranje, povrede, komande (pažnja, koncentracija,
preglednost, sila)) i td.

SPOLJNI IZGLED

(manji/ve

i zna

aj)

TEHNOLOŠKA SVOJSTVA

su od velikog zna

aja prvenstveno za proizvo

a. Delovi treba da

su tehnologi

ni tj. da se mogu izraditi uz što manje napora, za što kra

e vreme i uz što manju

upotrebu specijalne opreme.

EKONOMSKA OGRANI

ENJA

cilj je dobiti proizvod sa što nižim troškovima proizvodnje kako

bi pozitivna razlika izme

u cene na tržištu i troškova bila što ve

a. (Izbor materijala, tehnologija,

složenost konstrukcija ...)

USLOVI ISPORUKE, TRANSPORTA, MONTAŽE

nemaju kod svake konstrukcije isti zna

aj,

utim tamo gde im je važnost velika ne mogu se i ne smeju se zanemariti.

SKLAPANJE I RASKLAPANJE

vrlo su zna

ajni kod onih konstrukcija koje zahtevaju

este

intervencije u toku eksploatacije.

CAD

Computer Aided Design

(konstruisanje (projektovanje) pomo

u (primenom) ra

unara)

CAM

Computer Aided Manufacturing

(proizvodnja podržana ra

unarom)

CAE

Computer Aided Engineering

(inženjerstvo (inženjerska analiza) podržana ra

unarom)

CAP

Computer Aided Planning

(planiranje podržano ra

unarom)

CAPP

Computer Aided Process Planning

(planiranje procesa izrade podržano ra

unarom)

CAQ

Computer Aided Quality

(kvalitet podržan ra

unarom)

unarska grafika

unarska grafika (

Computer Graphics

) jeste vrsta ra

unarske obrade i izlaza gde je znatan

deo izlazne informacije u obliku slike, bilo jednostavnog histograma ili drugog grafi

kog prikaza,

bilo složene mape ili tehni

kog crteža u boji sa alfanumeri

kim oznakama. Izlaz može biti preko

vizualnog terminala - monitora ili kao trajan zapis preko štampa

a ili plotera. Ra

unar se može

isprogramirati tako da manipuliše informacijama, na primer, da ispravlja linije, pomera ili
izbacuje ozna

ene površine, uve

ava ili smanjuje detalje, itd.

Sistem automatskog projektovanja i automatizovana proizvodnja bile su jedna od prvih primena
i do sada ostaju osnovne sfere koriš

enja ra

unarske grafike. Monitor ra

unara omogu

ava

automatizaciju pripreme crteža, arhitektonskih planova, ekonomskih dijagrama a tako

e i šeme

proizvodnih procesa. Davši ra

unskom grafi

kom sistemu dimenzije elementa mašine i

koriste

i metode konstruisanja crteža u mašinskom projektovanju, mogu se dobiti konture ili

slika tog elementa pod proizvoljnim uglom posmatranja. Koriste

i analogne grafi

ke metode,

može se prikazati na monitoru i napisati tehnološka dokumentacija za izradu detalja.
Tehnološki crteži omogu

avaju da se pokaže trajektorija kretanja alata ili instrumenta po površi

poluproizvoda u procesu obrade detalja.

Inženjeri-konstruktori u automobilskoj ili vazduhoplovnoj industriji koriste metode ra

unarskog

projektovanja pri konstrukciji oblika površi proizvoda. Na ekranu monitora prikazuju se konturni
likovi radi analize spoljnjih obrisa automobila i aviona, pri

emu se na ekranu mogu dati kako

konture

itavog proizvoda, tako i pojedina

ni fragmenti, na primer, prednje krilo automobila ili

krilo aviona. Preciziranja i detaljizacija konstrukcije mogu biti unešeni u konstrukciju
mašinskog crteža u bilo kojoj fazi projektovanja. I na kraju, trodimenzionalna slika objekta
omogu

ava konstruktoru da da kona

an oblik proizvodu.

Metode mašinskog projektovanja primenjuju se tako

e pri razradi elektri

nih i elektronskih

šema. Koriste

i grafi

ke oznake razli

itih komponenata, inženjeri elektrotehnike mogu da

razra

uju šeme na ekranu monitora, neprekidno uvode

i dopunske elemente.

Arhitekte, pri projektovanju, tako

e koriste crteže gra

evina, ostvarene pomo

u ra

unarske

grafike. Ovi crteži mogu biti ostvarni u razli

itim oblicima. Planovi spratova koriste se pri

projektovanju rasporeda soba, vrata i prozora ili rasporeda razli

itih instalacija.

Trodimenzionalni prikazi omogu

avaju da se vidi spoljnji izgled pojedine gra

evine ili da se

predstavi raspored kompleksa zgrada.

Tehniku ra

unarske grafike koriste umetnici. Pomo

u grafi

kih monitora izra

uju se crtani

filmovi. Apstraktne i geometrijske šare generišu se grafi

kim sistemima radi koriš

enja u

stvarala

kom procesu. Šare, dobijene ra

unarom, nalaze primenu u raznim oblastima,

uklju

uju

i tekstilnu industriju. Umetnici-dekorateri tako

e koriste metode obrade slike za

retuširanje, prekomponovanje i druge umetni

ke poslove.

Pod obradom slike podrazumeva se celokupnost grafi

kih metoda, koje omogu

avaju da se

dobije na ekranu monitora slika predmeta prema njegovoj fotografiji ili televizijskoj slici. Mada se
i u ovom slu

aju koristi ra

unar, obrada slika se razlikuje od obi

nih metoda ra

unarske grafike,

gde se slika stvara u skladu sa zadatkom. Pri obradi slika rezultat se dobija posle cifarske
analize sjajnosti i boje svih delova fotografije ili televizijske slike i prenošenja dobijene
informacije na ekran. Specijalne metode omogu

avaju da se zatim prekomponuje crtež,

pove

a kontrast i poboljša obojenost slike.

Lekari istraživa

i koriste metode obrade slika za analizu rentgenskih snimaka s ciljem

izu

avanja funkcionisanja fizioloških sistema. Ove iste metode su korisne i pri prou

avanju